Ministarstvo pravde, predložilo je izmene Kivičnog zakonika kojim se zapravo uvodi novo krivično delo a sve pod obrazloženjem zaštite novinara, Advokatica Komiteta za zaštitu ljudskih prava (YUKOM) Milena Vasić za Nova.rs kaže da predložene izmene znače da ukoliko uputite nešto uvredljivo prema nekome ko je objavio informaciju od javnog značaja ili mišljenje o informaciji od značaja možete biti krivično gonjeni. Posebno zabrinjava što se pod krivično delo može podvesti negativno mišljenje o mišljenju.

Sagovornica Nova.rs navodi da javna rasprava za predložene izmene traje samo 20 dana, od 7. do 27. oktobra. To se dešava uprkos činjenici da se uvodi novo krivično delo koje zahteva ozbiljniju javnu raspravu.

„Za ove izmene i dopune, ukoliko niste redovni posetilac internet adrese Ministarstva pravde, gotovo da niste imali gde da čujete. Većina stručne javnosti nije upoznata sa činjenicom da postoji namera da se izmeni Krivični zakonik, a to je pitanje od javnog značaja i u interesu vladavine prava je da se što veći broj stručnih ljudi uključi u raspravu“, ocenjuje advokatica Yukoma Milena Vasić.

Zakonodavac, odnosno Ministarstvo pravde, pod obrazloženjem bolje zaštite novinara uvodi jedno sasvim novo krivično delo i to izmenom jednog stava postojećeg krivičnog dela – Sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanje programa.

Šta je sporno?

„Radi se o delu kojim se inkriminiše sprečavanje ili ometanje objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, grubo vređanje, zlostavljanje, drsko ili bezobzirno ponašanje lica koje je objavilo informaciju od javnog značaja ili mišljenje na taj način da to može značajnije da ugrozi spokojstvo lica koje je objavilo informaciju ili mišljenje“, navodi Vasić.

Gde su opasnosti

Za ovo delo predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Prekršilac neće biti gonjen po predlogu već po službenoj dužnosti.

„Ovo praktično znači da, ukoliko uputite nešto uvredljivo prema nekome ko je objavio informaciju od javnog značaja ili mišljenje o informaciji od značaja možete biti krivično gonjeni. Posebno je problematična formulacija koja se odnosi na vređanje zbog mišljenja, jer se njome značajno sužava krug političke diskusije. Tumačenjem ove odredbe zakona možemo doći do toga da nećete moći nekome da kažete da laže ili da manipuliše činjenicama, da zloupotrebljava informacije od javnog značaja i sl.“, navodi sagovornica Nova.rs.

Zakon se menja uoči izbora

Ona upozorava da izmene zakona imaju više štete nego koristi jer nema mehanizma zaštite od selektivne primene i zloupotrebe.

„Razumljivo je da postoji tendencija da se novinari zaštite od atmosfere linča koja se zahvaljujući elektronskim tehnologijama izuzetno brzo stvara i prenosi i kanališe čitave salve uvreda prema jednoj osobi, međutim, ovakav način inkriminsanja dela može biti ozbiljno zloupotrebljen. Pre svega, samo postojanje dela, ne štiti nas od njegove selektivne primene. Neophodno je razmisliti o opštoj društvenoj klimi i širem političkom kontekstu u kom se zakon menja, neposredno pred političke izbore koji nas očekuju u prvoj polovini sledeće godine“, navodi Vasić.

Podseća da je Evropski sud za ljudska prava postavio standarde slobode izražavanja kao jednog od osnovnih ljudskih i političkih prava na takav način da su javne ličnosti dužne da trpe mnogo više kritike od ostalih građana.

Ko će i dalje biti zaštićen

„Sloboda političke rasprave predstavlja samu srž demokratskog društva.  Ona se ne odnosi samo na informacije ili ideje koje su poželjne, ili se smatraju neuvredljivim, već i na one koje (nedvosmisleno) vređaju, šokiraju i uznemiravaju. Zbog toga je krivično delo uvrede odavno izmenjeno tako da se goni po privatnoj tužbi, a da učiniocu dela ne može da se odredi zatvorska, već samo novčana kazna. Ukoliko bi zakon bio izmenjen, imali bismo neku vrstu kvalifikovane uvrede za koju se može izreći i zatvorska kazna, a gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti, što je potpuno suprotno međunarodnim standardima u oblasti slobode izražavanja i predstavlja smanjivanje dostignutog nivoa ljudskih prava u Srbiji“, objašnjava ona i dodaje:

„Na kraju, ove izmene zakona, čak i ako budu usvojene, neće zaštiti novinare od onih koji prvi pokreću linč na nezavisne medije, a to su javni funkcioneri i narodni poslanici, jer će oni biti zaštićeni imunitetom. Po svoj prilici, izmenama zakona, dobićemo jednu atmosferu straha od krivičnog progona zbog izgovorene reči među građanima, jer je upitno kako će ove odredbe biti tumačene u praksi, budući da sadrže mnogo subjektivnih kriterijuma“.