Nikola Petrović spreman je da izdeklamuje njegov jedinstveni matični broj (JMBG) čak i kada ga probude u pola noći, a naučio ga je napamet još kada je imao 16 godina.
„Tada sam vadio ličnu kartu i bilo mi je zanimljivo, pa sam odmah naučio – zapravo sam upamtio samo poslednjih šest cifara, datum rođenja sam znao“, kaže sa osmehom 30-godišnji projektant iz Pančeva za BBC na srpskom.
JMBG je „individualna i neponovljiva“ oznaka građana i sačinjen je od 13 cifara, koje se odnose na datum i mesto rođenja, kao i pol, navodi se u Zakonu o jedinstvenom matičnom broju građana.
„On služi za jedinstvenu identifikaciju građana – da neko ko proverava zna da ste to vi i jedino vi“, kaže Danilo Krivokapić, pravnik i direktor Šer fondacije, za BBC na srpskom.
Ovaj identifikacioni broj nalazi se u dokumentima poput lične karte, zdravstvene knjižice, pasoša i vozačke dozvole.
U SFR Jugoslaviji uveden je 1976. godine, posle čega je Zakon o jedinstvenom matičnom broju usvojilo i svih šest saveznih republika.
Upotrebljava se u svim zemljama bivše Jugoslavije i danas, ali bi to moglo da se promeni pošto su iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova pripremili predlog Zakona o prestanku važenja Zakona o matičnom broju, preneli su mediji u toj zemlji.
Čemu služi JMBG?
Nikola Petrović koristi ovaj 13-cifreni broj isključivo kada ima posla sa birokratijom, kaže.
„Upotrebljavam ga retko – uglavnom kad popunjavam formulare i dokumenta, a najviše sam ga koristio na fakultetu za razne obrasce“, objašnjava ovaj Pančevac.
Ovaj broj dodeljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu podataka iz Matične knjige rođenih i dobija se po rođenju.
Jednom dodeljen matični broj se ne menja, osim u posebnim slučajevima poput promene pola ili potpunog posvajanja deteta, navodi se u Zakonu o jedinstvenom matičnom broju građana.
Za građane je „izuzetno važan“ i bez njega ne možemo da ostvarimo prava, kaže Natalija Šolić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), za BBC na srpskom.
„Bez njega ne možete da ostvarite bilo kakav pravni promet ili da obavljate administrativne poslove kao što je, na primer, promena prebivališta“, pojašnjava ona.
Ovaj broj je „najlakši mogući način“ da u javnim institucijama identifikuju građane, zbog čega se on čuva u državnim bazama podataka, navodi Danilo Krivokapić iz fondacije Šer.
Ipak, ovaj pravnik smatra da JMBG u Srbiji „potpuno nepotrebno“ sadrži niz podataka o ličnosti, jer svako ko ima taj broj automatski prisvaja te podatke.
Šta predstavljaju cifre matičnog broja?
Ovaj broj sačinjava 13 cifara, koje su podeljene u šest grupa i svaka od njih ima posebno značenje.
Prvim dvema ciframa JMBG-a predstavljen je dan rođenja, naredne dve simbolizuju mesec, a tri cifre koje slede označavaju godinu rođenja.
Ukoliko je građanin rođen 1. januara 1991. godine, prvih sedam brojki u njegovom matičnom broju biće 0101991.
Četvrta grupa podataka predstavljena je sa dve cifre i njome se može prepoznati iz kog područja osoba dolazi – za svakog građanina Srbije to će biti broj između 70 i 97, u zavisnosti od lokalne samouprave u kojoj je rođen.
Pol i redni broj za one koji su rođeni istog dana istaknut je u petoj grupi koju čine tri cifre – za muškarce to mogu biti brojevi od 000 do 499, a za žene od 500 do 999.
Završna cifra JMBG-a je kontrolni broj.
Izvor: Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana
Šta je osobni identifikacijski broj u Hrvatskoj i kako je zamenio JMBG?
Ova „stalna oznaka identifikacije“, kako je definisana Zakonom o osobnom identifikacijskom broju (OEB), jedinstvena je za svakog građanina i sastoji se od 11 cifara.
Uvedena je 2009. godine i od tada su državljani Hrvatske koristili i JMBG i OEB.
Osnovni cilj uvođenja ovog broja je usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, jer sve članice koriste identifikacione znakove sa manje od 12 cifara, navodi Natalija Šolić.
Ideja da OEB potpuno zameni JMBG nije novina u toj zemlji, dodaje ona.
„Proces je sproveden u dve faze – prvo su ga dobijali oni koji su vadili nova dokumenta zbog isteka starih, a sada se stiče i po rođenju i dobijanju državljanstva i mogu ga dobiti i pravna lica“, objašnjava pravnica.
Na ovaj način se olakšava međunarodna razmena podataka u okviru EU, dodaje.
Osnovna razlika OIB-a u odnosu na JMBG je ta što on ne otkriva podatke onoga na koga se odnosi.
Deset cifara ovog broja izabrano je nasumično, pa se na osnovu njega ne može se zaključiti koliko neko ima godina, kog je pola ili gde je rođen, navodi se u zakonu.
Samo jedna cifra predstavlja kontrolni broj koji nije nasumično određen.
Za razliku od JMBG-a, koji dodeljuje Ministarstvo unutrašnjih poslova na osnovu matičnih knjiga rođenih, OIB u Hrvatskoj određuje Poreska uprava Ministarstva finansija.
„On olakšava transparentnost podataka o fizičkim i pravnim licima, njihovim prihodima i imovini. Zbog toga se pokazao kao jedna od najboljih antikoruptivnih mera u Hrvatskoj“, objašnjava Šolić.
Zloupotrebe i budućnost JMBG-a
JMBG srpskih državljana „potpuno nepotrebno“ sadrži niz podataka o ličnosti, koji postaju dostupni svima koji dođu u njegov posed, ističe Danilo Krivokapić.
Kao primer zloupotrebe ovakve forme identifikacije navodi objavu grupe hakera koji su u decembru 2014. saopštili da su došli u posed jedinstvenih matičnih brojeva građana Srbije, na osnovu kojih su saznali njihove brojeve telefona, gde žive i čime se bave.
Postoje i drugi slučajevi u kojima građani mogu da pretrpe direktnu štetu zbog činjenice da neko drugi zna njihov jedinstveni 13-cifreni broj, upozorava Krivokapić.
„Ako izgubite bankovne kartice, tražiće vam iz banke da izdiktirate taj broj i daće vam neka ovlašćenja poput blokiranja računa – neko može da se predstavi kao ja preko telefona, izdiktira JMBG i tako mi nanese štetu“, objašnjava.
Zbog činjenice da JMBG otkriva više podataka o ličnosti nego što bi trebalo, Krivokapić kaže da je „prevaziđen koncept“ i smatra da je Hrvatska predlaganjem novog zakona napravila „dobar korak“.
„Postoje i drugi, kraći brojevi, koji su takođe jedinstveni, a ne otkrivaju podatke o ličnosti – primeri su Lični broj osiguranika (LBO) ili broj lične karte“, navodi direktor Šer fondacije.
Ukidanje jedinstvenog matičnog broja, što bi Hrvatska uskoro mogla da učini, ne bi smetalo 30-godišnjem Nikoli Petroviću iz Pančeva.
„Ništa se ne bi promenilo ako bih, na primer, koristio broj lične karte umesto JMBG-a, osim što bih i njega morao da naučim napamet“, zaključuje Petrović.
Pogledajte kako žive ljudi koji nemaju lične dokumente: