Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić izjavio je da to što skupštinski odbor nije prihvatio izveštaje o radu tužilaštava znači da je počeo postupak za razrešnje vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović je navela za Insajder da stav dela narodnih poslanika nije dovoljan za njeno razrešenje i objasnila je procedure. Napomenula je da ne postoji obaveza istaknutih pravnika da odlučuju prema instrukciji Narodne skupštine nakon što je Mrdić rekao da je obaveza članova VST da glasaju onako kao su odlučili poslanici.
Uglješa Mrdić je danas rekao, nakon sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da to što odbor nije prihvatio izveštaje o radu tužilaštava za period od 2020. do 2024. godine koje je podnela Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac, znači da je počeo postupak za njeno razrešenje sa te funkcije u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu.
„Odluka Narodne skupštine upućuje se Visokom savetu tužilaštva od koga zahtevam da odmah pokrene disciplinski postupak protiv Zagorke Dolovac. Visoki savet tužilaštva u ovom postupku odlučivaće većinom od sedam članova, jer u radu ne može da učestvuje Zagorka Dolovac“, naveo je Mrdić u pisanoj izjavi, a preneo je Tanjug.
Kako je rekao, pošto je Skupština utvrdila da Dolovac nema poverenje najvišeg predstavničkog organa vlasti, obaveza sva četiri člana Visokog saveta tužilaštva, koje je izabrala Narodna skupština – Predraga Ćetkovića, Miroslava Đorđevića, Jelene Glušica i Vladimira Simića je da glasaju onako kako su odlučili poslanici.
On je izneo i teške kvalifikacije o radu Zagorke Dolovac nazvavši ga „protivustavnom i protivzakonitom“.
Golubović: Stav dela poslanika nije dovoljan za razrešenje
Komentarišući Mrdićevu izjavu, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović je rekla da svako neusvajanje izveštaja znači da vrhovni javni tužilac ne uživa poverenje poslanika, ali je istakla da stav dela poslanika nije dovoljan za razrešenje. Kaže da su građani Srbije tako izglasali na referendumu.
“Potrebno je da disciplinski tužilac pokrene postupak, da se u jednom pravičnom postupku sasluša okrivljena za disciplinski prekrsaj, da Komisija donese odluku. Tek onda postoji žalbeni postupak u kojem se odlučuje većinom od šest glasova. Posebno je predviđen novi postupak kojim se inicira razrešenje. O razrešenju odlučuju narodni poslanici, i to sa najmanje 150 glasova”, navela je Katarina Golubović za Insajder.
Ona ističe da ne postoji obaveza istaknutih pravnika da odlučuju prema instrukciji Narodne skupštine.
„Oni nisu posrednici, nemaju vezan mandat, već su trebali da dobiju poverenje poslanika da štite samostalnost javnog tužilaštva. Ne treba zaboraviti da je istaknute pravnike u Visokom savetu tužilaštva birala Komisija šefova pet institucija, jer poslanici nisu postigli dvotrećinsku većinu za izbor“, rekla je Golubović.
Ističe da Mrdić svojim izjavama dovodi u zabludu građane, i da je to „nedopustiva zloupotreba njegove funkcije“, kao i da krši Kodeks narodnih poslanika.
Sednica Odbora i saopštenje Vrhovnog javnog tužilaštva
Podsetimo, Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odlučio je danas da predloži parlamentu da ne usvoji izveštaje o radu Vrhovnog javnog tužilaštva za 2020, 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu, a glasanju nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka, ali ni tužioci koji su predstavili izveštaje o radu i odgovarali na pitanja poslanika.
Vrhovno javno tužilaštvo je saopštilo da je uredno podnosilo Godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava Narodnoj skupštini Republike Srbije u prethodnim godinama, a da Narodna skupština u proteklih pet godina nije tražžila predstavljanje godišnjih izveštaja, niti bilo kakvo pojašnjenje. Tužilaštvo je osudilo to što je predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno zakazano u roku manjem od 24 časa ocenjujući da to predstavlja zlonamerni pokušaj ostvarivanja teškog neprimerenog uticaja na Vrhovnog javnog tužioca i javno tužilaštvo u celini.