Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije adekvatno prepoznao rodno zasnovano nasilje kao problem u kome je neophodno obezbediti besplatnu pravnu pomoć i podršku svim žrtvama bez diskriminacije.
Publikacija je nastala kao rezultat istraživanja sprovedenog tokom 2021. godine o dostupnosti besplatne pravne pomoći i podrške pri jedinicama lokalne samouprave za žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Kako se ukazuje, specifičnost rodno zasnovanog nasilja koje nesrazmerno i prevashodno pogađa žene, prepoznata je samo u slučajevima nasilja u porodici.
“U svim ostalim slučajevima, žrtve su primorane da u komplikovanom postupku dokazuju ispunjenost imovinskog uslova i izlažu se dodatnoj viktimizaciji koja se ogleda u obilaženju opštinskih šaltera, objašnjavanju problema i popunjavanju ni malo jednostavnog formulara”, navodi se u publikaciji.
Dodaje se da na ovaj način Srbija nije odgovorila obavezama propisanim Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja članom 12 propisuje: “Strane se obavezuju da preduzmu neophodne mere u promociji promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca s ciljem iskorenjivanja predrasuda, običaja, tradicije i drugih praksi, koje se zasnivaju na ideji inferiornosti žena, odnosno na stereotipnim ulogama žena i muškaraca”.
Član 12 propisuje i da se strane “obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere u prevenciji svih oblika nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom i sprovedenim od svakog fizičkog, odnosno pravnog lica”, kao i da “sve mere preduzete u skladu sa čl. 12-17. ove Konvencije moraju da obuhvate i odgovaraju specifičnim potrebama lica ugroženih određenim okolnostima i postave u središte ljudska prava svih žrtava”.
Takođe, iz Jukoma naglašavaju da Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije dovoljno prepoznao udruženja građana kao pružaoce besplatne pravne pomoći, naročito kada su u pitanju ženske organizacije i organizacije koje se bave specifično slučajevima rodno zasnovanog nasilja koje imaju dugogodišnje iskustvo u ovim oblastima.
Kako se objašnjava, i ovakvo postupanje države direktno je suprotno odredbama Konvencije Saveta Evrope, koja članom 9 propisuje da “strane prepoznaju, podstiču i podržavaju rad relevantnih udruženja građana i organizacija civilnog društva u borbi protiv nasilja nad ženama i uspostavljaju delotvornu saradnju sa tim organizacijama na svim nivoima”.
U Jukomovoj publikaciji se ističe da je zbog toga neophodno doneti Izmene i dopune Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koje bi omogućile da besplatnu pravnu pomoć dobiju sve žrtve rodno zasnovanog nasilja bez obzira na imovinski cenzus.
Izmenama i dopunama Zakona, dodaje se, trebalo bi da se nevladine organizacije, odnosno udruženja građana prepoznaju kao ravnopravni pružaoci besplatne pravne pomoći pod uslovima koji važe za sve pružaoce propisane procesnim zakonima Republike Srbije.
“Odgovarajućim podzakonskim aktom izmeniti obrazac formulara koji se podnosi prilikom podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć kako bi bio razumljiv širem krugu korisnika”, navodi se u publikaciji.
U Jukomu objašnjavaju da mali broj zahteva za besplatnu pravnu pomoć u odnosu na broj prijavljenih krivičnih dela govori i o tome da nije sprovedena adekvatna kampanja kojom bi se žene informisale da mogu da se obrate za besplatnu pravnu pomoć opštini na kojoj imaju prebivalište.
U publikaciji se ukazuje da ni na ovaj način Srbija nije ispunila obaveze predviđene Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
“Kako bi se nadoknadio ovaj propust neophodno je izmeniti Pravilnik o načinu vođenja evidencije organa uprave jedinice lokalne samouprave o zahtevima za odobravanje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške na taj način da se omogući jasan uvid u zahtevanu i pruženu besplatnu pravnu pomoć, a naročito razvrstavanje pravne pomoći po polu, kao i vrsti problema, kako bi se mogli identifikovati slučajevi rodno zasnovanog nasilja i napravila relevantna statistika pružene pravne pomoći u ovim slučajevima”, naglašava se u Jukomovoj publikaciji.
Dodaje se da je neophodno obezbediti alternativne načine prijavljivanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici u slučaju pogošanja epidemiološke situacije i ponovnog uvođenja mera zabrane kretanja.
Publikacija “Pravo na besplatnu pravnu pomoć žrtava rodno zasnovanog nasilja u Srbiji u toku 2020. godine”, autora Milene Vasić i Milana Filipovića, nastala u okviru projekata “Jačanje pristupa pravdi za žrtve nasilja nad ženama”, koji se sprovodi u okviru programa Transformacione saradnje koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Češke.
