Referendum za promenu Ustava zakazan je za 16. januar. Bojkot, izlazak na referendum i kako glasati goruća su pitanja prethodnih nedelja u vezi sa kojim različite stavove imaju i unutar vlasti i unutar opozicije. Stručnjaci su saglasni u jednom – potrebno je informisati građani o čemu se konkretno izjašnjavaju.
„Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava?“ glasiće referendumsko pitanje, na koje će oni koji budu izašli da glasaju moći da odgovore samo sa da ili ne. Promena Ustava odnosi se na pravosuđe u delu o izboru sudija i tužilaca, koje više neće birati skupština, već Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
„Tu sede pre svega ljudi koje su sudije i tužioci izabrali, to je više od 50 odsto izabranih članova od strane sudija, a tu su i istaknuti pravnici koje bira skupština – da to jeste problematično. Naime to će ipak da se prepusti zakonu da utvrdi garancije da i ti istaknuti stručnjaci budu oni od integriteta i nezavisni od politike“, objašnjava Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković ocenjuje da u amandmanima ima pomaka u odnosu na postojeći tekst Ustava, ali da oni pravosuđe ne oslobađaju stega politike. Upozorava i na mogućnost da predstojeći referendum neće biti legitiman, ukoliko građani ne budu obavešteni o čemu se konkretno izjašnjavaju.
„Sve ovo vreme od proleća do sada traje postupak za promenu Ustava. Ta tema je potpuno skrajnuta u medijima i u nastupima političkih stranaka, kako onih koji su na vlasti, tako i onih koji su u opoziciji. Ako građani budu prepušteni samo tom pitanju, onda njihova odluka neće biti razborita, u tom smislu referendum i odluka koja se donosi neće biti legitimni“, rekao je Marinković.
Predsednik Srbije dramatičnog je stava. Kaže, ako referendum o promeni Ustava ne bude uspeo, evropske integracije Srbije biće zaustavljene. Predsednik Skupštine Srbije na sličnoj je liniji. Kaže – za građane bi bilo važno da referendum uspe, iako i u vladajućoj koaliciji ima onih koji misle drugačije.
„Ima Đuka, on je čak predsednik Odbora za pravosuđe. On je uvek izbegavao da dođe na te sastanke jer se ne slaže sa tim. Ima i moj poslanik, Toma Fila, na koga ja ne mogu partijski da utičem i on nije partijski čovek. On čovek misli da to nije dobro i da parlament ne treba da bira više“, kaže predsednik Skupštine Ivica Dačić.
Sa druge strane, opozicija se ili različito izjašnjava ili još nema jasan stav. Demokratska stranka Srbije i Pokret Dveri su protiv bojkota referenduma, ali svoje birače pozivaju da glasaju protiv. Na isti način razmišlja i grupa javnih ličnosti, analitičar Đorđe Vukadinović, general Sreto Malinović, novinar Srđan Škoro, reditelj Boris Malagurski, advokat Vladimir Terzić.
Predstavnici Stranke slobode i pravde više puta ponovili su da je za njih referendum 3. aprila, kada su izbori, a ne 16. januara. Posebno je potpredsednica te stranke Marinika Tepić rekla da će se zalagati za odlaganje referenduma. Demokratska stranka nema jasan stav, njen predsednik smatra da je reč o nelegitimnom procesu sa kojim građani nisu upoznati.
U Narodnoj stranci kategorični su za sada samo u ličnim stavovima – jedni smatraju da će oni koji ne izađu na referendum napraviti katastrofalnu grešku, drugi pak ne planiraju da glasaju.
„Ja lično na taj referendum izlaziti neću, ali postoje ljudi u Narodnoj stranci koji su snažnog uverenja da bi trebalo uraditi drugačije, izaći i zaokružiti ne“, rekao je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.
Profesor Marinković smatra da je poslednji trenutak da se političke stranke trgnu i pozovu građane da se u što većem broju izjasne na referendumu, a posle toga bave politikom, a ne da se povlače sa političke scene.