Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti.
U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanje.
„U slučaju botovanja, potencijalno je na delu i povreda radne discipline – kada botovi koriste državne resurse za stranačke svrhe. Prema istraživanju koje smo mi sproveli, mislim da nije toliki problem to što ljudi nisu svesni da im je načinjena neka šteta preko društvenih mreža. Mislim da je ovde veći problem što su oni koji su to radili imali osećaj da su zaštićeni i da ništa ne može da im se desi, da neće nikada nikakve sankcije da se dese. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je jedino koje ima mogućnost od strane države kao državni organ da pristupi IP adresama i da uradi sve da bi se saznao identitet lica koje je iza nekog lažnog imena na Tviteru i koje radi te radnje. Tako da je na njima sva odgovornost da se to procesuira“, objasnio je za N1 Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava.
U javnosti se prošle nedelje pojavio spisak 14.000 botova koji su radili za Srpsku naprednu stranku, a većina njih je zaposlena u javnom sektoru i to u svim strukturama – od lokalne samouprave do školstva.
Srpska napredna stranka je na objavljivanje spiska reagovala kampanjom „I ja sam bot“ u kojoj najviši državni i stranački funkcioneri daju podršku botovima, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.