Ovih dana Tramp je, navodno, zajedno sa timom savetnika, razmatrao i mogućnost da pomiluje samog sebe i članove svoje porodice, kako bi izbegao eventualno buduće krivično gonjenje.

Ipak, saradnici su ga, prema izveštajima, odvraćali od te ideje, kako u očima javnosti ne bi izgledalo da je kriv.

Ne postoji odredba u Ustavu SAD kada je reč o samopomilovanju predsednika, a kako je potvrdio za američke medije Džefri Krauč, profesor prava na Američkom univerzitetu i autor knjige o predsedničkom pomilovanju, do sada nijedan predsednik SAD nije pokušao da pomiluje samog sebe.

Dodao je da je predsednik Ričard Nikson razmišljao o tome, ali se na kraju odlučio da to ne učini.

„Tradicija pomilovanja u poslednjim danima i satima mandata američkog predsednika je odavno prisutna“, kaže za Danas istraživač i saradnik Instituta za političke studije Mladen Lišanin.

Međutim, on podseća da ne postoji presedan po kome je neki predsednik do sada pomilovao samog sebe. „Mislim da će Trampova procena u velikoj meri zavisiti od procene političkih troškova.

Naime, odluka da pomiluje samog sebe mogla bi da mu pokvari poziciju među određenim brojem republikanskih senatora, koji tek treba da odlučuju o impičmentu.

Ovo bi moglo dugoročno da ugrozi njegove eventualne buduće političke ambicije“, ukazuje Lišanin, pa bi „razboritija odluka verovatno bila da se u to ne upušta“.

Ako bi pravili analogiju sa balkanskim državama, upućuje naš sagovornik, propisi i praksa su prilično različiti, tako da je, kaže, teško zamisliti da bi institut pomilovanja ovde mogao da funkcioniše na sličan način kao u SAD.

Pomilovanje je tradicionalan institut, koji remeti podelu vlasti i dozvoljava, najčešće predsedniku, da se umeša u rad pravosuđa, kaže za naš list Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

Ona objašnjava da su različite i vrste pomilovanja, ali da se čini da je najširi obim primene, i istovremeno najkontroverzniji, upravo u SAD.

„Pomilovanje koje predsednik Amerike izriče daje se ne samo u slučajevima u kome postoji pravnosnažna krivična presuda koja nije izvršena ili je delimično izvršena, već i u slučajevima kada ne postoji pravnosnažna presuda, već je krivično gonjenje počelo, ili čak preti (tzv. abolicija)“.

Golubović podseća da se u Sjedinjenim Državama desilo i da jedan predsednik bude predmet pomilovanja, i to upravo kroz institut abolicije.

„Predsednik Džerald Ford je 1974. abolirao prethodnog predsednika Ričarda Niksona za eventualna krivična dela tokom afere Votergejt. Njegov akt je spasao Niksona, ali je za njihovu, Republikansku stranku, doneo loše rezultate“.

Upravo u tom periodu, navodi naša sagovornica, Ministarstvo pravde je dalo mišljenje da „predsednik ne može abolirati sam sebe jer ne može sam sebi da sudi“.

Međutim, ističe, to ne znači da se ne može desiti da potpredsednik, zbog „sprečenosti“ predsednika, abolira šefa države.

Dakle, zloupotrebe prava su uvek moguće, a jedina sankcija kod ovakve zloupotrebe je – politička.

„Široka ovlašćenja ima i predsednik Srbije, to jest i u Srbiji, za razliku od drugih zemalja, na primer Rusije, Velike Britanije, postoji mogućnost tzv. abolicije. Aboliciju pokreće ministar pravde, a o njoj odlučuje predsednik. Tako je na primer predsednik Tomislav Nikolić 2012. abolirao Dragana Džajića, nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda“, zaključuje naša sagovornica.

Spisak od 100 imena koje će, kako je najavljeno, Donald Tramp pomilovati zadnjeg dana mandata u Beloj kući nije duži od lista njegovih prethodnika ali je, piše Si-En-En, po imenima ljudi koji se nalaze na spisku svakako kontroverzniji.

Za razliku od prethodnika, Tramp je pokazao malo interesovanja za korišćenje sistema pomilovanja Ministarstva pravde za procenu zahteva za milost izvršne vlasti.

Umesto toga, podnosioci zahteva su se direktno obraćali Beloj kući, pozivali ili pisali elektronskom poštom Trampovom savetniku Džaredu Kušneru, šefu osoblja Mark Medouzu ili savetniku Bele kuće Paskalu Kipoloneu, onda kada ne mogu da dopru direktno do Trampa.

Mnogi od ljudi koje je Tramp do sada pomilovao, piše Si-En-En, nisu iznenađenje – saradnici poput Rodžera Stouna i Majkla Flina koji su mu ostali lojalni kroz svoje pravne probleme; kriminalci koji imaju prijateljske ili porodične veze sa administracijom, poput oca Džareda Kušnera Čarlsa, poznate ličnosti ili ljudi povezani sa poznatim ličnostima, kao što je Rod Blagojevič.

Pomilovao je ili ublažio kazne nekim ljudima koji izdržavaju dugotrajne zatvorske kazne za krivična dela nižeg ranga, poput Alis Džonson, koja je govorila na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji.

Mnogi od težih osuđenika koje je pomilovao pokazali su malo kajanja zbog učinjenih krivičnih dela, a malo je onih koji su tvrdili da su pogrešno osuđeni.

Očekuje se da će se na spisku poslednjeg niza pomilovanja naći i „kriminalci sa belim okovratnicima“, istaknuti reperi i očni lekar iz Palm Biča na Floridi, koji je u zatvoru pošto je osuđen zbog prevara.

Tokom Trampovih poslednjih dana na vlasti pristiglo je, kažu, mnoštvo zahteva za pomilovanje od saveznika, lobista i ostalih koji se nadaju da će „unovčiti“ svoju odanost Trampu.

Njujork tajms piše da su neki od tih ljudi dobijali desetine hiljada dolara za lobiranje u ime prestupnika nadajući se pomilovanju.

„Svi su pretpostavljali da ne postoji formalni postupak i da bi trebalo da se obrate administraciji direktno“, rekao je izvor Si-En-Ena.

Ipak, veliki broj pomilovanja je u skladu sa predsedničkom tradicijom.

Obama rekorder

Barak Obama je pomilovao ili ublažio kazne za 330 osoba dan pre nego što je napustio funkciju, što je rekordan broj koji se uglavnom odnosio na prestupnike osuđene na osnovu prekršaja o posedovanju droge. Predsednik Džordž Buš Mlađi bio je „štedljiviji“ kada je koristio pomilovanja ili zamene kazni. Zamenio je kazne dvojici graničnih agenata na odlasku iz kabineta (Tramp ih je kasnije pomilovao). Ali u svojim memoarima napisao je kako mu je stigla navala zahteva dok je završavao svoj mandat.

„Nisam mogao da verujem koliko ljudi mi je sugerisalo da je prijatelj ili bivši kolega zaslužio pomilovanje. U početku sam bio frustriran. Bilo mi je gadno“, napisao je u Buš. Predsednik Bil Klinton je pomilovao ili zamenio kazne za oko 140 ljudi na Dan inauguracije 2000. među kojima su bili i veliki donatori i političke pristalice poput Marka Riča, polubrat Rodžer i književnica Peti Herst.

Izvor