Vrhovni kasacioni sud uskoro bi trebalo da dobije novog predsednika. Sva je prilika da će biti predsednica, pošto se na konkurs prijavila samo jedna osoba, sutkinja Vrhovnog suda Jasmina Vasović. To što u Visoki savet sudstva nije stiglo više biografija, znak je da zbog mogućih pritisaka niko ne želi da stane na čelo sudske vlasti, misli bivša predsednica Vrhovnog suda. Takođe, poziva Savet da intervju pred njihovom komisijom sa sutkinjom Vasović učini javno dostupnim.
Da se spremaju neki drugi izbori, bili bismo zatrpani spotovima i obećanjima svih pretendenata na vlast. Kako će jedina osoba zainteresovana za to voditi sudsku vlast, ne zna uža, a još manje zna šira javnost. A trebalo bi, poručuje bivša prva žena Vrhovnog kasacionog suda.
„Mora se omogućiti svakom kandidatu da ga građanin vidi. Da li je normalno da građani ne znaju ko je predsednik Vrhovnog suda, to je kod nas opšta pojava. Svi znaju ko je predsednik Vlade, a i jedno i drugo su grane vlasti“, kaže Vida Petrović Škero iz CEPRIS-a.
Zato je CEPRIS i još nekoliko organizacija tražilo od Visokog saveta sudstva da razgovor sa kandidatom za predsednika Vrhovnog suda bude javan. Biće, kažu iz Saveta, i uveravaju da bi bilo i bez insistiranja nevladinih organizacija.
„To je rezultat propisa koji uređuju tu oblast i Savet bi inače radio na taj način“, objašnjava zamenica predsednika VSS-a Branislava Goravica.
Kakav je plan sutkinje Vasović
Pre dana za intervju, važno je, kao i na svim izborima, da kandidat kaže šta misli o velikim temama. Za ljude iz pravosuđa, to je buduća promena Ustava, zbog koje bi sudije i tužioce ubuduće moglia da biraju najviša pravosudna tela, a ne Skupština.
U svom programu unapređenja rada sudova, kandidatkinja za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Jasmina Vasović, kao osnovne, ali kaže ne i jedine ciljeve, navodi:
Rad na jedinstvenoj sudskoj primeni prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, transparentnosti, dostupnosti i efikasnosti, kao i institucionalno jačanje suda i saradnja sa drugim institucijama.
U čemu je problem?
Problem je, ukazuju CEPRIS i još nekoliko organizacija, što se iz javno dostupnog programa sutkinje Vasović ne vidi njen odnos prema budućim izmenama Ustava koje pogađaju pravosudni sistem.
„On je stav jedan politički, jer i ta funkcija predsednika Vrhovnog kasacionog suda je politika – politika vođenja pravosuđa“, kaže Katarina Golubović iz YUCOM-a.
„Moje lično mišljenje je da se ona kao deo tog kolektiva VKS-a izjasnila o tom pitanju, obzirom da Vrhovni kasacioni sud kao opšta sednica dao vrlo ozbiljno jedno mišljenje o nacrtu amandmana na Ustav, koje se u dosta tačaka poklapa sa mišljenjem koje je i Visoki savet sudstva usvojio“, dodala je Goravica.
Da li će joj to pitanje na intervjuu postaviti komisija Visokog saveta sudstva, ne može unapred da se zna. I dok joj stručna javnost zamera ćutanje o ustavnim promenama, mediji joj iz biografije izvlače nekoliko stvari.
Od toga što je najmlađa u svom kolektivu, do odluke da Stanko Subotić Cane bude oslobođen optužbi za šverc cigareta.
„Postoji više sudija koje učestvuju u celom procesu, sve odluke su podložne određenoj kontroli i zaista ne možemo rezultat određenih odluka da pripisujemo sudijama. Dakle, neto nije odlučujuće, ali jeste odlučujuće određenje prema ustavnim promenama“, kaže Katarina Golubović.