Promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe podelile su stručnu javnost toliko da su se na sastanku sa Radnom grupom Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23 verbalno sukobili i predstavnici vladajuće koalicije – predsednik skupštine Ivica Dačić i ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović. U Radnoj grupi Nacionalnog konventa o EU imaju primedbe u vezi sa izborom Visokog saveta tužilaca, ali bez obzira na to pozivaju građane da izađu na referendum 16. Januara.
Sastanak predstavnika vlasti sa Radnom grupom Nacionalnog konventa o EU izazvao je prekjuče neočekivane varnice iako se na tom skupu nisu našli članovi te radne grupe već su u otvorenom pismu izneli svoje primedbe na promene ustava.
Sukob Ivice Dačića i Jadranke Joksimović
Zbog toga je burno reagova predsednik skupštine Ivica Dačić i rekao da nije korektno što predstavnici Radne grupe ne učestvuju u procesu koji su sami tražili.
„Meni sada kad vas čujem dođe mi da povučem predlog za promenu Ustava“, rekao je Dačić.
Na konstataciju koordinatorke Nacionalnog konventa Nataše Dragojlović da se ne može povući, Dačić je rekao da „ne znam što smo prihvatili taj predlog, kad vi niste zadovoljni“.
„Pa ja sam i EU sto puta rekao – napišite čime niste zadovoljni“, rekao je Dačić, na šta je ministarka za evrointegracije prokomentarisala da tu nije reč o EU nego o civilnom društvu.
-Jadranka, nisam prekidao, nemoj da me prekidaš, molim te“, rekao je predsednik Skupštine.
A nešto kasnije ponovo je razmenio neprijatne rečenice sa Jadrankom Joksimović i tražio joj da ćuti. Joksimović mu tom prilikom nije ostala dužna.
-Neću da ćutim, ovo je dijalog, ima da se dijaloški raspravlja“, odgovorila mu je ministarka.
„Pa raspravljaj ti sa njima, nemoj sa mnom da raspravljaš. Nisam ja ovde došao tebi da podnosim račune“, rekao je i poručio joj „da ne deli lekcije drugima“.
Kad mu je ministarka odgovorila da ne deli lekcije i da je ne ućutkuje, Dačić joj je rekao: Radi ti svoj posao.
Koje su primedbe civilnog sektora?
Tako su primedbe Radne grupe Nacionalnog konventa o EU ostale u senci rasprave predsednika skupštine i ministarke za evrointegracije.
Zbog toga je “Blic” pozvao Jovanu Spremo, članicu te radne grupe i savetnicu za pitanja procesa EU u YUCOM-u kako bi nam otkrila koje su glavne primedbe civilnog sektora.
-Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 nije zauzela zajednički stav povodom promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. Radna grupa je pozdravila odluku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo NSRS da u sastav radne grupe za izradu predloga amandmana uđu predstavnici strukovnih udruženja, kao i organizovanje javnih slušanja. Članice koje učestvuju u radu podgrupe za pravosuđe učestvovale su u svim fazama pripreme akta o izmenama Ustava, te sada sa svog profesionalnog stanovišta prepoznaju razliličite prednosti i mane akta o promeni Ustava i nacrta Ustavnog zakona – naglašava Spremo.
Problematičan izbor Visokog saveta tužilaca
Zanimljivo da na promene Ustava u delu pravosuđa nisu suštinske primedbe imale ni Venecijanska ni Evropska komisija. Ipak. Spremo tvrdi da i Nacionalni konvent o EU “posmatra ustavne promene iz ugla evropskih integracija i preporuka te komisije dale”.
-Rešenja su u određenoj meri unapređena. U skladu sa tim preporuke i predlozi koji se odnose na sastav Visokog saveta tužilaca nisu ispunjene. Kao što je i Venecijanska komisija istakla, problematičan je i predloženi sastav komisije koja će, u slučaju da Narodna skupština ne može da se složi oko izbora pravnika koji će biti članovi tužilačkog saveta, donositi odluku o njihovom izboru i samim tim direktno uticati na izbor sudija i tužilaca.
Predlog akta o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe Narodna skupština usvojila je 30. novembra i takav tekst je predmet predstojećeg referenduma.
-Naša radna grupa stoji na stanovištu da građani treba da iskoriste svoje pravo odlučivanja na referendumu o promeni Ustava i pozvaće ih da to učine. Nastavićemo da informišemo građane o samoj sadržini predloženih promena Ustava kako bi mogli da donesu informisanu odluku. Članice Konventa će se potruditi da, kroz individualni angažman, građanima pruže informacije o razlozima i ciljevima promene Ustava, važećim i predloženim rešenjima, kao i o argumentima za i protiv potvrđivanja Akta o promeni Ustava – apostrofira Spremo.
Kako kaže, građani imaju slobodnu volju da se izjasne za ili protiv predloženih izmena na referendum.
-To je njihovo demokratsko pravo koje im niko ne sme osporiti, tako da bi potencijalno negativan ishod možda privremeno zakočio, ali nikako ne može da se kaže da bi zaustavio naš put ka EU. Vlada mora biti svesna da postoje i druge obaveze iz oblasti nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava, a koje će Evropska unija očekivati da budu ispunjene – ističe Spremo.
Grubješić: Referendumsko „ne“ zaustavlja EU integracije
S druge strane, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe za “Blic” da je Venecijanska komisija još 2007. ukazivala na promene ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.
-Odmah po donošenju ustava ta komisija je zamerala politički uticaj na izbor sudija i tužilaca koji se biraju u Narodnoj skupštini. Iste zamerke su se ponavljale i otkad smo otvorili pristupne pregovore i poglavlje 23, a akcionim planom za to poglavlje obavezali smo se na promenu Ustava u delu pravosuđa još 2017.godine – podseća Grubješić.
Kako kaže, reforma pravosuđa je ključna za nastavak evropskih integracija.
– Referendumsko da ne znači podršku vlastima, već podršku nastavku evropskih integracija, jer ako referendum ne uspe to jest ako ne bude većine za promenu ustava, evropske integracije će se zaustaviti. Na koliko tačno – ne znamo, ali ono što sigurno znamo je da na tekst ustavnih amandmana nema suštinskih primedbi ni Venecijanske komisije ni Evropske komisije, a ni domaćih stručnjaka za ustavno pravo – zaključuje Grubješić.
“Mora se više komunicirati sa građanima”
Savetnica za pitanja procesa EU u YUCOM-u Jovana Spremo naglašava da se ustavne promene koje bi donele nezavisnost pravosuđa tiču pre svega građana, pa tek onda međunarodnih obaveza.
-Mora se više komunicirati sa građanima, na način da razumeju šta njima donosi nezavisno pravosuđe oslobođeno od političkog uticaja. Ukoliko bi ishod referenduma bio negativan, dok to ne bude ponovo moglo da se iznese pred građane, moralo bi i na druge načine smanjiti pritiske na pravosuđe, posebno one koje dolaze od javnih funkcionera i poslanika – zaključuje Spremo.