ZLOČIN IZ MRŽNJE (I.S.)

Slučaj dugogodišnjeg nasilja u porodici koje je uzrokovano priznanjem sina članovima svoje porodice da je homoseksualac, dobio je sudski epilog pet godina nakon pokretanja sudskog postupka. O ovom slučaju YUCOM je pisao u izveštaju za 2015 . godinu. Podsećamo, I. S. je bio žrtva višegodišnjeg psihičkog i fizičkog nasilja od strane oca, kao i njegova majka, koja mu je stala u odbranu. Konstatno psihičko nasilje, pretnje i ucene bili su praćeni čestim aktima fizičkog nasilja, posebno u situacijama koje bi bile dodatni okidač za okrivljenog – npr kada oštećeni dovede dečka, čak i druga u stan.Nakon obraćanja pravnom timu YUCOMa, odlučeno je da treba pokrenuti paralelno parnični i krivični postupak radi zaštite od nasilja u porodici. Parnični postupak okončan je pravnosnažnom presudom za manje od dve godine. Između ostalog, odlukom je naloženo iseljenje oca iz zajedničkog stana, kao i zabrana daljeg vršenja nasilja i uznemiravanja tužilaca. Sav materijal prikupljan tokom ovog postupka dostavljan je sukcesivno i postupajućem tužiocu, što je bilo veoma značajno, budući da je obavljenim veštačenjem utvrđeno nesporno da profili I.S. i njegove majke odgovaraju profilima žrtava nasilja, dok sa druge strane, profil okrivljenog odgovara autentičnom profilu nasilnika. Iako postupajući tužilac nije u svoj inicijalni optužni akt uključio navedeni član, to je učinjeno na poslednjem glavnom pretresu. Tužilaštvo je prihvatilo argument punomoćnice oštećenih da je motiv za izvršenje ovog krivičnog dela upravo „otkrivanje“ seksualne orijentacije sina, te da je važno da se u optužni akt uključi član 54a Krivičnog zakonika, kojim je sankcionisan zločin iz mržnje. Dodatni argument za primenu ove otežavajuće okolnosti bila je i sama odbrana okrivljenog, koji je smatrao da je homoseksualna orijentacija sina opravdanje za nasilje nad njim i da će i institucije zauzeti isti stav, odnosno opravdati njegovu legitimnu borbu protiv sinove „bolesti“. Živeo je u čvrstom uverenju da se njegova homoseksualnost može ispraviti lečenjem, ana kom je godinama insistirao, a odbijanje sina da se povinuje lečenju dovodilo je do eskalacija nasilja.

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je okrivljenog zbog krivičnog dela Nasilje u porodici učinjeno iz mržnje zbog seksualne orijentacije sina, i ovo je prva presuda u Srbiji u kojoj je član 54a Krivičnog zakonika uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ovu presudu smatramo izuzetno značajnom, budući da ona predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada u intersektorskoj radnoj grupi za borbu protiv zločina iz mržnje u Republici Srbiji, gde je YUCOM učestvovao zajedno sa predstavnicima tužilaštva, policije, pravosudne akademije OEBSa i više organizacija civilnog društva. Nadamo se da će presuda uticati na postupanje institucijau budućim sličnim situacijama u cilju pružanja adekvatne zaštite pripadnicima ranjivih grupa kojima je veća zaštitai neophodna, ali takođe da će podići svest ljudi o štetnosti koji zločini učinjeni iz mržnje imaju n celo društvo, a time doprineti generalnoj prevenciji.

DISKRIMINACIJA NA OSNOVU SINDIKALNE PRIPADNOSTI

Pred Višim sudom u Beogradu u postupku za zaštitu od diskriminacije Komitet pravnika za ljudska prava zastupao je sindikalno udruženje „Evrovozač“, osnovano u okviru Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.

Predstavnici sindikata ukazali su pravnom timu YUCOMa na radnje koje se u okviru navedenog javnog preduzeća preduzimaju prema članovima sindikata, a koje su za posledicu imale povredu prava sindikata na slobodno obavljanje svoje delatnosti.

Zbog programa sindikata koji nije odgovarao upravljajućoj strukturi, članovima navedenog sindikata su nametani otežani uslovi za rad: većina njih je u kratkim rokovima preraspoređivana na nova radna mesta koja nisu odgovarala njihovoj stručnoj spremi, dodeljivani su im poslovi kojima su im stvarani otežani uslovi za rad, prebacivani su da rade na linijama koje se nalaze na udaljenim opštinama od njihovog mesta stanovanja, što nije bila uobičajena procedura u preduzeću.

Članovi sindikata bili su izloženi pritiscima i pretnjama otkazom ukoliko ne istupe iz sindikata „Evrovozač“, što je i rezultiralo smanjivanjem broja članova sa više od 1000 na manje od 300, čime je sindikat izgubio svojstvo reprezentativnosti i time mogućnosti da dobija donacije i efektivno učestvuje u odlučivanju po pitanjima koja se tiču prava zaposlenih.

YUCOM je podneo tužbu radi zaštite od diskriminatorskog postupanja na osnovu sindikalne pripadnosti. Inicijalno, tužba je bila odbačena budući da, prema stavu Prvog osnovnog suda, udruženje građana nema pravo da podnese tužbu za zaštitu od diskriminacije. Kako je ovakva odluka bila suprotna odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, uložili smo žalbu koja je usvojena i postupak je nastavljen. Iako Zakon propisuje hitnost u postupanju u antidiskriminacionim parnicama, ovaj postupak okončan je usvajajućom presudom tek nakon punih šest godina od dana podnošenja tužbe.

Ovo je i prvi postupak u Srbiji u kome je utvrđeno postojanje diskriminacije na osnovu sindikalne pripadnosti.