Istetovirani momak u mrklom mraku stoji iznad drugog muškarca koji drhtavim glasom sedeći na klupi u parku, a potom i klečeći, pod iznudom priča zašto se tu našao.
„Svestan sam i znam da sam pogrešio. Ljudi u mojim godinama da ne jure klinke od 15 jer će ih uhvatiti organizacija Fortis“, govori muškarac, navodno 36-godišnjak, sa suzama u očima.
Pored njega stoji korpulentni mladić u majici sa logom ove grupe i agresivno mu suflira rečenice kompjuterski izmenjenim glasom.
Snimak je objavljen sredinom oktobra 2024. na društvenim mrežama profila ove do sada malo poznate grupe.
Fortis tvrdi da je „organizacija neprofitabilnog karaktera u službi zaštite građana“ i da su njeni članovi aktivni u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Tužilaštva u Bosni i Hercegovini i Srbiji nemaju saznanja o ovoj grupi, niti ih je bilo ko kontaktirao ovim povodom – ni Fortis, ni institucije, ni oštećeni, rekl su za BBC u Beogradu i Sarajevu.
„Samoorganizovanje građana radi prevencije krivičnih dela u osnovi nije nezakonito, ali takvo delovanje mora da bude u skladu sa propisima“, navodi Milan Filipović, direktor istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), u pisanom odgovoru za BBC.
Ali jeste kršenje zakona ako neko narušava prava drugih, preteći fizičkom silom, ako snima i objavljuje lica navodnih pedofila, i otkriva njihov identitet i lične podatke prikazivanjem dokumenta, upozorava Filipović.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara ispituju li rad ove grupe i hoće li reagovati na snimke, kao i na tvrdnje o navodnoj pedofiliji.
BBC novinari su kontaktirali Prvo i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu iz kojih kažu da nije podneta nikakva prijava, kako povodom navodne pedofilije, tako ni protiv Fortisa.
Ukoliko se utvrdi da su „nadležni za postupanje“ i da „postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti“, tužilaštva će reagovati, dodali su.
Šta je Fortis?
Profil grupe na društvenim mrežama otvoren je početkom oktobra 2024, a prvi video snimci su se pojavili sredinom meseca.
U uvodnom video klipu četvorica korpulentnijih muškaraca u crnom poručuju da je njihova, kako je nazivaju, organizacija „namenjena zaštiti prirode, životinja i dece“.
Do sada su objavili tri viralna video snimka, čiju verodostojnost BBC nije mogao da utvrdi.
Pretragom baze Agencije za privredne registre u Srbiji, kao i registra udruženja i fondacija u Bosni i Hercegovini, BBC novinari su utvrdili da postoji više organizacija pod imenom Fortis, ali sa drugim ciljevima i delatnostima.
Grupa je aktivna na Instagramu i Fejsbuku gde se navodi da su iz bosanskog grada Tuzle, dok link ka njihovom TikToku vodi ka nepostojećem nalogu.
Iz Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona za BBC navode da „nisu upoznati“ sa delovanjem ove grupe na tom području, kao i da ne rade na predmetima koji se na „bilo koji način odnose“ na postupke Fortisa.
„Nijedna agencija za sprovođenje zakona u BiH nam nije dostavila bilo kakav dokument ili izveštaj o delovanju ove organizacije na području nadležnosti ovog Tužilaštva“, rekli su za BBC.
BBC na srpskom je kontaktirao Forits na društvenim mrežama Instagram i Fejsbuk, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Ljudi koji se predstavljaju kao članovi Fortisa dali su anonimne izjave za beogradski Danas rekavši da ne žele da se javno eksponiraju, te da će „jedina javna (ženska) osoba biti predstavnik organizacije“.
Na jednom od snimaka koji kruži društvenim mrežama jedna osoba prilazi starijem muškarcu koji pod pretnjom kaže da se dopisivao sa maloletnicom i izvinjava se.
Nije poznato ni kad ni gde je snimak nastao.
Na drugom viralnom videu opkoljeni muškarac, navodno iz Kragujevca, pod prisilom govori da je slao intimne fotografije maloletnici i kaže da to više neće raditi.
Nije poznato gde je napravljen ovaj snimak, iako se čuje glas žene koja pominje Beograd.
U komentarima na društvenim mrežama stižu i podrške i kritike, a pravnici smatraju da su, legalno, metode Fortisa neprihvatljive.
Tužilaštvo, dokazi i taktike
„Tužilaštvo je obavezno da reaguje ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, čak i kada o događaju sazna iz medija – nije neophodna krivična prijava oštećenog lica”, kaže Milan Filipović.
Problem je što su u ovom slučaju „prisutna obeležja više krivičnih dela“, poput zlostavljanja i mučenja, neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, a neka od njih se ne gone po službenoj dužnosti“, upozorava.
„Ukoliko tužilaštvo proceni da nema elemenata za delo zlostavljanja i mučenja ili neko drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti, oštećeni bi morao da pokrene krivični postupak privatnom tužbom“, objašnjava Filipović.
Priznanja, video ili audio snimci „ili drugi materijal pribavljen na nezakonit način“ ne može da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.
„Bez obzira na namere ovih građana, oni ipak mogu krivično da odgovaraju za njihove postupke, čime su istovremeno otežali krivično gonjenje navodnih počinilaca“, ukazuje Filipović.
Policije širom sveta primenjuju taktike lažnih profila za stupanje u kontakt sa pedofilima i tako ih hvataju u klopku, objašnjava.
Kada samoorganizovane grupe primenjuju ove metode „bez adekvatnog razumevanja uloge policije i tužilaštva, uz istovremeno kršenje zakona, to može da ugrozi tekuće istrage i oteža prikupljanje dokaza“.
‘Poraz pravnog sistema’
Uzimajući pravdu u sopstvene ruke, vršenjem nelegalne istrage i preuzimanjem nadležnost policije, ova grupa krši zakon, ocenjuje Božo Prelević, advokat i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova.
„Ne samo da je protivzakonito da sami vodite istragu i snimate ljude, za to postoji sud koji utvrđuje da li je neko pedofil ili nije“, govori Prelević za BBC.
Istragu čini „strogo propisan formalni postupak sa svim pravima za okrivljene, pa i oštećene, posebno ako su maloletni“.
Prelević smatra da su Sve te grupe i njihove akcije su „pojavni oblici nemoćnog pravnog sistema“, smatra on.
„Da postoji pravni sistem koji bi na neki način to sprečio, onda ne bi bile neophodne patrole ljudi koji se samoorganizuju ili misle da su pozvani da vrše takve dužnosti i samozvano štite građane Srbije.
„Ali u svakom slučaju to je zabranjeno i protivzakonito i verovatno je nekakav vapaj ka policiji i tužilaštvu – radite svoj posao“, ukazuje Prelević.
‘Opasan način sprovođenja pravde’
Radi se o „vrlo opasnom načinu sprovođenja pravde“, kaže Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, za BBC.
„Zamislite da smo mi, kao roditelji stradale dece, želeli da presuđujemo nekome.
„To se ne radi u jednom civilizovanom, demokratskom i društvu koje ima svoje zakone“, kaže Jurić, čija je maloletna ćerka Tijana ubijena u Subotici u avgustu 2014.
Sudovi, policija i tužilaštvo jedini imaju pravo da „presuđuju, legitimišu i sprovode zakon“, ukazuje.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu putem alata za prijavljivanje ilegalnog sadržaja – Net patrola, od građana dobija materijal koji potom analizira i određuje da li je „potencijalna opasnost i ugrožava dete“, opisuje Jurić.
Ukoliko jeste, materijal se dalje prosleđuje Odeljenju za visokohtenološki kriminal ili Interpolu, međunarodnoj policijskoj organizaciji.
Pedofilija se može prijaviti slanjem mejla Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833.
Od 2010. se u Srbiji sprovodi jedna od najdužih policijskih akcija u zemlji, Armagedon, čiji je cilj suzbijanje iskorišćavanja maloletnika u pornografske svrhe preko interneta.
U akciji je do sada privedeno više stotina ljudi.
U Srbiji je 771 osoba pravosnažno osuđena za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima od 2015. godine, od kada se vodi takozvani Registar pedofila, najnoviji su podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
Sveti Sava, Levijatan, Narodne patrole
Samoorganizovanje građana nije novina – prve decenije 21. veka obeležila su udruženje Sveti Sava iz Lazarevca koje se bori „protiv narkodilera i sekti“, između ostalog, i lepeći plakate sa licima navodnih dilera droge, kao i ekstremno desničarski pokret Levijatan čiji su članovi zastrašivali i maltretirali navodne zlostavljače životinja.
„Vrhovno javno tužilaštvo je 2023. zatražilo zabranu organizacije Levijatan pozivajući se na ugrožavanje manjinskih i ljudskih prava, delovanje usmereno na širenje rasne, verske i nacionalne mržnje, te funkcionisanje kao paravojna organizacija“, objašnjava Filipović.
I posle više od godine, Ustavni sud još nije doneo odluku o zabrani.
Pripadnik ove grupe je u maju 2020. automobilom uleteo u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu, zbog čega je osuđen na osam meseci zatvora.
U oktobru 2020, policija je uhapsila šestoricu pripadnika ove „paravojne organizacije“, kako ih je okarakterisalo Vrhovno javno tužilaštvo, zbog sumnje da su pretukli jednog čoveka.
Jedan od šestorice je osuđen na 15 meseci zatvora.
Pravdu u sopstvene ruke uzimale su i Narodne patrole, krajnjedesničarska grupa čiji su članovi presretali grupe migranata u Beogradu, Subotici i Somboru.
Članovi ove grupe su više puta privođeni, a protiv 21 je pokrenut postupak u Somboru 2021, ali je posle žalbe okrivljenih prvostepena presuda ukinuta, a predmet vraćen na ponovni postupak.
Vođi Narodnih patrola, Damjanu Kneževiću, trenutno se sudi zbog optužbi za rušenje ustavnog poretka zajedno sa urednikom portala Srbin.info, Dejana Zlatanovića.
Više javno tužilaštvo ih, između ostalog, tereti da su sredinom februara 2024. pozivali na nasilno svrgavanje predsednika Srbije.
Obojica negiraju krivicu.