Žikica Stevanović, novinar agencije Beta, izveštavao je sa protesta u Beogradu kada je nekoliko policijaca potrčala ka njemu – iako je držao legitimaciju i vikao ‘Novinar, novinar!’, pretučen je pendrekom.
„Prvi udarac koji sam dobio bio je udarac pendrekom. Ne znam da li je prvi bio po ramenu, pa po glavi. Pao sam na zemlju“, priča Stevanović za BBC na srpskom.
Nekoliko sekundi nakon što je Stevanović ostao da leži na betonu, policajac se vratio.
„I dok sam već ležao, krvav, policajac je prišao i počeo da me psuje i udara“, priča.
Kada akcije policije postaju brutalnost?
Slučaj novinara tipičan je primer policijske brutalnosti, smatra Danilo Ćurčić iz nevladine organizacije Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (A11) koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Od prvog protesta u Beogradu u utorak, A11 dokumentuje slučajeve prekomerne upotrebe sile – na desetine ih je, kažu.
Iako je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio da su policajci na protestima u Beogradu reagovali „tek kada im je život bio ugrožen“, demonstranti svedoče da ih je policija tukla uprkos tome što nisu učestvovali u neredima.
Kancelarija Zaštitnika građana je saopštila da je „direktnim uvidom na terenu“ na protestu 8. jula u Beogradu utvrđeno „da policija nije koristila prekomernu silu“.
„Bilo je, međutim, pojedinačnih slučajeva zbog kojih će Zaštitnik građana pokrenuti postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada MUP-a“, saopšteno je iz kancelarije.
Novinara Stevanovića je prijatelj prevezao do Urgentnog centra gde su mu, kaže, konstatovane dve povrede glave i nekoliko na telu.
„Oni su udarali sve ljude na ulici, ja nisam prvi koga su tukli“, kaže.
Protesti u Beogradu i drugim gradovima Srbije održavaju se zbog nezadovoljstva radom vlasti i načinom na koji se bori protiv pandemije korona virusa.
Deo demonstranata gađao je policiju različitim predmetima i bakljama, a policija je koristila suzavac, pendreke i konjicu kako bi rasterala okupljene.
Direktor policije Vladimir Rebić rekao je da je tokom dvodnevnih protesta povređeno ukupno 118 policijskih službenika u Beoradu i drugim gradovima.
Nije poznato koliko je demonstranata povređeno.
Šta je policijska brutalnost i šta se događalo na protestima?
„Slika policijske brutalnosti na protestima je i snimak koji smo objavili sinoć, a koji je nastao u 21:59 časova na Terazijama“, kaže Ćurčić.
Na snimku se vidi da policija obora na beton čoveka koji beži, pada na zemlju, a nekoliko policajaca se obrušuje na njega i šutira ga.
„Posle su ga dvojica policajaca pomerili kao kesu đubreta na stranu i nastavili dalje“, dodaje Ćurčić.
Organizacija A11 podnela je krivičnu prijavu protiv osam neidentifikovanih policijskih službenika sa snimka zbog sumnje da su zlostavljali jednog od učesnika protesta.
„Policijska brutalnost je prekomerna upotreba sile ili upotreba sile koja nije opravdana ili razumna u određenim okolnostima“, objašnjava Ćurčić.
Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objašnjava da je Zakon o policiji detaljno definiše prekomernu upotrebu sile.
„Zakon o policiji obavezuje policijske službenike da upotreba sile bude postupna i srazmerna, odnosno od najlakšeg prema težem sredstvu prinude i, u svakom slučaju, uz minimum neophodne sile i onda kada je to neophodno“, kaže Đorđević.
Dodaje da Zakon propisuje da policija u primeni sile mora da čuva ljudski život.
„Prilikom upotrebe sredstava prinude neophodno je da policajci najpre štite ljudski život i prouzrokuju što manje povreda“, kaže.
„Svi su na ivici nerava i usejana je atmosfera, ali kada vidite da policajac udara pendrekom nekoga ko ne učestvuje u nasilju ili na bilo koji drugi način sprečava postupanje policije, onda se radi o policijskoj brutalnosti“, ističe Ćurčić.
Šta policija sme, a šta ne sme?
Policija ne sme da tuče mirne učesnike protesta i novinare ili druga lica koja su na protestima na radnom zadatku, saglasni su Ćurčić i Đorđević.
Od brutalnosti policije, građane štite Zakon o policiji i Krivični zakonik.
Ćurčić kaže da je organizacija A11 za dva dana dokumentovala i nekoliko slučajeva policijske brutalnosti koji se mogu kvalifikovati kao zlostavljanje i mučenje.
„Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom do jedne godine“, piše u članu 137. Krivičnog zakonika.
Ukoliko delo počini službeno lice, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od tri meseca do deset godina.
„U idealnim uslovima, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine bi trebalo da traži vanredni izveštaj od policije povodom postupanje tokom protesta“, ističe Đorđević.
Policija bi trebalo da nosi jasno istaknutu legitimaciju, dodaje Đurčić i ističe da je organizacija A11 prvog dana protesta zabeležila slučajeve gde ljudi u civilu pendrecima tuku demonstrante.
„Vidimo civile koji nekoga hapse i odvode, a mi ne znamo da li su to civili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova ili ko zna ko“, kaže.
Dodaje da, iako policijac ne mora da nosi uniformu, mora da ima jasno istaknutu legitimaciju.
„Civilna odeća ih ne isključuje od odgovornosti na koju ih obavezuju propisi“, kaže Ćurčić.
Novinari i policija
Na protestima su, osim Stevanovića, napadnuti i novinari portala Nova.rs i ekipa Radio-televizije Srbije.
„Ja sam njima u lice vikao da sam novinar, ali činilo mi se da ih je to okuražilo da biju još jače“, kaže Stevanović.
Novinar Igor Stanojević uhapšen je u sredu na demonstracijama u Beogradu, saopštio je Beldoks festival, čiji je selektor.
„Igora je… i pored novinarske legitimacije, policija držala više od sat vremena sputanog na asfaltu da bi ga zajedno sa grupom građana odvezla u nepoznatom pravcu“, piše u saopštenju festivala, i dodaje da advokatu nije dozvoljeno da ga vidi i uveri se u njegovo zdravstveno stanje.
Stanojević je posle skor 24 sata zadržavanja pušten iz pritvora, saopštila je njegova porodica.
Đorđević objašnjava da je policija u obavezi da prati interno Uputstvo o obavezi hitnog postupanja u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara.
„Supervizorski tim Direkcije policije koji nadgleda pojedinačne predmete ugrožavanja bezbednosti novinara trebalo bi da ispita sve slučajeve napada i utvrdi propuste“, kaže.
On dodaje da je bi i napadnuti novinari trebalo da podnesu pritužbu Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, krivičnu prijavu tužilaštvu, ako ima elemenata krivičnog dela, ili da se obrate Zaštitniku građana.
Besplatna pravna pomoć za građane
Zaštitnik građana apelovao je na građane da se, ukoliko smatraju da su im Ustavom i zakonima zagarantovana prava prekršena obrate ovoj instituciji.
Saopštio je da je, 9. jula, tim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i Odeljenja za hitno postupanje razgovarali sa osmoro ljudi koji su privedeni nakon protesta.
Četvoro privedenih je imalo primedbe na postupanje prilikom intervencije službenih lica, ali ne i na postupanje policijskih službenika prilikom transporta i zadržavanja u policijskoj stanici, saopštio je Zaštitnik građana.
Pravnu pomoć nude i organizacije A11 i Komitet pravnika za ljudska prava, ali i pojedinci.
Advokat Ognjen Rašuo objavio je na društvenim mrežama da nudi besplatnu pravnu pomoć ljudima kojima je nakon učešća na protestu potrebna pravna zaštita.
„Kada sam to objavio nasilje nije doseglo ove razmere. Motiv je patriotski“, kaže Rašuo za BBC na srpskom.
Posle dva dana protesta u Beogradu, javilo mu se dvoje ljudi – devojka jednog novinara koji je uhapšen jer se našao među demonstrantima i jedna koleginica kojoj nisu dopustili da vidi svog klijenta u noći kada je uhapšen.
Kome mogu da se javim ukoliko sam iskusio/la političku brutalnost?
- 011/3225 172
- 061/1774 239
- office@yucom.org.rs
- 0113344425
- 011/2068-100, od 8 do 16 časova
- 064 876 8505, od 16 do 22 časa
Dvadesetjednogodišnji novinar Stevanović kaže da ne zna da li će podneti krivičnu prijavu.
„Poznajem bivšeg novinara Bete koji je prebijen 2008. godine na protestima i pravni proces je trajao više od pola decenije. Pitanje je da li neko ima materijalne snage za to“, kaže.
Dan nakon prebijanja, fizički se oseća se dobro, ali je i dalje uznemiren.
„Ako zanemarimo batine jer te rane će zarasti, brine me što se šalje poruka mladim novinarima da nisu bezbedni“, kaže.