Za svega nekoliko dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz temelja promenio stav o zahtevima demonstranata za povlačenjem Zakona o eksproprijaciji i izmenama Zakona o referendumu, jer je, posle početnog odbijanja da ih uvaži, učinio upravo ono što je od njega zatraženo.
Iako je posle toga došlo do rascepa među organizatorima protesta, stvoren je utisak da se na aktuelnu vlast, pa i na zakone, može uticati samo na ulici.
„Građani zaista treba da koriste sve načine da dođu do onoga što žele, a predizborni period je jako dobar za trgovanje interesima“, smatra Katarina Golubović iz YUCOM.
S druge strane, Biljana Đorđević iz Inicijative Ne davimo Beograd ističe da građani ne menjaju zakone na ulicama, već izlazak na ulice vidi kao jedini način da ih neko čuje.
Ona je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetila da građani ne mogu da utiču na jednopartijski parlament gde se zakoni dosnose po hitnom postupku, uz „fingirane javne rasprave“, i gde se kritika Venecijanske komisije sakrije, a ističe samo pohvala.
Kako je rekla u razgovoru s Tamarom Skrozza, u toj situaciji je protest legitimno pravo građana, dok je forma protesta pitanje taktike i repertoara delovanja.
„Suština slobode okupljanja nije samo da vi izrazite svoj stav, suština je da vas neko vidi. Morate na neki način da remetite uobičajeni tok života da bi prolaznici stali, primetili vas i saslušali“, objasnila je Đorđević.
Ona još navodi da je Zakon o referendumu zbrzan, kako bi se što pre raspisao referendum o promeni Ustava, ali smatra skandaloznim što on stupa na snagu dan posle donošenja.
To se, po njenim rečima, radi samo u izuzetno hitnim situacijama, a ne „zato što 15 godina niste mogli da pripremite taj zakon“.
Pored primedbe da bi visoke takse i složena procedura zahtevali visok stepen organizacije, građanima praktično onemogućili pravo na pokretanje inicijativa, Đorđević prvobitnoj verziji Zakona, kao i odredbama o predstoećem referendumu, zamera i netransparentnost.
„Verujem da ni studenti Pravnog fakulteta ne bi znali da vam kažu o čemu je reč u promenama Ustava“, uverena je Đorđević, koja smatra da nema ničega što bi građanima pomoglo da zauzmu nekakav stav.
S druge strane, Golubović ističe da je referendum o promeni Ustava bio neophodan, ali da vlast u toj promeni vidi samo način da ostane na putu evropskih integracija.
Po njoj, to je važno, jer donacije „s raznih strana“ presušuju, a Evropska unija je najveći donator cele Republike Srbije, kako državnih organa, tako i nevladinog sektora i privrednika.
„Promena Ustava u suštini jeste dobra za građane Srbije, ali će ona svoj puni kapacitet doživeti kada vrednosno promenimo vršioce izvršne vlasti, odnosno ukoliko dođe do promene na izborima“, zaključila je Golubović u razgovoru za FoNet.