Избор републичког јавног тужиоца прате бројне полемике и критике. Струка сумња да је утакмица завршена и пре него што је почела. Кључна примедба је нетранспарентност поступка избора. Једина информација објављена на сајту Републичког јавног тужиоца 4. јуна, јесте да су четири кандидата предала пријаве. Званичних информација нема, али незванично једна је одмах повучена, а две су ових дана одбијене због непотупне документације, тако да је у игри остала само актуелна републичка тужитељка Загорка Доловац која претендује на трећи мандат.
Што је генерал у војсци, то је републички јавни тужилац (РЈТ) у тужилаштву. Дужност му је да штити интерес грађана и гони починиоце кривичних дела. Издаје обавезна упутства за поступање сваком тужиоцу, има увид у сваки предмет и на његову инструкцију није могуће уложити приговор.
„У Србији је то једна веома јака фигура и у могућности је да одређене процесе заустави, унапреди, и зато је јако битно да РЈТ буде независан од било каквог политичког утицаја“, наводи Катарина Голубовић, директорка Јукома.
Међу пријављенима нема никог из јавнотужилачке или судске организације.
За разлику од Савета Европе, где је стандард да иста особа може да буде бирана за врховног јавног тужиоца само једном, у Србији закон не ограничава број мандата. Тако би Загорка Доловац могла да буде изабрана на функцију и трећи пут.
„Имамо једну другу врсту проблема, то што конкурс за избор републичког тужиоца спроводи орган којем она председава. Значи, хајде да кажемо, на један услован начин, она спроводи конкурс о сопственом избору“, указује Горан Илић, заменик Републичког јавног тужиоца и члан Удружења.
Катарина Голубовић наводи да, уколико смо у уставним променама, желимо да поштујемо стандарде Савета Европе, онда овакво поступање буди сумњу у искреност промена у правосуђу.
За разлику од РЈТ, подсећају, друге правосудне функције имају ограничен мандат – иста особа може само једном да буде бирана за председника Врховног касационог суда, а за председника Врховног суда највише два мандата, по три године. Чак се и председник државе бира највише два пута на по пет година.
„Сва та ограничења су неопходна да би постојала могућност да јавна функција буде доступна различитим грађанима и управо да би се предупредило да особа која је на некој позицији не утиче на то како ће се вршити избор особе која треба њу да наследи на тој позицији“, сматра Горан Илић.
Да ли ће се после измена Устава бирати нови, врховни јавни тужилац, или ће актуелни да заврши мандат, зависиће највише од Уставног закона.
„Чуло се од стане струке, да у уставном закону треба да постоји решење да они који су изабрани на своје функције и даље буду носиоци тих функција, односно да кроз уставни закон ми не треба да имамо нову реформу, односно реизбор у правосуђу“, наводи Катарина Голубовић.
Када ће бити изабран нови јавни тужилац одлучиће Државно веће тужилаца и органи који спроводе конкурс. Једини рок јесте да процедура избора мора да почне најмање шест месеци пре истека мандата актуелног тужиоца. Мандат Загорке Доловац истиче 31. децембра.