TORTURA OD STRANE ZATVORSKOG ČUVARA (M.M.)

Komitetu pravnika za ljudska prava iz KPZ-a se 2014. godine javio M.M. tražeći besplatnu pravnu pomoć u postupku koji se protiv njega vodio u toku odsluženja kazne zatvora zbog navodnog napada na službeno lice, zatvorskog čuvara. M.M. je pravnosnažno osuđen i u trenutku kada se javio za besplatnu pravnu pomoć jedini preostali pravni lek koji nije bio iskorišćen bila je ustavna žalba Ustavnom sudu Srbije. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, on je bio tučen od strane službenih lica zbog čega mu se već loše zdravstveno stanje dodatno pogoršalo. M.M. je na sopstveni zahtev sproveden u Viši sud u Smederevu kako bi pred predsednicom suda dao izjavu o torturi koja mu se dogodila u zatvoru, gde je, između ostalog naveo da nije pokazao povrede lekaru hitne pomoći koji je nakon incidenta došao da ga pregleda, jer se plašio da će ponovo biti izložen torturi, budući da je sve vreme bilo prisutno neko od službenih lica, suprotno svim standardima koji se primenjuju prilikom primene sredstava prinude. M.M. je dopisom obavešten od Višeg suda da se njegova prijava protiv P.M. ne može prihvatiti kao osnovana, jer podnosilac nije naveo konkretne dokaze. Odbacivanje krivične prijave, kao i odlučivanje o njenoj osnovanosti nije u nadležnosti suda, već isključivo u nadležnosti javnog tužilaštva, te je sud morao ovu prijavu da prosledi javnom tužilaštvu na odlučivanje. Takođe, u toku postupka u kojem se M. M. sudilo za napad na službeno lice učinjeno je više propusta (nije saslušan nijedan svedok odbrane niti je sud prihvatio bilo koji dokaz odbrane). Imajući ove činjenice u vidu, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM podneo je 2017. godine ustavnu žalbu kojom je tražio da se utvrdi povreda prava na pravično suđenje u nekoliko segmenata, povreda posebnih prava okrivljenog, kao i prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta.

Ustavni sud je nakon pet godina od podnošenja ustavne žalbe usvojio žalbu u delu koji se odnosi na pravično suđenje i poništio presudu Višeg suda u Smederevu kojom je M.M. osuđen na dodatnih godinu dana zatvora, naloživši Višem sudu da ponovo odluči o žalbi podnosioca. U ostalom delu žalba je odbačena i odbijena. Odbijen je zahtev za naknadu nematerijalne štete, a u odnosu na zaštitu psihičkog i fizičkog integriteta, Ustavni sud je smatrao da je nastupila prekluzija i da je podnosilac ustavne žalbe morao da podnese žalbu u roku od 30 dana od dana kada je postalo jasno da je njegova prijava odbačena.

Iako je pravda u ovom slučaju delimično zadovoljena, osnovano se može postaviti pitanje efikasnosti ustavno-pravne zaštite prava, kada se odluka donosi pet godina nakon podnošenja ustavne žalbe i četiri godine nakon što je lice već izdržalo kaznu zatvora, i nalaže Višem sudu da donese novu odluku po žalbi podnosioca. Isteklo vreme učinilo je pojedine navode iz žalbe nedokazivim, a samo lice koje je pretprelo jedan oblik zlostavljanja i izdržalo nepravičnu kaznu zatvora se izlaže dodatnoj viktimizaciji kroz ponavljanje postupka posle toliko vremena. U trenutku pisanja ovog Izveštaja nije poznato da li je Viši sud u Smederevu doneo novu odluku po žalbi podnositelja.

ŽRTVA NASILJA U PORODICI – PRAVO NA BESPLATNOG PUNOMOĆNIKA (D.Ć)

D.Ć, žrtrva nasilja u porodici od strane supruga, podnela je tužbu za razvod braka u kojoj se odlučuje između ostalog i o starateljstvu nad maloletnim detetom. Nakon održanog ročišta, veće je donelo rešenje u kome se tužilja upozorava da je u ovoj pravnoj stvari neophodan punomoćnik. Tada se D.Ć. obratila Komitetu pravnika za ljudska prava – YUCOM tražeći pravni savet kako da postupi budući da nije u mogućnosti da angažuje advokata. Pravni tim Komiteta našao je da ima osnova da tužilja D.Ć. podnese Predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka i priznavanje prava na besplatnog punomoćnika u skladu sa Zakonom o parničnom postupku i Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, te je isti podnet početkom aprila 2018. U predlogu je posebno isticana priroda i vrsta predmeta spora, obzirom da se osim razvoda braka, spor vodi povodom starateljstva nad maloletnim detetom, zaštite nasilja u porodici i prava na izdržavanje supružnika, što govori o imovnom stanju tužilje i njenom položaju u zajednici. Dana 13.04.2018. godine, u vreme kada je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći bio u fazi nacrta, postupajuće veće donelo je rešenje kojim tužilji priznaje pravo na besplatnu pravnu pomoć u parničnom predmetu, i nalaže da se tužilji postavi besplatni punomoćnik.