Analiza institucionalnih ograničenja javnog tužilaštva u procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine u Srbiji pruža sveobuhvatnu procenu sistemskih nedostataka koji otežavaju efikasno istraživanje i gonjenje ekoloških krivičnih dela. Analiza identifikuje ključne probleme u institucionalnom okviru, zakonskim definicijama, ljudskim resursima, finansijskim kapacitetima i međuinstitucionalnoj saradnji. Iako postoji pravni osnov usklađen sa međunarodnim standardima, poput nove Direktive EU 2024/1203, praktična primena je i dalje slaba zbog nejasnih zakonskih pojmova, nedovoljne specijalizacije u tužilaštvima i nedovoljne upotrebe istražnih tehnika prilagođenih složenim ekološkim krivičnim delima. Pored toga, ograničena tehnička opremljenost, nedostatak specijalizovanog osoblja i stručne podrške, kao i nedovoljna obuka o sektorskim propisima, značajno umanjuju efikasnost tužilaca u postupanju u ekološkim predmetima.
Kako bi se ovi problemi prevazišli, analiza nudi detaljne preporuke za jačanje kapaciteta Srbije u borbi protiv ekoloških krivičnih dela kroz krivično pravo. Među njima su: usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa standardima EU, uspostavljanje specijalizovanih jedinica za ekološki kriminal u okviru tužilaštava, unapređenje postupaka prikupljanja i čuvanja dokaza, kao i jačanje saradnje sa policijom, inspektorima, organizacijama civilnog društva i medijima. Takođe, ističe se potreba za povećanjem finansijskih resursa, razvojem jasnih međuinstitucionalnih protokola, širenjem međunarodne saradnje i informisanjem javnosti o radu tužilaštva. Zajedno, ove mere imaju za cilj izgradnju odgovornijeg i snažnijeg sistema koji će efikasnije sprečavati ekološku štetu i obezbediti odgovornost učinilaca.