Srbija je u procesu izbora novog zaštitnika građana, a krajem prošle nedelje skupštinski odbor za ustavna pitanja usvojio je spisak kandidata na kome su aktuelni zaštitnik Zoran Pašalić, njegova zamenica Nataša Tanjević, pravnik i aktivista za ljudska prava Milan Antonijević, i dva nekadašnja zamenika ombudsmana Robert Sepi i Miloš Janković. O novom ombudsmanu odlučivanće Narodna skupština, nakon što poslaničke grupe izaberu svoje kandidate, a za sad se oglasila jedino poslanička grupa Ujedinjenih koji su predložiti Jankovića.
Zaštitnik građana štiti prava kontrolišući rad organa vlasti, a da bi se došlo do te pozicije, neophodna je visoka stručna sprema, deset godina iskustva, zapažen rad u zaštiti prava građana i visoki moralni i stručni kvaliteti.
„U svakom društvu, pa i u Srbiji, ombusman je savest države. To je jako neobična institucija, to je čovek kome je za određeno vreme dato da predstavlja jednu instituciju, da bude institucija i da štiti građane od samovolje vlasti“, rekao je Saša Janković, nekadašnji Zaštitnik građana.
„Ne moramo da idemo sudskim putem koji je krut, spor. Zaštitnik građana je tu da na jedan efikasniji i fleksibilniji način pomogne građanima kada je u pitanju zaštita njihovih prava i zato je ova institucija jako bitna, ona svojim autoritetom, pre svega, u sprezi sa medijima može da otvori mnoga pitanja“, dodaje za Euronews Srbija Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom.
Ko su do sada bili ombudsmani?
Srbija je do sada imala dva ombudsmana. Prvi je bio Saša Janković, koji je 2017. dao ostavku, a potom se kandidovao za predsednika države. Nasledio ga je Zoran Pašalić, koji još obavlja tu funkciju, iako mu je istekao mandat. U Jukomu ocenjuju da je do 2015. institucija išla uzlaznom putanjom, uz uspone i padove.
„Sve više su išle pritužbe ka ovoj instituciji što znači da je poverenje bilo veliko i očekivanja su bila velika. Naravno, i u ovom periodu zaštitnik građana nije bio toliko brz kada je u pitanju postupanje po određenim preporukama i sigurno je da je i to smanjilo očekivanja građana. Međutim, u periodu Od 2017, pa negde do 2020. godine, bio je uočljiv jedan pasivan odnos prema određenim problemima, prema urušavanju međunarodnih standarda u Srbiji“, kaže Golubović.
Prvi ombusman Saša Janković bio je na funkciji u dva petogodišnja mandata od 2007. Neki njegovi izveštaji izazivali su jake reakcije vlasti, ali i pažnju javnosti. Najpre onaj o reformi pravosuđa iz 2009, a potom i rušenju objekata u beogradskom naselju Savamala 2016.
„Onaj ko prihvata takvu dužnost, mora da bude svestan da će biti izložen velikim neprijatnostima. Nažalost, to je tako. Činjenica je da to više nije samo slučaj Srbije, ja komuniciram i sa drugim ljudima, to je nažalost, trend u svetu. Čovek mora da ima integritet, da zna, da je uveren da radi pravu stvar i da je ta prava stvar bitnija i za nacionalni interes i za državni interes i za narodni interes od toga što će on da se oseća neprijatno“, kaže Janković.
Kandidatura aktuelnog zaštitnika građana izazvala je polemike oko toga može li dobiti novi mandat, budući da u članu 6. Zakona o zaštitniku piše da se ombusman bira na mandat od osam godina bez mogućnosti produženja, dok u prelaznim odredbama piše da ombudsman na funkciji u trenutku donošenja zakona može da bude reizabran, ali u skladu sa odbredbama ovog zakona.
O tome će odlučiti Narodna skupština, nakon što sa spiska utvrđenih kandidata poslaničke grupe izaberu svoje kandidate.