Milica* je tetkica u jednoj predškolskoj ustanovi u Beogradu, prima minimalnu zaradu i pre godinu dana odlučila je da uđe u sudski spor oko isplate regresa i toplog obroka. Nije ni slutila da postoji mogućnost da izgubi u parnici.
„Pročulo se da mi koji u javnim ustanovama radimo za minimalac, imamo pravo na topli obrok i regres za godišnji odmor.
„Sve moje koleginice su rekle da će podneti tužbe, pa kud svi tu i ja“, kaže pedesetdevetogodišnja samohrana majka jedne studentkinje za BBC na srpskom.
Tokom prethodnih godina, u Srbiji je bilo presuda u korist zaposlenih na minimalcu koje su donosili osnovni sudovi, obavezujući poslodavce da retroaktivno isplaćuju stotine hiljada dinara za godine neisplaćenih naknada.
To je pokrenulo talas tužbi, a procenjuje se da je u toku oko 5.000 takvih sporova.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud (VKS) je u junu doneo zaključak u kojem se navodi da su zaposlenima na minimalcu ove naknade već uračunate u iznos koji primaju.
„Zaključak je neka vrsta instrukcije nižim sudovima, a izdaje se radi ujednačavanja sudske prakse u zemlji“, kaže Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, za BBC.
Jedan od osnovnih sudova u Beogradu tek treba da odluči o Miličinoj tužbi, ali ona se sada plaši da to neće biti u njenu korist.
Ukoliko izgubi, moraće da plati sudske troškove.
„Klijentkinja mog kolege, koja je nedavno izgubila sličan spor, mora da plati 90.000 dinara – to će tetkice oterati na prosjački štap“, kaže beogradski advokat Ivan Ječmenica, koji zastupa Milicu, za BBC.
Minimalna zarada u Srbiji je skoro triput manja – iznosila je 35.414 dinara u septembru 2022. godine.
‘Osećam se kao guska u magli’
Dok čeka ishod spora, Milica kaže da sada žali zbog odluke da podnese tužbu.
„Osećam se kao guska u magli i sramota me je što sam sebi dozvolila da poverujem da tako nešto može da uspe.
„Ne mogu ni u koga da upirem prstom, ne znam ko je odgovoran za ovo što se dešava, jednostavno mi ništa nije jasno“, priča.
Više od 20 godina radila je u državnoj firmi, ali je izgubila posao posle privatizacije.
Novi posao nije bilo lako naći – pre nego što se zaposlila u predškolskoj ustanovi, dve godine je radila na crno.
Već trinaest godina, pet dana u nedelji, Milica pere podove, namešta krevete, čisti toalete i dvorište u jednom vrtiću.
Živi sa 89-godišnjom majkom i dvadesetogodišnjom ćerkom, studentkinjom.
„Kada se skupe moja plata, mamina penzija i ćerkina porodična penzija koju je nasledila od pokojnog oca, nekako možemo da preguramo mesec“, kaže.
Ali, dodaje, ne pamti kada je poslednji put otišla na more.
Kaže je posebno teško „od kada je sve poskupelo“ i da je nedavno pozajmila novac da bi ćerki platila školarinu na fakultetu.
„Od kada sam u novinama pročitala da je neka tetkica dobila da plati 40.000 dinara za sudske troškove, ne mogu mirno da spavam“, kaže.
Muzej Trudbenik: Radnici i radnice vas vode kroz izložbu
Šta su topli obrok i regres?
Radi se o naknadama koje se isplaćuju uz zaradu i regulisane su Zakonom o radu.
Topli obrok je trošak zaposlenog za hranu tokom smene, kaže Ječmenica.
„Došli ste na posao, radite osam sati i nešto morate jesti“, dodaje.
Regres je, objašnjava advokat, zakonsko pravo svakog zaposlenog na naknadu troškova za korišćenje godišnjeg odmora.
AUTOR FOTOGRAFIJE,PRESS ASSOCIATION
Zašto neki zaposleni u javnim ustanovama tuže poslodavce?
Pitanje da li imaju pravo na topli obrok i regres za godišnji odmor je podložno pravnom tumačenju, smatra advokat Ivan Ječmenica.
„Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu“, dodaje.
Objašnjava da zaposleni uz to ima pravo i na naknadu troškova.
U članu 118. Zakona o radu, pod troškovima se smatraju topli obrok i regres, podseća advokat.
„Tužbe su i krenule tom logikom – ako mi je isplaćen topli obrok i regres, moja plata ne može biti u visini minimalne zarade, nego veća“, navodi.
Ječmenica smatra da je, u slučaju ljudi koji primaju minimalnu zaradu, „na prvi pogled jasno da to nije realizovano“.
Međutim, važan je i način na koji se izračunava iznos toplog obroka i regresa.
„Fiksna suma nije propisana“, kaže Ječmenica.
Stav Vrhovnog kasacionog suda, prema zaključku iz juna 2022. godine, jeste da zaposleni u javnim ustanovama zaista imaju pravo na regres i topli obrok.
Međutim, VKS smatra da su ove naknade „sastavni deo koeficijenta za obračun i isplatu plata za svakog zaposlenog“.
„Prema tom tumačenju, ispada da su te naknade uračunate u iznos koji već primaju“, objašnjava Ječmenica.
Zaposleni u javnim ustanovama primaju platu iz državnog budžeta.
Među njima, „na minimalcu je oko 50.000 ljudi“, kaže advokat.
„Dakle, to je 50.000 potencijalnih sporova, država traži način da u vreme ekonomske krize ograniči troškove iz budžeta“, smatra.
Šta treba da znate pre odluke da podnesete tužbu?
U masovnim parnicama, veliki broj ljudi zbog nekog sistemskog propusta kreće u ostvarivanje prava putem suda, kaže Golubović.
Neki od primera iz prethodnih godina su sporovi sa bankama oko troškova obrade kredita ili preplaćenih računa predškolskim ustanovama.
Dodaje da „advokati često koriste sistemske propuste da bi obavljali svoju delatnost i zaradili“.
„To su slučajevi gde se može pretpostaviti kako će spor da se završi“, kaže.
Ipak, Golubović naglašava da advokat ni tada „ne sme klijentu da obeća uspeh u sporu“.
„Strankama se moraju predočiti mogući troškovi, moraju da znaju da može doći do izvršenja ukoliko nemaju da plate“, objašnjava.
Dodaje da advokati ponekad postavljaju oglase na banderama, ili se do klijenata dolazi preko posrednika koji nisu iz pravne struke.
„Dešava se da stranke olako prihvataju tu vrstu reklame“, navodi Golubović.
Pošto su u pitanju masovne tužbe, nastavlja, dešava se da se „naruši tradicionalni odnos advokata i klijenta, koji bi trebalo da bude ličan i direktan“.
Kako se Milica odlučila da pokrene tužbu?
Milica se na tužbu odlučila pre oko godinu dana, kada joj je mogućnost predočila jedna koleginica.
Više žena iz kolektiva se odlučilo da proba, pa ih je koleginica povezala sa advokatom Ječmenicom.
Ječmenica objašnjava da je Miličinu koleginicu ranije zastupao, pa ju je kontaktirao kada je krenuo u potragu za klijentima koji žele da tuže poslodavce za topli obrok i regres.
„Niko mi nije objasnio šta ako izgubim spor“, tvrdi Milica.
Dodaje da u trenutku kada je dala punomoćje advokatu „nije znala“ da sledi tužba poslodavcu.
„Mislila sam da ćemo mi da tužimo državu, nikad mi ni na kraj pameti ne bi palo da tužim poslodavca“, kaže.
Ječmenica tvrdi da je klijentkinjama „predočio tok spora“.
Kako objašnjava, adresa za ostvarivanje ovog prava su poslodavci, u ovom slučaju državne ustanove, jer oni isplaćuju zarade.
BBC novinari nisu uspeli da stupe u kontakt sa Miličinom koleginicom.
Šta će biti sa sporovima za regres i topli obrok?
Ječmenica kaže da oko 5.000 zaposlenih u javnim ustanovama koji su pokrenuli postupke, napeto čeka okončanje sudskih postupaka.
Ukoliko ne budu zadovoljni ishodom, moći će da se obrate Apelacionom sudu, dodaje.
„U teoriji, ako to ne uspe, može da se radi posebna revizija pred Vrhovnim kasacionim sudom.
„Ali, pošto je ovaj sud već zauzeo stav po tom pitanju i time nagovestio da će odbijati zahteve, mislim da nema svrhe ići tim putem“, smatra.
Sledeća instanca je žalba Ustavnom sudu.
A ako se i to reši nepovoljno, naredni korak je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, kaže advokat.
Međutim, Ječmenica kaže da je to skup i dugotrajan proces.
„Osim toga, tužene ustanove u Srbiji ništa neće sprečiti da u međuvremenu naplate sudske troškove“, kaže.
Ako bi sud u Strazburu presudio u korist tetkica, one bi dobile odštetu, ali „tek kroz nekoliko godina“.
„Radi se o socijalno ugroženim ljudima, koji u ovom trenutku nemaju taj novac“, dodaje.
Ječmenica kaže da se desetine advokata iz Beograda koji zastupaju klijente u ovakvim sporovima obratilo tuženim ustanovama.
Javne ustanove, kako dodaje, u sporovima zastupaju gradska pravobranilaštva, koja imaju zakonsko pravo da naplate sudske troškove po advokatskim tarifama.
„Nadamo se da će ustanove odlučiti da oproste troškove tetkicama“, kaže.
Dok ne bude konačnog raspleta, Milica strepi od ishoda spora jer novac za troškove, kako kaže, nema.
„Koliko god da bude, meni je mnogo – nije to 200 dinara“, objašnjava.
*Milica nije pravo ime sagovornice. Njeno pravo ime poznato je redakciji.