Ovaj izveštaj predstavlja nalaze niza aktivnosti koje je Komitet za ljudska prava prepoznao kao neophodne u odgovoru na krizu izazvanu epidemijom virusa COVID – 19.

• Pružanje besplatne pravne podrške građanima je bila naša najznačajnija aktivnost sve vreme trajanja vanrednog stanja u Srbiji (od 15. marta do 6. maja 2020. godine), ali i nakon njegovog ukidanja. Česte izmene propisa, nedovoljno informacija, preopterećenost nadležnih državnih organa, iznenadna ekonomska kriza, ograničenje prava na kretanje koje je izazvalo socijalnu i porodičnu krizu, stvorili su potrebu da građani brzo dobiju tačnu informaciju o svom pravnom položaju. U toku vanrednog stanja obratilo nam se 226 građana sa pitanjima koja se odnose direktno na primenu mera zaštite od epidemije iz različitih pravnih oblasti. Ovo je ujedno bio i način da, pored pružanja informacija, identifikujemo sistemske povrede ljudskih prava i probleme u praksi, i u skladu sa našim ciljevima i kompetencijama na njih i odreagujemo.
• Svakodnevno smo pratili izmene propisa, ali i izveštavanje medija o epidemiološkoj situaciji. Smatrali smo da je neophodno obezbediti javnost krivičnog postupka u postupcima za kršenje zaštitnih mera, te smo se prvo obratili Vrhovnom kasacionom sudu, a zatim i pojedinačnim sudovima sa zahtevom za odobrenje praćenja suđenja preko video-linka;
• Obraćali smo se državnim organima i Vladi Srbije, odnosno Kriznom štabu, kao i Zaštitniku građana Srbije kad god bismo uočili da se neki problem iz njihove nadležnosti ponavlja i nudili rešenja i predloge.
• Pratili smo uporednu praksu i dešavanja u ostalim zemljama regiona, ali i čitave Evrope. Kako ni Evropski sud za ljudska prava, koji poseduje zaista bogatu praksu odluka povodom ograničenja prava na slobodu kretanja, nije imao praksu koja se odnosila direktno na situaciju epidemije, morali smo šire da posmatramo problem.

Činjenica je da nema slučajeva u uporednom pravu za ovakve masovne intervencije države u osnovna ljudska prava iz razloga javnog zdravlja. Svedoci smo potpuno novog stvaranja i pisanja prava koje treba da postavi temelj za ovakve situacije u budućnosti. Iz tog razloga, posebnu pažnju smo obratili na ograničenje prava na slobodu kretanja. Ograničenjem prava na slobodu kretanja država je izvršila mešanje u svakodnevni život građana u izuzetno rigoroznom obliku, što se posredno odražavalo na brojna druga prava građana poput prava na rad, prava na lični i porodični život, prava deteta, ali i prava na pravično suđenje, budući da je u mnogim slučajevima kršenje propisanih mera imalo za posledicu pokretanje krivičnog postupka.

Zbog svega navedenog, ova analiza ima dva fokusa. Prvi je na pokušaju da se odgovori na pitanje da li je ograničenje prava na slobodu kretanja za vreme trajanja vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala zbog njegovog uticaja na sva ostala prava građana Srbije. U drugom delu analize predstavili smo naša zapažanja sa pretresa koje smo pratili u toku vanrednog stanja za krivično delo Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije. Pravo na pravično suđenje, kao jedno od apsolutnih prava, čije ograničenje nije dozvoljeno ni u vreme vanrednog stanja, mora biti omogućeno čak i u ovakvim krizama. Javnost postupka, kao sastavni element prava na pravično suđenje mora dosledno biti sprovedena čak i kada se uvode nove mere i novi načini saslušanja optuženih upotrebom tehničkih sredstava. Kada se u vanrednom stanju uvede neki novi pravni institut ili se interveniše u postojeći, uloga civilnog društva i jeste da isprati ove izmene i o svojim nalazima izvesti stručnu i širu javnost.

Analizu “Ograničenje kretanja i suđenja za vreme vanrednog stanja” priredio je YUCOM u okviru projekta „Građanski monitoring za snažnije pravosuđe: faza 2“, koji se sprovodi uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD). Stavovi i nalazi iz ovog izveštaja su isključivo odgovornost YUCOM-a i ne predstavljaju stavove Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju (BTD).