„Neophodne su izmene, pre svega Zakonika o krivičnom postupku, a što se samog Krivičnog zakonika tiče, ja moram da istaknem i stav koji je iznet od strane Advokatske komore Srbije, a to je da je bolje ne menjati ovaj zakon nego da pretrpi ovakve izmene“, navela je Golubović.

Ministarka pravde Maja Popović kazala je da će pojedine odredbe Krivičnog zakonika, na koje su stigle primedbe, biti precizirane, među kojima je savetovanje u izvršenju krivičnih dela.

Ministarstvo pravde je ukazalo da je u pogledu propisivanja novog krivičnog dela, ministarka Maja Popović u okviru javne rasprave istakla da će ono biti precizirano taksativno, navođenjem da će se kažnjavati objavljivanje sadržaja kojima se savetuje izvršenje krivičnih dela vezanih za pedofiliju, ubistvo, droge, nedozvoljeno korišćenje oružja, terorizam, falsifikovanje isprave, falsifikovanje novca.

Golubović kaže da mi i dalje nismo videli kako bi izgledao novi predlog ovog krivičnog dela, jer ostaju i dalje otvorena pitanja, od kojih je jedno masovni nadzor.

„Uvek se moraju gledati dva zakona, onaj koji propisuje kaznu, a i onaj koji propisuje način na koji će se zapravo vršiti krivično gonjenje, kako će se otkrivati krivična dela, a to je sadašnji nacrt Zakona o krivičnom postupkom. Mi, u stvari, ne vidimo tu vezu da će se ograničiti masovni nadzor. Dakle, da biste vršili nadzor nad nečijim komunikacijama, ovde ne pričamo samo o nadzoru nad sadržajem koji se objavljuje na internetu, nego govorimo o svakoj mogućoj vrsti komunikacije, privatnoj komunikaciji. Vi zaista morate da imate kontrolu suda i nadzor suda. Mi smo stava da je ovo krivično delo neophodno brisati. Dakle, nikakva konkretizacija“, poručila je Golubović.

Dodaje da postoji slično krivično delo kada je u pitanju dečja pornografija.

„Dakle, pristup samom materijalu predstavlja krivično delo, svesni pristup ovom materijalu. I samo kod tih konkretnih sadržaja može da se nađe opravdanje za ovakvu vrstu inkriminisanja. Ali, zaista je neophodno da imamo sudsku kontrolu i nadzor“, ukazuje.

Prema njenim rečima, juče je u raspravi ministarka rekla da je svesna da je neophodno vreme, međutim, pozvala se na rok iz Akcionog plana za sprovođenje reformske agende.

„Ja moram da kažem da je taj rok postavljen pre nekih dva meseca, na inicijativu naše vlade. U prethodnom nacrtu koji smo mi komentarisali, taj rok je bio zapravo decembar 2025, a ne decembar 2024“, navodi ona.

Dodala je da će oni uputiti pismo Evropskoj komisiji za razjašnjenje ovog roka i poziv da se zaista ovaj rok produži.

Kazala je da veoma često kada Ministarstvo pravde brani određena rešenja, potegne argument da to traži EU.

Na pitanje da li se vidi namera iz tih izmena da se kroz određene izmene Krivičnog zakonika obračunavaju sa političkim neistomišljenicima, ona navodi da mi ponekad nismo spremni za određena rešenja.

„Zato što mi nemamo nadzorni organ koji će zapravo svaku tu tajnu i obeležavanje svake tajne da nadzire da li je to urađeno po određenim standardima. Tako da u sadašnjem stanju stvari mi možemo da imamo situaciju da neko obeleži i da stavi određeni stepen tajnosti za nešto što ne bi trebalo da bude tajno. I to jeste veliki problem. Dakle, dok nemamo uspostavljen kompletan sistem nadzora šta je tajna, šta nije tajna, mi ne možemo prosto da kriminalizujemo ovo delo na ovaj način“, rekla je Golubović.

Ocenjuje da je problem što imamo široko tumačenje tajnosti.

„Mi sada, sa sadašnjim stanjem stvari, imamo široko tumačenje određenih krivičnih dela… Na primer, poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka jeste definitivno široko tumačeno delo. Počeo je od protesta u Srbiji protiv nasilja, od juna, i zaista ne čudi to što su ekološki aktivisti prvi podigli kritiku protiv ovog krivičnog dela. Prosto oni su na svojoj koži osetili šta to znači kada široko tumačite određeno krivično delo“, podseća ona.

Upitana šta će učiniti ako Ministarstvo pravde bude insistiralo da o izmenama Krivičnog zakonika ne bude produžena rasprava, ona ističe da misli da neće stići da odgovore na zadatak i potrebe pravosuša u tako kratkom roku.

„Ukoliko se pak to bude desilo, nama slede vrlo brzo nove izmene, a možda i sledi s jedne strane, jedan ozbiljan period pravne nesigurnosti i ozbiljan period u zastoju, pre svega, krivičnog gonjenja. Ono što je isticano i zahtevano kroz izmene Zakona o krivičnom postupku je da tužilački saradnici apsolutno ne mogu više da zastupaju pred sudom i to će svakako lišiti tužilaštvo, da kažemo, instrumenta da uopšte radi. Tako da s jedne strane se tužilaštvu zaista sada postavlja mnogo više zadataka nego što je to bilo pre, jer iako će sud imati veću ulogu u istrazi, u smislu da će se sada donositi rešenja o sprovođenju istrage i da će kontrolu nad tim rešenjem vršiti sud, ali je sada za sprovođenje istrage potreban viši stepen sumnje, što znači više dokaza, što znači više posla za tužilaštvo, a ako tužilaštvo nema i tužilačke saradnike i nema tužilačku policiju, koju evo još nismo čak ni pomenuli, a to jeste, da kažemo, osnova efikasnog krivičnog gonjenja, onda se stvarno pitamo kako će to tužilaštvo da radi“, zaključuje Golubović.

Izvor