Set pravosudnih zakona će početkom februara pred poslanike, a struka još jednom poziva da se razmotre pojedine odredbe i nađu bolja rešenje. Ministarka pravde podseća da su nacrti dobili zeleno svetlo Venecijanske komisije, kao i da je cilj bolji i nezavisniji položaj sudija i tužilaca. Kaže i da povećanje zarada u pravosuđu nije realno do kraja godine.
Katarina Golubović iz Jukoma objašnjava da nesudski deo pravosudnih saveta treba da obezbedi da se izbegne neki sudijski korporativizam i da se izbegne uticaj vladajuće partije, odnosno izvršne vlasti.
„Zato je nama jako bitno da se u izbor istaknutih pravnika, pre svega, umeša glas opozicije zbog poverenja građana, jer ne želimo da koliko god mi pokušali da stručnim kvalifikacijama obezbedimo političku neutralnost, to je prosto pogrešan put“, navodi Golubovićeva.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ističe da je njihov glavni predlog bio da se kroz zakone obezbedi što veća javnost rada pravosudnih saveta.
„Nismo u potpunosti zadovoljni kako je to urađeno kroz zakone, jer je previše toga ostavljeno savetima da sami definišu kroz svoje posebne akte ili poslovnike“, rekao je Nenadić.
O većoj odgovornosti pravosudnih radnika
Među predlozima i sugestijama su i oni koji se tiču poboljšanja položaja sudijskih pomoćnika, ukidanja volontiranja, ali i veće odgovornosti pravosudnih radnika.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da su žene ubijane zbog nepostupanja, lošeg postupanja sudija i tužilaca u Srbiji, kao i da su molile da uđe i odredba da će disciplinska odgovornost postojati i kada je smrt stranke u postupku oštećenog svedoka nastupila određenim postupanjem sudija ili tužilaca.
„Taj predlog nije usvojen i onda se nekako zapitate kada vidite da je kod te disciplinske odgovornosti ušlo da će sudija snositi disciplinsku odgovornost ako nastane veća šteta po imovinu stranke u postupku, pa nekako deluje kao da je to pravo na imovinu bitnije od prava na život“, navela je Macanovićeva
Ministarstvo pravde je sve odgovore na primedbe, komentare i sugestije postavilo na sajt ministarstva, kaže pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš.
„Odgovori su na više od 200 strana, dostupni su svima i ne bih sada iznosio ponovo argumentaciju“, rekao je Vinš.
I poslanici o pravosudnim zakonima
Argumentacija se prelila i na politički teren.
Poslanik poslaničke grupe „Ujedinjeni“ Janko Veselinović tvrdi da je Ustav izmenjen u netransparentnom postupku.
„Svaki peti, odnosno svaki šesti građanin je glasao za ove ustavne promene i vi govorite o nekoj transparentnosti i nečemu što ima podršku građana Srbije. Nema gospodo, vi ste ovaj ustav izmenili u jednom netransparentnom procesu, bez višestranačke skupštine, bez javnosti“, rekao je Veselinović.
Jelena Žarić Kovačević, poslanica SNS-a i predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, navodi da su predstavnici opozicije odbijali da učestvuju u ovim pitanjima:
„Problem je samo u tome što ovde prisutni gosti i građani Srbije ne mogu da svakodnevno imaju uvid u arhivu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao ja pa da vide da su predstavnici opozicije decidirano odbijali da učestvuju.“
Set predloga pravosudnih zakona je pre desetak dana stigao u parlament. Konačni sud o izmenama koje donose, u najkraćem – novi način izbor sudija i tužilaca i sastav najviših pravosudnih organa, poslanici bi trebalo da daju 9. februara.