Predstavnici šest nevladinih organizacija koje su prikupile svedočenja građana o zvučnom incidentu koji se dogodio 15. marta u Beogradu, tokom odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu, izjavili su danas da je pokrenut postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kao i da su postupke pokrenuli i pojedini izvestioci komiteta Ujedinjenih nacija. Takođe, naveli su i da su Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK), protiv NN osoba, podneta krivična prijava zbog terorizma zbog događaja od 15 marta.
Predstavnici organizacija civilnog društva, Beogradskog centra za ljudska prava, CRTA, Građanske inicijative, Inicijative za ekonomska i socijalna prava – A 11, Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM i FemPlatz-a su na konferenciji za medije predstavili istraživanje, na osnovu svedočenja 3.032 osobe, o događajima od 15. marta. Svedočanstva zvučnog napada, kako se zove ova studija, pokazuje gde se dogodio incident, gde su ljudi bili najviše pogođeni, šta su osetili i koje su posledice.
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava saopštila je da su predstanici NVO podneli krivičnu prijavu protiv nepoznate osobe zbog krivičnog dela terorizma. Krivična prijava je podneta protiv nepoznatih lica u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.
„U pitanju je napad na život, telo i slobodu građana. U pitanju je zastrašivanje stanovništa i to nije mogao da izvede usamljeni pojedinac, već je to uradila grupa“, objasnila je Golubović.
Po njenim rečima, NVO su se pripremile za protest na koji su pozvali studenti, pod nazivom „15 za 15“, građani su pozvani da se obrate NVO ukoliko im bude bila potrebna pravna pomoć.
Ali, niko nije očekivao ono što će se dogoditi.
„Telefoni su mirovali do negde 21.30 časova, a onda su usledili brojni pozivi. Ljudi su počeli da objašnjavaju šta su doživeli. To je bilo mnošto poziva. Usledilo je i obraćanje najviših zvaničnika države, kao i predsednika Republike, koji je najavio brz završetak istrage oko toga šta se dogodilo 15. marta. To se i dogodilo, a već za dva dana je Prvo osnovno javno tužilaštvo završilo istragu i to na osnovu odgovora državnih institucija kojima je postavljeno pitanje o tome da li su koristili neki uređaj 15. marta“, objasnila je Katarina Golubović.
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava je objasnio da su od svih građana koji su im se javili zatražio da pribave potrebnu medicinsku dokumentaciju.
„Dobili smo ovlašćenje da zastupamo više desetna građana i sakupili potrebnu dokumentaiju, pa smo 24. marta zahtevali od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da hitno naloži privremenu meru, kojom bi bilo naložena zabrana upotrebe takvog sredstva u Srbiji. Sud u Strazburu je zatražio odgovor od države Srbije i taj odgovor je dostavljen i u njemu je sve negirano. Dokaze smo poslali i mi i očekujem danas ili sutra da sud izrekne hitnu meru zabrane upotrebe takve vrste sredstaa. Čak i da ne bude hitne mere, to ne znači da se postupak obustavlja“, objasnio je Ilić.
Zabrana upotrebe dronova
Po njegovim rečima, o dešavanjima u Beogradu od 15. marta obavešteni su i specijalni izvestioci pojedinih komiteta Ujedinjenih nacija koji su započeli postupke iz svojih nadležnosti.
„Najviše bih voleo da se svi pravni postupci vode pred srpskim sudovima. Ukazali smo i na to da je procesuiranje ljudi za navodno širenje lažnih vesti počelo vrlo brzo, da je istraga koja se ovde vodi nedelotvorna, da tužilaštvo radi u okirima koje im je predsednik zadao. Ukazali smo da je 15. marta bila zabranjena upotreba dronova u Beogradu, ali kad odete na društvene mreže vi vidite da su neka lica bliska režimu koristila svoje dronove da bi uklanjali tuđe“, naveo je Ilić.
On je dodao da nije jasno kako su službenici FSB (Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije) došli u Beograd i na osnovu kog dokumenta sprovode bilo kakvu vrstu istrage ili ekspertize. Po njegovom mišljenju, to je samo način da se cela priča samo još više razvodni.
Na konferenciji za novinare objašnjeno je i kako su sakupljeni podaci koji su predstavljeni na sajtu zvuk.labs.rs. Po rečima Đorđa Krivokapića, profesora sa Fakulteta organizacionih nauka, to je bio naporan posao, koji bi iziskivao mnogo više vremena da nije u pitanju nešto što se mora hitno uraditi.
„Nevladinim organizacijama se javilo više od 4.000 ljudi, Mi smo napravili upitnik, u rekodrnom roku koji su građani popunjavali. Neke odgovore smo odbacili jer smo procenili da nisu autentični, a skoncentrisali so se na one vezane za Ulicu kralja Milana. Na kraju smo u studiju uvrstili 3.032 svedočenja“, objasnio je Krivokapić.
Prema svedočanstvima, sve se događalo na potezu od Terazija do Slavije. Ljudi, koji su se našli u Ulici kralja Milana, pogotovo kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Studentskog kulturnog centra gde su ljudi najjače osetili nešto što se dogodilo 15. marta u 19.11 časova tokom 15 minuta tišine za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, podelili su zastrašujuća svedočanstva.
Fijuk, auto…
Treba imati u vidu da se tim ljudima dogodilo nešto što nikada nisu ranije doživeli, nešto što ne mogu da uporede ni sa jednim prethodnim iskustvom u životu.
„Čula sam fijuk, koji je probudio u meni osećaj kao da se vozilo zaleće ka masi. U toku trajanja tog zvuka, imala sam konstatno osećaj da nešto ide ka meni sa svih strana“, navodi se u jednom svedočenju.
„Kao auto koji ubrzava. I kreće se ka meni“, navodi građanin u jednom svedočenju.