Istetovirani momak u mrklom mraku stoji iznad drugog muškarca koji drhtavim glasom, sedeći na klupi u parku, a potom i klečeći, pod iznudom priča zašto se tu našao.

„Svestan sam i znam da sam pogrešio. Ljudi u mojim godinama da ne jure klinke od 15 godina jer će ih uhvatiti organizacija Fortis“, govori navodni 36-godišnjak sa suzama u očima, dok mu korpulentni mladić u majici ove grupe agresivno suflira kompjuterski izmenjenim glasom.

Snimak je objavljen sredinom oktobra 2024. na društvenim mrežama profila pod nazivom Fortis organizacija.

Tvrde da su „neprofitabilnog karaktera u službi zaštite građana“ i da deluju u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Iz tužilaštva u Bosni i Hercegovini i Srbiji su za BBC na srpskom rekli da nemaju saznanja o ovoj grupi, niti da ih je bilo ko kontaktirao ovim povodom – bilo Fortis, institucije ili oštećeni.

„Samoorganizovanje građana radi prevencije krivičnih dela u osnovi nije nezakonito, ali takvo delovanje mora da bude u skladu sa propisima“, navodi Milan Filipović, direktor istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Kršenje zakona jeste ako neko narušava prava drugih, preteći fizičkom silom, ako snima i objavljuje lica navodnih pedofila, i otkriva njihov identitet i lične podatke prikazivanjem dokumenta, upozorava Filipović.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara ispituju li rad ove organizacije i hoće li reagovati na snimke, kao i na tvrdnje o navodnoj pedofiliji.

Budući da se na jednom od snimaka pominje glavni grad Srbije, BBC novinari su kontaktirali Prvo i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu iz kojih kažu da nije podneta nikakva prijava, kako povodom navodne pedofilije, tako ni protiv Fortisa.

Dodali su da će reagovati ukoliko se utvrdi da su „nadležni za postupanje“ i da „postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti“.

Šta je Fortis?

Profil grupe na društvenim mrežama otvoren je početkom oktobra, da bi se prvi video snimci pojavili sredinom meseca.

U uvodnom video klipu četvorica korpulentnijih muškaraca u crnom poručuju da je njihova, kako je nazivaju, organizacija „namenjena zaštiti prirode, životinja i dece“.

Pretragom baze Agencije za privredne registre u Srbiji, kao i registra udruženja i fondacija u Bosni i Hercegovini, novinari BBC-ja na srpskom utvrdili su da postoji više organizacija pod imenom Fortis, ali sa drugim ciljevima i delatnostima.

Do sada su objavili tri viralna video snimka, čiju verodostojnost BBC nije mogao da utvrdi.

Grupa je aktivna na Instagramu i Fejsbuku gde se navodi da su iz bosanskog grada Tuzle, dok link ka njihovom TikToku vodi ka nepostojećem nalogu.

Iz Kantonalnog tužilaštva Tuzlanskog kantona za BBC na srpskom navode da „nisu upoznati“ sa delovanjem ove organizacije na tom području, kao i da ne rade na predmetima koji se na „bilo koji način odnose“ na postupke Fortisa.

„Nijedna agencija za sprovođenje zakona u BiH nam nije dostavila bilo kakav dokument ili izveštaj o delovanju ove organizacije na području nadležnosti ovog Tužilaštva“, dodaju.

BBC na srpskom ih je kontaktirao putem društvenih mreža Instagram i Fejsbuk, ali se do objavljivanja teksta nisu odazvali.

Ipak, ljudi koji se predstavljaju kao članovi Fortisa dali su anonimne izjave za beogradske medije.

U izjavi za beogradski Danas naveli su da ne žele da se javno eksponiraju, te da će „jedina javna (ženska) osoba biti predstavnik organizacije“.

Na jednom od snimaka koji kruži društvenim mrežama jedna osoba prilazi starijem muškarcu koji pod pretnjom kaže da se dopisivao sa maloletnicom i izvinjava se.

Nije poznato ni kad ni gde je snimak nastao.

Na drugom viralnom videu opkoljeni muškarac, navodno iz Kragujevca, pod prisilom govori da je slao intimne fotografije maloletnici i kaže da to više neće da radi.

Ni za ovaj snimak nije poznato gde je napravljen, iako se čuje glas jedne žene koja pominje Beograd.

U komentarima na društvenim mrežama stižu mnoge reči podrške, ali i kritike, dok pravnici smatraju da su s legalne tačke gledišta njihove metode neprihvatljive.

Tužilaštvo, dokazi i taktike

Reakcija srpske, ali i bosanske policije i tužilaštva na podeljene snimke i rad ove grupe, kao i na optužbe za navodnu pedofiliju, još nema.

„Tužilaštvo je obavezno da reaguje ukoliko postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, čak i kada o događaju sazna iz medija – nije neophodna krivična prijava oštećenog lica”, kaže Milan Filipović.

Problem je što su ovde „prisutna obeležja više krivičnih dela, od kojih se neka ne gone po službenoj dužnosti“.

Tako bi se, na primer, moglo raditi o krivičnim delima poput zlostavljanja i mučenja, neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.

„Ukoliko tužilaštvo proceni da nema elemenata za delo zlostavljanja i mučenja ili neko drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti, oštećeni bi morao da pokrene krivični postupak privatnom tužbom“, objašnjava Filipović.

Kaže i da „svako priznanje, video ili audio snimak, ili drugi materijal pribavljen na nezakonit način“ ne može da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

„Bez obzira na namere ovih građana, oni ipak mogu krivično da odgovaraju za njihove postupke, čime su istovremeno otežali krivično gonjenje navodnih počinilaca“, ukazuje Filipović.

Policije širom sveta primenjuju taktike lažnih profila za stupanje u kontakt sa pedofilima i tako ih hvataju u klopku, objašnjava.

Kada samoorganizovane grupe primenjuju ove metode „bez adekvatnog razumevanja uloge policije i tužilaštva, uz istovremeno kršenje zakona, to može da ugrozi tekuće istrage i oteža prikupljanje dokaza“.

‘Poraz pravnog sistema’

Uzimajući pravdu u svoje ruke, vršenjem nelegalne istrage i preuzimanjem nadležnost policije, ova grupa krši zakon, ocenjuje advokat i nekadašnji ministar policije Božo Prelević.

„Ali ne samo da je protivzakonito da sami vodite istragu i snimate ljude, već za to postoji sud koji utvrđuje da li je neko pedofil ili nije“, govori Prelević za BBC na srpskom.

Istragu čini „strogo propisan formalni postupak sa svim pravima za okrivljene, pa i oštećene, posebno ako su maloletni“.

Ipak, Prelević smatra da su sve te grupe i njihove akcije „pojavni oblici nemoćnog pravnog sistema“.

„Da postoji pravni sistem koji bi na neki način to sprečio, onda ne bi bile neophodne patrole ljudi koji se samoorganizuju ili misle da su pozvani da vrše takve dužnosti i samozvano štite građane Srbije.

„Ali u svakom slučaju to je zabranjeno i protivzakonito i verovatno je nekakav vapaj ka policiji i tužilaštvu – radite svoj posao“, ukazuje Prelević.

‘Opasan način sprovođenja pravde’

Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, kaže da je „ovo vrlo opasan način sprovođenja pravde“.

„Zamislite da smo mi, kao roditelji stradale dece, želeli da presuđujemo nekome.

„To se ne radi u jednom civilizovanom, demokratskom i društvu koje ima svoje zakone“, govori za BBC na srpskom Jurić, čija je maloletna ćerka Tijana ubijena u Subotici u avgustu 2014.

Zato postoje sudovi, policija i tužilaštvo, koji jedini imaju pravo da „presuđuju, legitimišu i sprovode zakon“, dodaje Jurić.

Ipak, smatra da bi svakako trebalo „doći do informacije ko su ti ljudi i kako funkcionišu“.

Jurić kaže da njegov Centar za nestalu i zlostavljanu decu, putem alata za prijavljivanje ilegalnog sadržaja – Net patrola, od građana dobija materijal koji potom analiziraju i određuju da li je „potencijalna opasnost i ugrožava dete“.

Ukoliko jeste, materijal se dalje prosleđuje Odeljenju za visokohtenološki ili Interpolu, međunarodnoj policijskoj organizaciji, ako je stigao iz inostranstva.

Pedofilija se može prijaviti slanjem mejla na elektronsku adresu Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije – prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.

Od 2010. se u Srbiji sprovodi jedna od najdužih policijskih akcija u zemlji – Armagedon radi suzbijanja iskorišćavanja maloletnika u pornografske svrhe preko interneta.

U akciji je do sada privedeno više stotina ljudi.

U Srbiji je 771 osoba pravosnažno osuđena za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima od 2015. godine, od kada se vodi takozvani Registar pedofila, najnoviji su podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

Sveti Sava, Levijatan, Narodne patrole

I ranije je bilo sličnih primera u Srbiji.

Neki od njih su udruženje Sveti Sava iz Lazarevca koje se bori „protiv narkodilera i sekti“, između ostalog, i lepeći plakate sa licima navodnih dilera droge, i ekstremno desničarski pokret Levijatan, koji je metode zastrašivanja i maltretiranja primenjivao nad navodnim zlostavljačima životinja.

„Vrhovno javno tužilaštvo je 2023. zatražilo zabranu organizacije Levijatan pozivajući se na ugrožavanje manjinskih i ljudskih prava, delovanje usmereno na širenje rasne, verske i nacionalne mržnje, te funkcionisanje kao paravojna organizacija“, objašnjava Milan Filipović.

Iako je prošlo više od godinu dana, Ustavni sud još nije doneo odluku.

Pripadnik ove grupe je u maju 2020. automobilom uleteo u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu, zbog čega je osuđen na osam meseci zatvora.

U oktobru iste godine, policija je uhapsila šestoricu pripadnika ove „paravojne organizacije“, kako ih je okarakterisalo Vrhovno javno tužilaštvo pod vođstvom Pavla Bihalija, zbog sumnje da su pretukli jednu osobu.

Jedan od njih je osuđen na 15 meseci zatvora.

Pravdu u vlastite ruke uzimale su i Narodne patrole, krajnjedesničarska skupina koja se pojavila početkom 2020. presretajući grupe migranata na beogradskim ulicama, da bi kasnije patrolirali, između ostalog, i Suboticom i Somborom.

Članovi ove grupe su više puta privođeni, a protiv 21 pripadnika Narodnih patrola pokrenut je postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru aprila 2021, ali je posle žalbe okrivljenih prvostepena presuda ukinuta, a predmet vraćen na ponovni postupak.

Vođi Narodnih patrola, Damjanu Kneževiću, trenutno se sudi zbog optužbi za rušenje ustavnog poretka zajedno sa urednikom portala Srbin.info, Dejana Zlatanovića.

Više javno tužilaštvo ih, između ostalog, tereti da su sredinom februara 2024. pozivali na nasilno svrgavanje predsednika Srbije.

Obojica negiraju krivicu.

Izvor