Nedavno usvojen nov Zakon o opštem upravnom postupku Srbije (2016) sadrži niz inovacija koje upravno postupanje treba da „usmere ka pružanju javnih usluga korisnicima” prema standardima Evropskog upravnog prostora.

Međutim, nov ZUP Srbije sadrži i brojne strukturne defekte i konceptualne protivrečnosti koji ozbiljno dovode u pitanje kvalitet i uspešnost ovog zakonskog projekta. Počevši od neadekvatnog naziva samog zakona, nov ZUP obiluje brojnim nejasnoćama, lošim formulacijama i pravnotehničkim nedostacima koji ga svrstavaju u onu grupu zakona kojima je neophodna temeljna i generalna rekonstrukcija. To se, između ostalog, odnosi na: nepreciznost i deklarativnost ciljeva; zbrku oko odnosa opšteg i posebnog upravnog postupka i nedostatak mehanizama za efikasnu implementaciju propisanih rešenja; konfuziju oko primene starog ili novog zakona u prelaznom režimu; neprimerenu upotrebu teorijskih definicija u zakonskom tekstu i nestručnu primenu nomotehničkih pravila; protivrečne formulacije koje otežavaju praktičnu primenu (npr. uvođenje faktičke radnje „obaveštavanja” u strogo formalnom postupku) i dr.

Posebno zabrinjava to što se u primeni novog ZUP-a, umesto da svojim inovacijama doprinese unapređenju pravne sigurnosti i efikasnosti upravnog postupanja, otkrivaju nove i opasne praznine i otvaraju nove dileme oko njegove primene, što otvara put proizvoljnim tumačenjima koja bitno podrivaju zakonitost i pravilnost upravnog postupanja.

Cilj ove „anatomske analize” ZUP-a je da se sa pravno-normativnog stanovišta utvrdi kako je došlo do toga da jedan višedecenijski veoma uspešan procesni zakon bude žrtva jednog neuspelog zakonskog projekta u kojem nov ZUP, umesto da bude „deo rešenja“, postaje „deo problema“. Sa stručnog stanovišta, objektivna odgovornost za ovu situaciju sigurno leži na brojnim članovima radnih grupa i koordinacionih tela, i to pre svega na „skupocenim” ekspertima i „projektnim konsultantima” finalne verzije Nacrta ZUP-a, čija uža specijalnost nije upravna procedura (već lokalna samouprava, puna jurisdikcija i sl.).

Prilikom utvrđivanja sastava radnih grupa nadležno ministarstvo propustilo je da primeni objektivne kriterijume i da, pre svega, uključi stručnjake koji imaju objavljene komentare ZUP-a. U radnoj grupi za izradu novog ZUP-a Srbije nije bilo nijednog takvog stručnjaka (što ne govori u prilog primene opštih standar da i prakse „dobre uprave”).

Imajući u vidu ozbiljnost strukturnih i drugih defekata u novom ZUP-u, detaljna analiza neuspelih, protivrečnih i konfuznih rešenja dopunjena je Modelom generalne rekonstrukcije ZUP-a koji sadrži neophodne korekcije i precizne zakonske formulacije koje su, preglednosti radi, date kao prilog u uporednom tabelarnom obliku sa odgovarajućim obrazloženjima.

U izradi ove anatomske analize ZUP-a, zahvalnost dugujem kolegi mr Milisavu Čoguriću, koji je, kao ekspert za pitanja upravnog postupka sa višegodišnjim iskustvom, učestvovao u okviru nadležnog ministarstva na izradi radnog teksta ovog zakona. Posebnu pomoć pružio je u obradi građe sa konstruktivnim intervencijama kod formulacija u Modelu revidiranog teksta ZUP-a, koji je prikazan u tabelarnom prilogu. Nažalost, mnogi njegovi argumentovani predlozi i precizne pravnotehničke formulacije (iz razloga koji nisu sasvim objašnjeni) nisu se našli u konačnim verzijama ZUP-a.