Na samom početku važno je znati da je zlostavljanje životinja svako loše postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt i da takvo postupanje nije dozvoljeno.
Ako se ostavi po strani činjenica da je navedeno postupanje zabranjeno, čini se da smo svi manje više saglasni da lošeg postupanja prema životinjama ne sme da bude.
Ipak, ovo “manje više” je zbog toga što i dalje postoje oni koji, ili smatraju da su zlostavljanje i zanemarivanje, pa čak i ubijanje životinja najnormalnija stvar („šta fali, to je samo ulična mačka, mogu da je šutnem”) ili da se preteruje sa zaštitom životinja (“mora meso da se jede, šta hoće ovi vegani koji štite prava kokošaka i svinja više nego prava dece”) ili onih koji ni ne znaju da čine akt zlostavljanja (“ma super je mom psu u malom boksu iz kog ga ne puštam, ima hranu, ima vodu, očistim jednom nedeljno, dovoljno mu je”).
Imajući u vidu sve ovo, moguće je da se svako od nas nađe ili se već našao u situaciji da prisustvuje činu lošeg postupanja prema životinjama. Tada se zapitamo da li je moguće bilo šta učiniti kako bi se životinje zaštitile, a počinilac kaznio, jer svako loše postupanje prema životinjama mora da bude sankcionisano. Niko nema pravo da ih ugrožava jer su i životinje živa bića koja osećaju bol, patnju, tugu.
PROPISANA ZAŠTITA
Zaštita životinja regulisana je s nekoliko zakona. Tako Krivični zakonik jasno propisuje da su zlostavljanje i ubijanje životinja krivično delo i propisuje sankcije za ta dela.
Zaštita životinja na najsveobuhvatniji način regulisana je Zakonom o dobrobiti životinja. Ovim zakonom uređuje se obaveza i odgovornosti svih za dobrobit životinja.
Zakon o veterinarstvu takođe reguliše zaštitu životinja od mučenja i patnje, te staranje o dobrobiti životinja, dok Zakon o divljači i lovstvu propisuje zabranu ugrožavanja opstanka divljači u prirodi, proganjanje, zlostavljanje, zarobljavanje, namerno povređivanje, trovanje i uznemiravanje divljači.
Obzirom da je zaštita regulisana različitim propisima, predviđeni su drugačiji postupci zaštite za različite grupe životinja.
Pravi se razlika između kućnih ljubimaca, domaćih životinja (životinja koju je čovek odomaćio i čiji opstanak zavisi od neposredne brige čoveka), divljih zivotinja (divljači); divljih životinja u zatočeništvu; životinja koje se koriste u proizvodne svrhe; životinja koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe; životinja koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja; životinja za rad i službenih životinja; napuštenih i izgubljenih životinja; ugroženih životinjskih vrsta i tako dalje.
Neka se dela nedozvoljenog postupanja prema životinjama smatraju prekršajima, neka privrednim prestupima, a kao što je već spomenuto neka su krivična dela.
Ono što je potrebno da se uradi jeste da se takvo ponašanje prijavi, pa se postavlja pitanje kome, to jest kojem organu da se obratimo kada nedozvoljeno postupanje odnosno zlostavljanje primetimo.
NADLEŽNOST
Za kršenje propisa koji se odnose na divljač nadležna je lovna inspekcija (osim za divlje životinje koje se nalaze u zatočeništvu za koje je nadležna veterinarska inspekcija).
Za pravilno postupanje prema životinjama koje se nalaze u prihvatilištima (psi i mačke) nadležna je komunalna inspekcija koja kontroliše delatnost zoohigijene (hvatanje, prevoz, zbrinjavanje, smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja u prihvatilište, kontrola i smanjenje populacije izgubljenih i napuštenih pasa i mačaka).
Za loše postupanje prema svim ostalim grupama životinja nadležna je veterinarska inspekcija.
Dakle, ukoliko primetite bilo koju vrstu nedozvoljenog postupanja prema životinjama potrebno je da se obratite inspekcijskim organima podnošenjem prijave. Bitno je prijavu proslediti inspekciji, a da li je nadležna baš ta kojoj se obratite nije od velikog značaja, jer je svaka, ukoliko nije nadležna, dužna da prijavu prosledi nadležnom inspekcijskom organu.
Važno je napomenuti da, ukoliko niste zadovoljni postupanjem inspektora po prijavama, rad inspekcijskih organa kontroliše rukovodilac tog organa, ali i Zaštitnik građana, kome se na rad inspekcije možete obratiti pritužbom.
Pored inspekcijskih organa postoje još dva organa kojima možete da prijavite nedozvoljeno postupanje prema životinjama. To su policija i javno tužilaštvo. Bez obzira o kojoj grupaciji životinja se radi, pomenuti organi su nadležni da postupe po krivičnim prijavama u vezi sa zlostavljanjem i ubijanjem životinja, kada se tim postupanjem vrši krivično delo.
Podnošenje krivične prijave ne zahteva bilo kakvu formu. Potrebno je samo da pred policijom i tužiocem ispričate ili da napištete i pošaljete šta ste videli, koja su Vaša saznanja o tome, u čemu se sastoji nedozvoljena radnja i da ostavite svoje podatke (krivična prijava može da bude i anonimna). Krivičnu prijavu podnosite najbližoj policijskoj upravi ili javnom tužilaštvu, a oni, ukoliko nisu nadležni da postupe po istoj, su dužni da je proslede nadležnom organu, kao što su dužni i inspekcijski organi.
SANKCIJE/KAZNE
Kada znamo ko je nadležan da postupi postavlja se pitanje kazni za pomenuta dela. Kazne s druge strane zavise od toga da li se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu, prestupu ili prekršaju?
Krivično delo predstavlja zlostavljanje i ubijanje životinja, ostala dela nedopuštenog postupanja prema životinjama prestavljaju prekršaje ili privredne prestupe. Neka dela, na primer, zlostavljanje životinje (jer je pojam zlostavljanja široko postavljen) predstavljaju i krivično delo i prekršaj.
Ono što je važno jeste da u suštini, razlikovanje nije bitno samo po sebi jer kada se takvo ponašanje prema životinjama prijavi, organi će u daljem postupku proceniti šta je šta u konkretnom slučaju i u skladu sa tim preduzeti konkretne mere.
Krivični zakonik predviđa kazne za ubijanje, povređivanje, mučenje ili zlostavljanje na drugi način u rasponu od novčane do kazne do dve godine zatvora, a ukoliko je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama može da se izrekne kazna zatvora do tri godine.
Što se tiče prekršaja kazne idu od 5 do 50 hiljada dinara za fizičko lice, od 50 do 500 hiljada dinara za preduzetnika i od 100 000 do million dinara za pravno lice koje, na primer, ne postupi prema životinji sa pažnjom dobrog domaćina, ne obezbedi blagovremenu veterinarsku pomoć, napusti ili odbaci životinju, organizuje borbe pasa, hvata životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda, povećava agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama, vrši nahuškavanje životinje na ljude ili druge životinje, izlaže životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika i slično.
Privredne prestupe predviđa Zakon o veterinarstvu i Zakon o divljači i lovstvu, a kazne su u rasponu od 200 hiljada do 3 miliona dinara zavisno od vrste prestupa i zakona kojim su kazne regulisane.
Kao što je spomenuto na samom početku teksta, mnogi ljudi rade nedozvoljene radnje prema životinjama jer ne misle da rade nešto pogrešno. U tom slučaju možda je najbolje pokušati skrenuti im pažnju, edukovati ih o neprihvatljivosti takvog ponašanja, ukazati na moguće posledice i za njih i za same zivotinje. Međutim, ukoliko takva lica nisu spremna na promenu ponašanja, zbog dobrobiti životinja, važno je reagovati i na akciju pozvati državne organe čiji je to posao, bilo podnošenjem krivičnih prijava policiji i tužilaštvu, bilo podnošenjem prijava inspekcijskim organima.
Iako smo još daleko od zemalja u kojima je zaštita životinja na zadovoljavajućem nivou, ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da (odnedavno) pri MUP-u postoji tzv. Ekološka jedinica koja se, između ostalog, bavi i hvatanjem počinilaca nezakonitih radnji prema životinjama, kao i podatak da se poslednjih godina podnose krivične prijave i donose presude protiv lica koja su osumnjičena da su počinila krivična dela protiv životinja.
Sve ovo ohrabruje i obavezuje sve nas da bez oklevanja prijavimo svako nasilje prema životinjama, jer to je naša ne samo građanska, već pre svega ljudska dužnost.