Antidiskriminacioni mehanizmi u praksi
U Republici Srbiji trenutno živi oko 66,500 izbeglica i 206,000 interno raseljenih lica. Oko 3.000 ljudi vraćeno je na osnovu Sporazuma o readmisiji a po procenama Saveta Evrope, još između 50.000 – 100.000 ljudi će biti vraćeno, ne uključujući oko 20.000 raseljenih Roma, koji nikada nisu bili registrovani.
Diskriminacija pripadnika četiri navedene grupe uočljiva je na polju obrazovanja, socijalnog i zdravstvenog osiguranja kao i radnih odnosa.
Aktivnosti na projektu Antidiskriminacioni mehanizmi u praksi, koji je YUCOM sproveo tokom 2012. godine, težile su ka poboljšanju položaja lica koja pripadaju navedenim grupama, kako bi im se omogućilo puno uživanje svih prava garantovanih Zakonom o zabrani diskriminacije i time podržalo formiranje efektivnih antidiskriminatornih mehanizama.
Projekat je rezultat potrebe za dubljim promovisanjem i monitoringom antidiskriminatornih mehanizama u pravnom sistemu Srbije, kroz analizu prakse sudova, nezavisnih državnih institucija i nevladinih organizacija.
Zaključci i preporuke sadržani u ovoj publikaciji rezultat su aktivnosti sprovedenih u okviru projekta, kao i aktivnosti koje je YUCOM sprovodio u ranijem periodu. Održano je šest fokus grupa sa predstavnicima ciljnih grupa, kao i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom njihovih prava, koje su imale za cilj identifikovanje uzroka diskriminacije sa aspekta pripadnika osetljivih grupa, utvrđivanje najčešćih problema sa kojima se u svakodnevnom životu suočavaju.
Na fokus grupama, građanima i građankama Srbije predstavljen je pravni okvir za zaštitu od diskriminacije, približene procedure za slučaj povrede prava i iskustva iz zemalja u regionu i EU.
Nadalje, radi ispitivanja mehanizama za zaštitu od diskriminacije predviđenih Zakonom, svim Osnovnim sudovima na teritoriji Republike Srbije upućen je zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i na osnovu odgovora sačinjen je i statističko-analitički presek tokova sudskih postupaka u ovoj oblasti. Analiza postupaka pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti takođe nam odgovara na pitanje efikasnosti u radu i značaja ove institucije.
Najzad, obavljeno je više od dvadeset razgovora, polustrukturisanih intervjua sa predstavnicama i predstavnicima državnih organa na lokalnom kao i na republičkom nivou, sa predstavnicama akademske zajednice, kao i sa predstavnicima medija. Ispitivanje je obuhvatilo kako efikasnost postojećeg pravnog okvira, tako i druge mere za sprečavanje diskriminacije ovih grupa.