Pravnici upozoravaju da neke mjere ograničenja ljudskih prava donose nenadležni organi, što nakon ukidanja vanrednog stanja, može izazvati ozbiljne pravne posljedice.

Stotine ljudi koji su kažnjeni zbog kršenja zabrane kretanja u vreme policijskog časa i desetine onih koji su završili u pritvoru, a potom i pred sudom, zbog kršenja mera samoizolacije, mogli bi po završetku vanrednog stanja proglašenog usled epidemije korona virusa da tuže državu. Naročito ukoliko se ispostavi da mere kojima su ograničena neka prava tokom trajanja vanrednog stanja nisu donete na način propisan ustavom i zakonima, na šta već upozoravaju advokati, ali i nevladine organizacije.

Da je i vlast svesna te mogućnosti, može se zaključiti i iz nedavne izjave premijerke Ane Brnabić, koja je rekla da se do sada pokazalo da posle vanrednih situacija mnogi ljudi tuže državu za razne stvari, na primer za izgubljenu dobit, kao i da će kad prođe vanredno stanje biti veliki broj tužbi i suđenja, te da će država morati da daje veliku sumu novca iz budžeta. Ipak, sve mere koje je donela, vlast je pravdala prioritetom očuvanja života građana.

S druge strane, za kritičare mnoge od tih mera nisu sporne same po sebi, ali način na koji se donose jeste. Tako je Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije.

U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju spornim to što je Vlada Srbije Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja Ministarstvu unutrašnjih poslova delegirala ovlašćenje za propisivanje različitih mera kojima se može ograničiti sloboda kretanja.

“Ustav ni u jednoj odredbi ne kaže da Vlada svoje ovlašćenje da propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja može preneti na ministarstva. Ustav je sa razlogom odredio da će Vlada, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, ceniti srazmernost mera odstupanja od ljudskih prava i ne postoji ustavni osnov da ovo ovlašćenje Vlada poveri nekom drugom državnom organu”, kaže za Al Jazeeru Luka Mihajlović iz BCLJP.

Ako mjere padnu na sudu, padaju li i presude?

Sledeći tu logiku, sporna je, prema mišljenju BCLJP, i ustavnost Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, koju je donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova. “Naredba sadrži mere kojima se odstupa od ljudskih prava zajemčenih Ustavom za vreme vanrednog stanja, tačnije slobode kretanja. Ukoliko Ustav kaže da takve mere može doneti Narodna skupština, ili izuzetno Vlada, jasno je da ne postoji ustavni osnov da ministarstvo propisuje takve mere”, objašnjava Mihajlović.

Ako Ustavni sud oceni da je Naredba o ograničenju i zabrani kretanja neustavna, jer je nije doneo nadležni organ, onda bi se izgubio i osnov za prekršajno kažnjavanje, odnosno ukoliko više ne postoji zabrana kretanja za vreme policijskog časa, onda građanin ne može biti kažnjen za nepoštovanje te zabrane, navodi Mihajlović.

“U tom slučaju građani će, od trenutka objavljivanja odluke Ustavnog suda, imati šest meseci da se obrate Republičkom javnom tužiocu sa zahtevom da javni tužilac podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda prekršajnih sudova kojima su oglašeni krivim za prekršaj iz člana 1. Uredbe o prekršaju za kršene Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije. O zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud i ukoliko on odluke prekršajnog suda ukine i vrati prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje doći će do obustavljanja prekršajnog postupka jer više ne postoji kažnjivo ponašanje povodom kojeg se vodi prekršajni postupak”, kaže Mihajlović.

Prema njegovim rečima, ukoliko nakon okončanja vanrednog stanja građanin i nakon podnošenja žalbe protiv prvostepene prekršajne presude bude pravosnažno osuđen, on će moći da podnese ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog kršenja prava na pravnu sigurnost iz člana 34. Ustava Republike Srbije.

Premijerka Brnabić je rekla i da kada građani tuže državu, sudovi uglavnom presuđuju u tim situacijama protiv države. Međutim, u Beogradskom centru za ljudska prava ocenjuju da kada je reč o eventualnim tužbama za naknadu štete, ne postoji obaveza suda da dosudi štetu u svakom slučaju kršenja ustavom garantovanih prava, ali da će država svakako imati obavezu da svima koji su kažnjeni na osnovu propisa za koje se oceni da su neustavni naknadi troškove postupka.

Uvođenje prinudnog rada na mala vrata

U pojedinim delovima Srbije lokalne samouprave idu i korak ispred države u ograničavanju prava svojih građana. Na to je ove nedelje upozorilo nekoliko nevladinih organizacija, navodeći primer iz Bor, gde je gradski štab za vanredne situacije doneo naredbu kojom se udruženjima građana uvodi obaveza „stavljanja na raspolaganje svih raspoloživih ljudskih resursa“, za potrebe podele pomoći starijim osobama.

Organizacije civilnog društva (Crta, Beogradski centar za ljudska prava, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji) upozorile su da takva naredba upućuje na moguće uvođenje „prinudnog rada“ koji je Ustavom zabranjen.

Sličnu meru usvojio je 16. marta i gradski štab za vanredne situacije u Zaječaru, koji je naredio „svim udruženjima građana, kao i dobrovoljnim društvima da stave na raspolaganje sve raspoložive ljudske resurse za pomoć najstarijim građanima u vidu donošenja namirnica i lekova na kuću i
organizovanja lekarske pomoći“.

Grupa NVO upozorava da gradski štabovi nemaju ustavna i zakonska ovlašćenja za uvođenje takvih mera, napominjući i da je u Srbiji, pa dakle i u tim gradovima, proglašeno vanredno stanje, a ne  vanredna situacija.

YUCOM: Premijerka zabrinuta s razlogom

I u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) smatraju da ne znači automatski da će ljudi čija su ljudska prava ograničena na osnovu akata koji su oglašeni neustavnim imati pravo na naknadu štete, budući da osnov za pojedina ograničenja ljudskih prava može da se nađe u drugim propisima – pre svega u samom Ustavu, Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i drugim aktima.
Ipak, ocenjuju da se predsednica Vlade osnovano brine zbog potencijalnih tužbi građana protiv države.

“To je gotovo redovna posledica proglašenja vanrednog stanja. Naročito je problematično pravo na pravično suđenje, zbog čega možemo očekivati tužbe za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora i kršenja prava okrivljenih. Ipak o tome da li će biti osnova za zahteve za naknadu štete odlučuju sudovi u Srbiji, kao i Ustavni sud, a sasvim je moguće da će se neki od ovih slučajeva naći i pred Evropskim sudom za ljudska prava”, kaže za Al Jazeeru Milena Vasić iz YUCOM-a.

“Bilo je velikih problema sa usmenim donošenjem rešenja o samoizolaciji i infomisanjem građana o njihovim pravima i obavezama ukoliko im je izrečena mera izolacije. Mnogim građanima je određen pritvor zbog kršenja ove mere, a da nisu bili informisani u skladu sa zakonom o tome da im je izrečeno usmeno rešenje. Ove presude su podložne preispitivanju od strane viših sudskih instanci, koje će morati sve ove okolnosti da uzmu u obzir, budući da se pravo na pravično suđenje ne može ograničiti ni u toku vanrednog stanja”, objašnjava Vasić.

Preciznije rečeno, sama po sebi mera samoizolacije nije sporna, kao ni kazna za njeno kršenje, jer se radi o mogućem ugrožavanju zdravlja drugih građana, ali ako te mere i kazne nisu određene na pravno valjan način, ceh bi na kraju mogla da plati država, odnosno građani koji pune njen budžet.

Zamerke na odluke vlasti imala je i Advokatska komora Srbije, a jedna od njih odnosila se na to što je institut suđenja preko skajpa uveden „jednostavnim dopisom Ministarstva pravde sudovima“ u Srbiji. Ocenili su da to ne „može predstavljati valjan osnov za njegovo sprovođenje“, te da predstavlja drastično kršenje prava okrivljenog na pravično suđenje.

Podsetili su i da je ustavom predviđeno da kada Skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Srbije.

Može li suđenje preko skajpa biti pravično?

Ministarstvo pravde je zaista 26. marta uputilo dopis sudovima koji će voditi postupke protiv lica koja su prekršila mere samoizoilacije da ta suđenja organizuju putem video linka, u cilju zaštite kako zaposlenih, tako i lica protiv kojih se vodi postupak.

U ovom ministarstvu za Al Jazeeru kažu da je inicijativa potekla od samih sudija, kao i da suđenja preko video linka poštuju sva načela krivičnog postupka.

Ipak, ubrzo su predložili Vladi Srbije da to reguliše uredbom, što je i učinjeno 1. aprila. Iz Ministarstva pravde naglašavaju da nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja (vođenja glavnog pretresa) nije narušeno.

U YUCOM-u, međutim, ukazuju da je pitanje šta će biti sa saslušanjima koja su održana posredstvom skajp aplikacije pre 1. aprila kada je doneta navedena uredba Vlade.

U Beogradskom centru za ljudska prava smatraju da su suđenja putem video linka sporna iz aspekta prava na pravično suđenje. Dodaju i da sprovođenje glavnih pretresa na ovaj način može da umanji garancije za zaštitu od zlostavljanja koje garantuju ustav i konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Na to je 1. aprila ukazao i zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić, naglasivši da je “u vanrednom stanju potrebno da Ministarstvo pravde preduzme mere i omogući pristup alternativnim sredstvima i načinima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji, bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije na 30 minuta”.

Advokati: Odluka o izvanrednom stanju nije obrazložena

Osporavanja državnih mera usled proglašenja epidemije korona virusa u Srbiji počela su već sa uvođenjem vanrednog stanja 15. marta. Odluku su zajednički doneli  predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednica skupštine Maja Gojković, na predlog ministra odbrane Aleksandra Vulina, zbog ugroženosti bezbednosti građana Srbije na najvećem delu teritorije. Iako je za proglašenje vanrednog stanja nadležna skupština, Ustav dozvoljava mogućnost da ga zajednički proglase predsednik države, premijer i predsednik parlamenta u uslovima kada skupština ne može da se sastane.

I upravo se taj deo o nemogućnosti zasedanja parlamenta navodi kao sporan. Deo opozicije ocenio je da su, uz mere predostrožnosti, poslanici mogli da se izjasne o predlogu uvođenja vanrednog stanja.

Primera radi, bugarski parlament je dva dana ranije zasedao i podržao uvođenje vanrednog stanja u toj zemlji na mesec dana, a početkom meseca je izglasao i produženje. Hrvatski Sabor i dalje zaseda, uz mere predostrožnosti, a poslanici slovenačkog parlamenta, koji je takođe zasedao tokom epidemije korona virusa, ove sedmice su usvojili zakon koji će im omogućiti da glasaju posredstvom interneta.

Za Advokatsku komoru Srbije (AKS) sporno je i to što odluka o vanrednom stanju ne sadrži obrazloženje, zbog čega, kako navode, nije ni moguće utvrditi ispunjenost uslova da umesto Narodne skupštine, vanredno stanje proglase predsednik, premijerka i predsednica parlamenta.
“Sve je to regulisano praktično jednim članom ustava. Nije bio problem da se to pogleda i da se vanredno stanje uvede na ustavan način. Mi smo u skladu sa svojom ulogom signalizirali na jednu takvu pojavu, jer smatramo da je za pravnike forma uvek važna”, kaže za Al Jazeeru predsednik AKS Viktor Gostiljac.

Na pitanje da li bi eventualna ocena da vanredno stanje nije uvedeno u skladu sa ustavom, mogla biti osnov za oporavanje mera koje su donete po njgovom proglašenju, Gostiljac odgovara: “Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Ako je nešto protivustavno uvedeno, onda i sve što je usledilo iza toga bi po prirodi stvari moralo biti neustavno. Ali to je sad pitanje za Ustavni sud”.

Ustavni sud na potezu

“Okrivljeni koji je bio žrtva zlostavljanja i koji se tokom glavnog pretresa fizički nalazi pod kontrolom službenih lica koja su ga zlostavljala ili su u bliskoj hijerarhijskoj ili organizacionoj vezi sa učiniocima zlostavljanja, a ne u zgradi suda, zbog straha od odmazde može biti obeshrabren da sudu iznese navode o zlostavljanju koje je pretrpeo”, kaže za Al Jazeeru Luka Mihajlović iz BCLJP i dodaje da obeshrabrivanju okrivljenog da iznese navode o zlostavljanju doprinosi to što ni sa svojim braniocem ne ostvaruje lični kontakt, nego komunicira putem tehničkih sredstava. Takođe, zbog ovakvog načina komunikacije upitna je i mogućnost sudije da uoči povrede na telu okrivljenog tokom glavnog pretresa.

“Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta 2020. godine, podneli smo tri krivične prijave protiv policijskih službenika zbog sumnje da su, koristeći neopravdanu silu prema građanima koji su prekršili zabranu kretanja, učinili krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137. Krivičnog zakonika”, kaže Mihajlović.

Prvi korak u utvrđivanju pravne valjanosti mera državnih organa treba da učini Ustavni sud Srbije.
“Jedino je Ustavni sud Srbije nadležan da utvrdi kršenje Ustava u ovom slučaju. S obzirom da se niko od sudija Ustavnog suda nije do sada oglasio, a da su prema podacima sa njihovog sajta poslednje zasedanje imali 5. marta, mi trenutno ne znamo ni da li Ustavni sud radi, niti u kom kapacitetu, tako da je malo verovatno da će se oglašavati po ovom pitanju. Dodatno će biti problematično ako istekne 90 dana od proglašenja vanrednog stanja, a postoji potreba za njegovim produžavanjem, jer Ustav ne predviđa mogućnost da se vanredno stanje može produžiti za još 90 dana bez sazivanja Narodne skupštine”, zaključuje Milena Vasić iz YUCOM-a.

Izvor