Izborne neregularnosti u Srbiji više se izgleda ne tiču samo biračkog prava građana. Sumnje da su izborni proces umešala i bija, prešle su i na izbore za Savet tužilaca. Na ponovljenom glasanju nekolicina tužilaca je promenila prethodni stav, pa ispostaviće se time i ishod izbora. Sada će tužilaštvo za organizovani kriminal morati da ispita i same tužilačke izbore, koje sve pokušaju da utiče na glasanje, šta je poručeno tužiocima na tim navodnim sastancima pred ponovljene izbore. Društvu, međutim, ostaje jedna važna dilema. Da li su tužioci pristali da rade po nečijem nalogu i da li bi danas u Srbiji nekoga iznenadilo da jesu? Godinama su ćutanje i slučajevi za koje se sumnjalo da su u fiokama urušavali poverenje u pravosuđe. Da li je ovo što se dešava pokušaj pravosuđa da povrati izgubljeno poverenje ili opet igre moći u kojima će po ko zna koji put stradati pravda?
Ono što je ovih dana izazvalo najveću buru i uzdrmalo poverenje u izbore, ne one građanske, nego strukovne tužilačke jeste sednica VST-a održana 27. februara. Podsetimo, na vanrednoj sednici VST-a na kojoj se odlučivalo o prigovorima na ponovljene izbore, tužilac Višeg tužilaštva u Kruševcu Miodrag Surla je istakao da je krajem januara u sedištu BIA organizovan sastanak sa više glavnih tužilaca sa teritorije kragujevačke apelacije, te da su upravo ponovljeni izbori bili tema sastanka.
Nakon tog sastanka, dodao je Surla, u više tužilaštava su glavni tužioci organizovali kolegijume na kojima je preneta poruka iz BIA. Surla je istakao da je sastanak organizovala tek penzionisana glavna tužiteljka Apelacionog tužilaštva u Kragujevcu Milijana Dončić. Njegove navode potvrdila je vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac rekavši da je od tužiteljke Dončić saznala za taj sastanak.
Ilić: Aktivnosti o kojima se govori ne spadaju u nadležnost BIA, ali su pritisci na tužioce nažalost postali uobičajeni
Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić izjavio je da aktivnosti o kojima se govori u vezi sa navodnim sastankom predstavnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) sa tužiocima ne spadaju u zakonom propisane nadležnosti te službe, ali je ocenio je da ti sastanci nisu nova pojava.
Ilić je naveo da je delokrug rada BIA jasno definisan Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da se odnosi na prikupljanje podataka značajnih za bezbednost zemlje, zaštitu nacionalne sigurnosti i ustavnog poretka.
„Ako se takav sastanak desio i ako se nešto tako odigralo, to je izvan nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije“, rekao je Ilić.
Na pitanje da li su takve situacije uobičajene, Ilić je rekao da, nažalost, jesu, dodajući da ga iznenađuje čuđenje vrhovne javne tužiteljke povodom cele afere.
On je podsetio da su još 2009. godine postojale ozbiljne sumnje da je BIA vršila „trijažu“ tužilaca, odnosno procenu ko je „dostojan“, a ko nije za obavljanje funkcije, što takođe, kako je naveo, ne spada u nadležnosti te agencije.
„Tada sam bio predsednik Udruženja tužilaca i dva puta sam se službeno obratio tužiteljki, upozoravao sam i javnost na te sumnje, ali sve je ostalo bez odgovora“, rekao je Ilić.
Prema njegovim rečima, glasovi o pritiscima na tužioce postoje dugo, i to ne samo spolja, od političke vlasti, već i unutar same hijerarhije tužilaštva.
„Postojala je neka vrsta simbioze političke vlasti i vrha tužilaštva, pa to nikome nije smetalo jer su pritisci išli u istom smeru. Sada, kada je došlo do konflikta, neki su navodno iznenađeni mešanjem različitih činilaca u izbore u tužilaštvu“, rekao je Ilić.
On je podsetio i na ranije navode o mešanju u izbore za Državno veće tužilaca, kada su, kako je naveo, postojale ozbiljne sumnje da se u proces umešao tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde, protiv koga su bile podnete i krivične prijave.
„Ništa se sa tim prijavama nije dogodilo“, dodao je Ilić.
„Da li su takve aktivnosti legalne? Nisu. A da li su uobičajene? Nažalost, jesu“, zaključio je on.
Golubović: Promena izborne volje tužilaca u Kragujevcu, potrebno utvrditi da li je bilo pritisaka
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović izjavila je da rezultati glasanja u postupku izbora na nivou višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu ukazuju na potpunu promenu izborne volje tužilaca u odnosu na prethodno glasanje, zbog čega je, kako je navela, potrebno utvrditi da li je na izborni proces vršen uticaj.
Golubović je navela da su posmatrači primetili da je u decembru isti broj tužilaca glasao na jedan način, dok su kasniji rezultati pokazali potpuno drugačiji ishod.
„Ono što smo kao posmatrači videli jeste da je došlo do potpune promene izborne volje kada je u pitanju glasanje za kandidata na nivou višeg javnog tužilaštva. U Kragujevcu je došlo do promene volje, jer je isti broj tužilaca u decembru glasao na jedan način, a kasnije vidimo apsolutno drugačiji rezultat“, rekla je Golubović.
Ona je dodala da razlozi za takvu promenu zasad nisu poznati i da je na tužilaštvu da kroz postupak utvrdi da li je bilo pritisaka ili drugih uticaja.
„Da li su to efekti zakona, da li su to pritisci bilo od strane vrha tužilaštva, izvršne vlasti, ministra pravde ili nekih drugih činilaca, ili je uticaj imala Bezbednosno-informativna agencija – to je na tužilaštvu da utvrdi kroz jedan otvoren postupak“, navela je Golubović.
Kako je istakla, ono što je, prema njenim rečima, izvesno jeste da su prethodni izborni rezultati, na kojima posmatrači nisu uočili nepravilnosti, u međuvremenu promenjeni.
„Sve je učinjeno da se prethodni izborni rezultat, odnosno izbori na kojima mi nismo videli bilo kakve nepravilnosti, na neki način sruše. Stvoren je prostor u kome su različiti faktori mogli da izvrše uticaj i očigledno je da je to dalo rezultate“, rekla je Golubović.
Ona je dodala da nije moguće sa sigurnošću reći da li je promena izborne volje povezana sa navodnim sastancima ili drugim dešavanjima, ali da je činjenica da je do promene rezultata došlo.
Milosavljević: Tužioci ne bi odbili poziv kolege, ali neka imena u aferi moraju biti izrečena
Advokat i bivši tužilac Aleksandar Milosavljević izjavio je da je poziv tužioca kolegama da se izjasne o okolnostima koje su se pojavile u javnosti legitiman potez i da ne veruje da bi bilo koji tužilac odbio takav poziv.
On je ocenio da je aktuelna rasprava u vezi sa tim slučajem verovatno deo „defanzivne akcije“, odnosno pokušaj odbrane nakon navoda koji su se pojavili u javnosti.
„Neverovatno je da će bilo koji tužilac odbiti poziv kolege, pogotovo kada je reč upravo o njima. Tužilac poziva druge tužioce da se izjasne o okolnostima koje su se pojavile u javnosti i to čak i nije loše“, rekao je Milosavljević.
Dodao je da je pozitivno to što se povodom cele situacije oglasila i vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, navodeći da se njen glas retko čuje u javnosti.
Milosavljević je podsetio i na događaje iz vremena reforme pravosuđa 2009. godine, tvrdeći da su u zapisnicima tadašnjih postupaka postojale naznake uticaja bezbednosnih službi na izbor kandidata.
„Nije reč samo o sumnjama – to piše u zapisnicima, gde je navedeno da određeni kandidati ne mogu da prođu jer se Bezbednosno-informativna agencija ne slaže sa tim“, rekao je on.
Govoreći o navodima da su predstavnici Bezbednosno-informativne agencije vršili pritisak, Milosavljević je istakao da bi, ukoliko postoje konkretna saznanja, trebalo jasno navesti ko je u tome učestvovao.
„Kada kažete BIA, to zvuči kao neka ‘baba roga’. Ako neko ima tako dobra saznanja, onda bi trebalo da kaže ko je tačno bio prisutan i da navede imena“, naveo je.
On je dodao da bi eventualni pritisci bezbednosnih struktura na tužioce predstavljali postupanje koje nije u skladu sa zakonom, ali je ocenio i da odgovornost delom leži unutar samog tužilaštva.
Prema njegovim rečima, iako su promenama Ustava i zakona tužioci formalno dobili veću samostalnost u odnosu na svoje nadređene, u praksi se, kako tvrdi, i dalje često ponašaju kao da zavise od odluka rukovodilaca.
„Zakon je promenjen, Ustav je promenjen i tužilac je danas samostalniji nego ranije, ali čini se da mnogi to u praksi još nisu prepoznali i i dalje se povijaju prema tome šta šef kaže“, rekao je Milosavljević.