Na vanrednoj sednici Skupštine Srbije u toku je razmatranje seta pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić. Opozicija i organizacije civilnog društva upozoravaju da se predloženim propisima menjaju nadležnosti sudova i tužilaštava, bez javne rasprave i bez mišljenja Venecijanske komisije. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović ocenjuje da se izmene usvajaju po hitnom postupku upravo zato što vlast nije uspela da kroz redovnu proceduru „progura“ slična rešenja.
„Apsolutno nijedan predlog izmena sistemskih zakona u poslednjih godinu i po dana nije naišao na odobrenje struke“, podseća Golubović, navodeći da su ranije izmene Krivičnog zakonika i drugih propisa išle ka smanjenju procesnih garancija i već stečenih prava.
Prema njenim rečima, jasno je da izmene koje ne bi imale podršku stručne javnosti ne bi mogle da prođu redovnu proceduru, zbog čega se sada koriste vanredni mehanizmi.
Tajming zakona i izbori u pravosuđu
Golubović posebno ističe trenutak u kojem se zakoni nalaze pred parlamentom između dva izbora za Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva.
Kako objašnjava, rezultati izbora za Visoki savet tužilaštva održanih u decembru pokazali su da u tužilaštvu i dalje postoji otpor kandidatima bliskim vlasti.
„Ove izmene jesu odgovor na rezultate izbora, odnosno na volju tužilaštva da zadrži kontrolu nad sopstvenim savetom“, navodi Golubović i dodaje da je još ranije upozoravala da će zakonodavna i izvršna vlast pokušati da razvlasti Visoki savet tužilaštva.
Prema njenim rečima, cilj izmena je upravo slabljenje tog tela, naročito kada je reč o postupanju u konkretnim predmetima.
Kao primer, Golubović podseća na slučaj iz prošle godine, kada je glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović izdao obavezno uputstvo u vezi sa slučajem „zvučni top“.
Tada je, kako navodi, tužilac za visokotehnološki kriminal iskoristio zakonski mehanizam prigovora i uspeo da sačuva svoju samostalnost.
„Tim izmenama se ta komisija razvlašćuje i nadležnost se prenosi na višeg glavnog javnog tužioca. Mehanizam odbrane samostalnosti se briše“, objašnjava Golubović, ocenjujući da je to direktna reakcija na slučajeve otpora u prethodnim godinama.
„Oteto pravosuđe i lojalnost državi“
Komentarišući izjave predlagača zakona, Golubović ističe da su obrazloženja kontradiktorna. Dok se u zvaničnim dokumentima govori o administrativnim i tehničkim unapređenjima, u skupštinskoj raspravi se koristi narativ o „otetom pravosuđu“.
„Narodni poslanici su jasno pokazali motiv ovih izmena da oni koji su pokazivali otpor više to ne mogu da čine na zakonit način“, navodi ona.
Podseća da su zakoni usvojeni 2023. godine imali za cilj jačanje samostalnosti tužilaštva, ali da su postali problem u trenutku kada su pojedini nosioci funkcija tu samostalnost počeli da primenjuju u praksi.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić tvrdi da je cilj izmena povećanje efikasnosti pravosuđa i da se njima ne zadire u njegovu nezavisnost. Golubović, međutim, ukazuje na brojne nelogičnosti.
Kao primer navodi planirano osnivanje novog osnovnog suda i tužilaštva na području Surčina zbog EXPO 2027, uz tvrdnju predlagača da za to nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
„Ne možemo govoriti o efikasnosti ako ne znamo da li će biti novih sudija, tužilaca i osoblja“, kaže Golubović, ocenjujući da su obrazloženja u javnosti i u samim predlozima međusobno suprotstavljena.
Još jedan mandat predsednicima sudova
Posebno problematičnim smatra mogućnost da predsednici sudova dobiju još jedan mandat. Podseća da je važećim zakonom iz 2023. godine bio predviđen samo jedan mandat, što je praksa u većini evropskih zemalja.
„Ne treba da se kroz jednu ličnost formira institucionalno pamćenje. Uloga predsednika suda je izuzetno moćna i može da utiče na postupke u konkretnim predmetima“, upozorava Golubović, podsećajući da predsednici sudova odlučuju, između ostalog, i o rasporedu dežurnih sudija u osetljivim situacijama.
Govoreći o osnivanju četvrtog osnovnog suda, Golubović navodi da ne postoje statistički podaci koji bi opravdali tvrdnje o preopterećenosti Trećeg osnovnog suda.
„Predviđanja nikada nisu bila osnov za reorganizaciju sudova. To se radi na osnovu preseka stanja i mišljenja predsednika sudova i Visokog saveta sudstva“, ističe ona.
Dodaje da je u ovom slučaju u potpunosti zaobiđena struka i ustavne nadležnosti pravosudnih tela.
„Odmetnuto pravosuđe“ kao politička etiketa
Komentarišući izjave u kojima se govori o „odmetnutom pravosuđu“ i pojedinim tužiocima, Golubović naglašava da je suština pravosuđa upravo u njegovoj nezavisnosti od izvršne vlasti.
„Sama činjenica da postoje postupci protiv aktuelnih ministara dovoljna je da se stvori slika o navodno odmetnutom pravosuđu“, kaže ona i ocenjuje da je ta etiketa poslužila kao podloga za razgradnju nadležnosti Visokog saveta sudstva i tužilaštva.
Golubović podseća i na saopštenje kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je upozorio da bi usvajanje zakona predstavljalo „negativan presedan“ i veliki korak unazad u reformama.
„Građani mogu da očekuju ugrožavanje prava na pravično suđenje“, upozorava Golubović, ističući posebnu opasnost od selektivnog postupanja Tužilaštva za visokotehnološki kriminal i mogućeg pritiska na slobodu izražavanja na internetu.
Predstojeći izbori i Ustavni sud
Govoreći o izborima u pravosuđu, Golubović navodi da će o prigovorima na decembarske izbore za Visoki savet tužilaštva odlučivati Ustavni sud, u čijem sastavu se sada nalaze i bivši funkcioneri Ministarstva pravde.
„Ne očekujem integritet u postupanju“, kaže ona, ali dodaje da, imajući u vidu sadržaj prigovora, ne vidi mnogo prostora za ponavljanje izbora.
Što se tiče izbora za Visoki savet sudstva zakazanih za 28. januar, Golubović očekuje manju izlaznost nego kod tužilaca.
„Sudije su tiše i opreznije, često kalkulišu šta će se dešavati u budućnosti“, zaključuje ona.