Efikasna pravna zaštita čini osnov demokratskog društva i proizilazi iz principa vladavine prava i prava na pravično suđenje, koje je garantovano brojnim međunarodnim instrumentima o Ijudskim pravima, čija je potpisnica i Srbija. Pristup pravdi, odnosno pravna zaštita, nije moguća bez ostvarivanja pravne pomoći koju pružaju stručna lica.
U demokratskim društvima pravo na pravnu pomoć garantovano je svima, međutim, imajući u vidu da svi nisu u mogućnosti da snose troškove, država ima obavezu da obezbedi besplatnu pravnu pomoć ili pravnu pomoć sa smanjenim troškovima, kada to zahtevaju razlozi pravičnosti. Ovo je naročito važno zbog toga što se broj siromašnih u Srbiji dramatično povećava.
U Srbiji trenutno ne postoji adekvatan pravni okvir kojim bi bio regulisan sistem besplatne pravne pomoći. Ustavom Republike Srbije je svakome, pod uslovima određenim zakonom, zajemčeno pravo na pravnu pomoć i predviđeno da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Ustavom je predviđeno i da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije usvojen, iako je prošlo više od šest godina od usvajanja Ustava i deset godina od ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Ustavno sužavanje kruga pružalaca besplatne pravne pomoći suprotno je u najsavremenijim komparativnim trendovima i ne uvažava značajnu infrastrukturu za pružanje pravne pomoći, koju su u prethodnom periodu izgradile nevladine organizacije, sindikati, a u sve većoj meri i pravni fakulteti u Srbiji.
Publikacija „Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji – izazovi i reforme“ nastala je u okviru projekta „Pristup pravdi – pravda za sve“, koji realizuju Komitet pravnika za Ljudska prava – YUCOM i Grupa za razvojnu inicijativu – SeConS. Projekat se ostvaruje uz finansijsku podršku USAID posredstvom Instituta za održive zajednice.
Istraživanje čiji su rezultati predstavljeni u publikaciji ima dva cilja. Prvi cilj je da se otkriju i analiziraju prepreke s kojima se suočavaju građani koji pokušavaju da ostvare svoja prava pred sudovima i državnim organima. Drugi cilj je da se stekne dublji uvid u iskustva sa besplatnom pravnom pomoći kao mehanizmom koji stoji na raspolaganju onim građanima koji se u ostvarivanju svojih prava susreću sa finansijskim preprekama ili diskriminacijom.
Komitet pravnika za Ijudska prava kontinuirano je angažovan na prepoznavanju i priznavanju značajne uloge koju sistem besplatne pravne pomoći ima za ostvarivanje ljudskih prava, socijalnu inkluziju i vladavinu prava u srpskom društvu. Predstavljenim istraživanjem daje se doprinos uspostavljanju efikasnog, efektivnog i održivog sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji koji će moći da obezbedi jednak pristup pravdi, ravnopravnost građana pred zakonom i poštovanje vladavine prava.
U glavi 1 prikazani su aktuelni okviri sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji i kritike Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz 2012. godine. Glava 2 predstavlja izveštaj koji je nastao na osnovu podataka dobijenih kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjem sprovedenim u periodu decembar 2012 – februar 2013. godine na reprezentativnom uzorku građana Srbije i na osnovu trideset dubinskih polustrukturisanih intervjua sa pružaocima i korisnicima besplatne pravne pomoći. U glavi 3 dati su predlozi za reformu i izgradnju sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji.
Nadamo se da će rezultati prikazanog istraživanja i izneti predlozi doprineti daljem razvoju sistema besplatne pomoći i jačanju uloge nevladinog sektora u pružanju ovih usluga kako bi se omogućio pristup pravdi najugroženijim licima, ali i smanjiti siromaštvo i socijalna isključenost.