I pored protivljenja brojnih strukovnih udruženja, pravosudnih tela i opozicije, vladajuća većina juče je bez problema usvojila kontroverzne zakone iz oblasti pravosuđa, poznatije i kao Mrdićevi zakoni. Sada se čeka potpis predsednika države kako bi oni stupili na snagu. Mnogi pravnici pozivaju ga da zakone ne potpiše jer kažu da mogu ugroziti ustavne garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Ali, glasni u kritici zakona su i predstavnici Evropske unije koji ih opisuju kao ozbiljan korak unazad na putu EU integracija. Stoga se postavlja pitanje da li je eventualni Vučićev potpis na sporne zakone ujedno i zvanični pečat na potpuno zaustavljanje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Nakon jučerašnje reakcije na mreži Iks, komesarka za proširenje Marta Kos ponovo šalje poruku Srbiji pred kamerama, uz opasku – kada je zemlja na putu EU integracija, očekuje se da se ponaša evropski.
„Zanimljivo je videti da se u procesu proširenja pojavila nova dinamika. Albanija i Crna Gora zaista brzo napreduju ka članstvu. A Srbija ide u suprotnom smeru. Zato mi zaista nije jasno zašto se to dešava. Ali to nije ono što želimo da vidimo. Zato zaista pozivam Narodnu skupštinu Srbije da što pre preispita te zakone i da pravosudne zakone uskladi sa evropskim standardima“, poručila je Kos.
Iz Brisela kažu da su izmene pravosudnih zakona pripremljene i usvojene u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez javnih konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Marta Kos i danas ponavlja – usvojene izmene su ozbiljan korak nazad.
„A, dobro, samo ne znam kako je to korak nazad, kad nismo imali nijedan korak napred već četiri godine“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Spremo: Treba sačekati Vučićevu reakciju
Aleksandar Vučić kaže da zakone nije ni pročitao, ali da je dobio uverenja od pravnih eksperata da su u skladu s Ustavom i da je to jedino što njega zanima. Tvrdi da je sadržaj zakona sporan samo onima koji imaju nalogodavce van Srbije.
„Trebalo je da idu na široku javnu raspravu i trebalo je da to se konsultuju sa ljudima iz EU, ne da slušaju njihove naloge, ali da se konsultuju sa njima, jer kad ste na evropskom putu, onda vam je to obaveza. I to je trebalo da urade. I za to ih kritikujem i za to ću uvek da ih kritikujem. Šta će da rade u budućnosti, to je njihova stvar, ali sam sasvim siguran da ove promene neće ići na uštrb interesa građana Srbije. Da li će oni nešto da menjaju za tri meseca, šest meseci, godinu dana, ja u to niti mogu, niti hoću da ulazim“, naveo je predsednik.
Jovana Spremo koja se u okviru Nacionalnog konventa o EU bavi pravosuđem i osnovnim pravima za Insajder kaže da treba sačekati Vučićevu reakciju kada zakoni dođu na potpisivanje, naročito jer je proceduru usvajanja kritikovao i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov.
„Možda ovi zakoni neće videti svetlo dana u primeni. Ali ne isključujem ni tu mogućnost. Ako se to desi, to verovatno znači ‘ne’ Briselu u smislu – evo mi ćemo sad na svoj način, uopšte nas ne interesuje da li ćemo da napredujemo u evropskim integracijama. Ako pak ovde bude zakočilo proces, to ipak znači da i dalje mišljenje Brisela utiče na aktivnosti koje, da tako kažem, predsednik diktira pošto u ovoj zemlji sve diktira predsednik“, navela je Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Šta ako predsednik ne potpiše zakone?
Vučić danas nije hteo da otkrije da li će potpisati usvojene zakone, jer samo njegov potpis fali kako bi oni mogli da počnu da se primenjuju.
„Samo se postavlja pitanje i ako predsednik Republike vrati, odnosno ne potpiše odmah ukaz o tim zakonima, šta će se dogoditi, da li će Skupština pokušati nešto da možda promeni. Po meni bi ispravno bilo da se vrate, čak bi to bilo kompromisno rešenje, da se oni vrate u Ministarstvo pravde i u redovnu proceduru, jer pravosuđe i sudstvo su treća grana vlasti“, ističe Savo Đurđić, sudija u penziji.
Oštri u ocenama su i u Sindikatu sudske vlasti koji su još juče pozvali sudije i tužioce da obustave rad zbog Mrdićevih zakona za koje kažu da predstavlja sistemsku pretnju vladavini prava i ustavnom poretku Srbije. Inače, Skupština je set pravosudnih zakona usvojila juče. Između ostalog, zakoni vraćaju mogućnost da glavni tužioci i predsednici sudova budu u statusu vršioca funkcije, menjaju pravila privremenog upućivanja tužilaca i reorganizuju mrežu organa.