#OtvorenoOSpisku

Slučaj „Spisak“ – njegove posledice po ugled organizacija koje je država označila kao sumnjive po osnovu pranja novca i finansiranje terorizma i nedostatak dijaloga sa državnim organima o ovom pitanju, bila je tema skupa „Otvoreno o spisku“.

Dijalog o ovoj temi pokrenule su četiri radne grupe Nacionalnog konventa o EU(NKEU) uz Fridrih Ebert Fondaciju (FES) –  u znak podrške nevladinim organizacijama, medijima i pojedincima koji su bili se našli na „Spisku“.

Slučaj „Spisak“ počinje vešću da su sve komercijalne banke u Srbiji dobile zahtev od Uprave za sprečavanje pranja novca da dostave podatke o računima i bankarskim transakcijama 37 udruženja građana, fondacija i medija, kao i 20 pojedinaca.

Istraživački novinari saznali za spisak na osnovu zahteva koji je Uprava uputila bankama 13.jula pozivajući se na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Posle toga, 27.jula, v.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Željko Radovanović je rekao da je to redovna kontrola i nadzor, što je drugi pravni osnov.

Dvadeset devetog jula predstavnici države saopštavaju da to nije „pravi iili nije potpun spisak“.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije od 6.oktobra,u kome se pominje i „slučaj spisak“, za nevladin sektor je potvrda da nije jasan pravni osnov zahteva koji je država uputila.

Dva meseca od objavljivanja ove vesti nema jasnog odgovora državnih organa o pravom osnovu sumnjičenja organizacija sa spiska, niti kriterijuma na osnovu kojih se neke organizacije svrstavaju u rizične.

Katarina Golubović (Jukom)
Nama su građani dali takvu snagu, kredibilitet i integritet da država mora za sve da nas konsultuje

Jelena Vasić (KRIK)
U Srbiji država posmatra istraživačke novinare kao neprijatelje koji ih napadaju umesto da nas gledaju kao besplatne resurse i pokreće istragu na osnovu naših informacija

 Željko Radulović (Uprava za sprečavanje pranja novca)
Organizacije na spisku nisu sumnjive. Koristili smo član 73 zato što mi kao država nemamo drugi mehanizam da dođemo do dve ključne informacije – ko su donatori i ko ima ovlašćenja na tekućem računu.

Bojana Selaković (Građanske inicijative)
Mora se imati na umu kontekst – da se u bližoj i daljoj budućnosti na različite načine država razračunavala sa organizacijama civilnog društva i za to postoje relevantne informacije

Umesto da posmatra nevladin sektor kao dragocenog saradnika, država suočena sa kritikama najčešće sprovodi kampanje blaćenja, napade i pritiske na ove nezavisne organizacije.

Razlog tome je što i država prepoznaje da su nevladin sektor, nezavisni mediji i lokalne aktivističke grupe najvažniji društveni akteri kojima građani mogu da iznesu svoje probleme, zatraže od njih savete, pouzdane informacije i pomoć u rešavanju problema i kritike na rad institucija.

Ovo su neki od zaključaka prve diskusije koja je održana u okviu konferencije „Otvoreno o spisku“.

Na panelu „Podrška udruženim  građanima – zašto nam je važno poverenje?“ učesnici su se saglasili da je poverenje građana ono što daje snagu i kredibilitet nevladinim organizacijama dok država sastavanjem spiska i istragom o transakcijama pokušava da naruši taj kredibilitet.

Razgovor je moderirala Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Govornici ovog panela bili su Dragana Arsić iz „odbranimo šume Fruške gore“, Miroslav Mijatović, PAKT Loznica, Katarina Golubović, predsednica Jukom-a, i Jelena Vasić, novinarka i koordinatorka projekata KRIK-a.

O tome koliko je poverenje građana važno za lokalni aktivizam, govorila je Dragana Arsić iz inicijative „Odbranimo čume Fruške gore“, ističući da zahvaljujući tom odnosu sa građanima koji se pažljivo gradi ovakve organizacije dobijaju važne podatke o problemima na terenu.

• Nama su građani bili dragoceni izvor informacija – prijavljivali su nam slučajeve nesavesne bespravne seče šume koja se inače hako teško dokazuje. Samo ako imate konkretnu infomaciju, možete da odete da fotografišete i prijavite nadležnim organima. Mi čuvamo odnos sa tim gražanima, štitimo njihov identitet i zahvaljujući njihovoj pomoći, isprovocirali smo institucije da počnu da rade profesionalno, navela je Arsić ističući da je ovo uzajaman odnos koji se razvija. O tom poverenju koje je stekla ova inicijativa svedoči podatak da su od 30o ljudi koji iz podržavaju, za kratak period uspeli da okupe 7.000 pristalica.

Na sličan način građani prepoznaju i nevladine organizacije, posebno one koje pružaju različite vidove pravne pomoći, kao „prvu slamku spasa“, kako je primetila moderatorka Sonja Tošković, navodeći Komitet pravnika za ljudska prava Jukom kao jednu od ovakvih organizacija.

Katarina Golubović iz Jukoma istakla je da je najveći uspeh ove organizacije to što se tokom 23 godine ljudi neprestano javljaju sa pitanjima i pračama o raznim sistemskim problemima koje su doživeli.

• To je snaga nevladinog sektora – može da sasluša potrebe građana, da ih posavetuje i reaguje u konkretnim slučajevima a kasnije da sve te probleme oubliči kroz javne politike koje će predložiti institucijama. Sve nevladine organizacije već dugi niz godina na ovaj način učestvuju u izgradnji institucija na bazi potreba građana. Mi ulazimo u procese kreiranja politika od najnižih do najviših instanci i nalazimo se na spisku države za učešće u radnim grupama jer mi jesmo glas građana i država to ne može da zanemari. Ipak, nalazimo se i na ovom drugom spisku i pitanje je kako će država izabrati da se ponaša prema nama, naglasila je Golubović.

Ona je pomenula neke od institucija u čijoj izgradnji je nevladin sektor učestvovao kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenik za ravnopravnost, dodajući da zato NVO „imaju obavezu da čuvaju institucije“ i da će reagovati na svaku njihovu zloupotrebu.

Upravo zbog tih reakcija i kritika na račun države, reagovanja u slučaju pritiska koje građani na lokalu doživljavaju, Golubović ističe da se nevladin sektor često nalazi na meti vlasti.

O problemima sa kojima su se suočavali aktivisti o lokalnim zajednicama govorio je Miroslav Mijatović  iz organizacije PAKT iz Loznice. On je govorio o iskustvima borbe protiv korupcije, za zaštitu životne sredine, ljudskim pravima i javnim politikama u zapadnoj Srbiji.

• Učestvovali smo u raznim aktivnostima koje su važne za lokalne politike – od posmatranja izbora gde smo doživeli razne vrste šikaniranja i pritisaka, do analize javnih nabavki, ukazivali smo na nesvrsishodno trošenje novca u lokalnim budžetima i protekcije određenih firmi. Posebno smo prepoznati po protestima protiv izgradnje litijuma kod Loznice. Građani vide taj naš zajednički rad i vremenom su nam se masovno pridruživali. Suština građanskog društva jesu udurženi građani koji će ohrabriti i ostale da se aktivnije uključe, naglasio je Mijatović.

O tome koliko je poverenje građana važno i za rad nezavisnih medija, govorila je Jelena Vasić, novinarka KRIK-a. Ona je naglasila da su građani kao publika i njihova podrška ono što omogućava da ovaj medij otkriva podatke o korupciji i kriminalu.

Korupcija i kriminal su teme koje su i više nego prisutne u svakodnevnom životu građana. Dokaz za to je i interesovanje koje građani pokazuju za sve istraživačke priče koje objavimo. Vidimo da oni reaguju na svaki napad na nas, oni su ti koji donacijama podržavaju naš rad – izdvajaju deo svojih finansija da bi omogužili da za njih objavljujemo istinu i informacije koje su do tada državni organi i funkcioneri skrivali, navela je Vasić.

Ona je naglasila da to poverenje i interes javnosti da zna sve stvara obavezu nezavisnim medijima da obavljaju svoj posao i kada ih vlast i tabloidi pod kontrolom vlasti nazvanju „narkomanima“, „lopovima“, i „stranim plaćenicima“.

• A takvih slučajeva je bilo mnogo, to su sve kampanje blaćenja nezavisnih medija i nevladinih organizacija. Mi imamo bogata iskustva pritisaka u radu i nismo bili iznenađeni kada su nam rekli da smo se našli na ovom spisku. U Srbiji država posmatra istraživačke novinare kao neprijatelje koji ih napadaju umesto da nas gleda kao besplatne resurse i da na osnovu naših informacija nadležni organi sprovedu istrage.

NACIONALNI KONVENT O EU NEZAOBILAZNI PARTNER, A DOŽIVLJAVA NAPADE

Katarina Golubović govorila je o značajnoj poziciji na koju Nacionalni konvent o Evropskoj uniji ima zahvaljujući poverenju građana, ali i naglasila da tu poziciju vlast dovodi u pitanje kada god se kritikuje rad institucija.

„Nama su građani dali takvu snagu, kredibilitet i integritet da država mora za sve da nas konsultuje. NKEU ima poziciju nezaobilaznog partnera u procesu evrointegracija i država mora da nas pita o svemu. Koliko će nas saslušati i uvažiti naše preporuke zavisi koliko je nešto politički osetljivo pitanje. Postoje situacije gde nam osporavaju i stručnost i kredibilitet a simptomatično je da napadi kreću čim počnemo da kritikujemo neku od važnih tema“, naglasila je Golubović.

Izvor