Žena u borbi sa pravnim zavrzlamama, ali i predrasudama i osudama u institucijama

„Svuda se osećam kao da sam uradila neko krivično delo time što sam rodila dete. Sada se moj bivši muž i biološki otac pitaju više od mene koja brinem o detetu i rodila sam ga na kraju krajeva, reči su Katarine Filipović, majke dečaka od dva meseca, koja se kao sveža porodilja susrela sa gomilom problema, kako papiroloških tako i emotivnih i prilično je usamljena u toj svojoj borbi.

Šta se desi ako izađete iz braka i ubrzo potom sa drugom osobom ostanete u drugom stanju? Mnogo komplikacija i društvenih osuda. Dvomesečni sin Katarine Filipović i dalje je pravno nevidljiv jer ga nije moguće upisati u Matičnu knjigu i dati mu ime bez saglasnosti oca. Problem nastaje jer razvod sa mužem nije papirološki okončan, te biološki otac nije važan. Pred Zakonom jedino je moguće da otac bude muž, čak i 300 dana nakon razvoda.

„Moj razvod nije završen, i dalje se vodim da kao sam u braku sa stranim državljaninom. Živela sam u Holandiji, bila sam udata za Holanđanina, zapravo i dalje jesam po našem zakonu”, objašnjava Katarina Filipović za VOICE, dodajući da je svog bivšeg muža poslednji put videla u decembru 2018. godine.

Nakon što su se razišli, upoznala je oca deteta. “To je bila neplanirana trudnoća i nisam imala predstavu da to može toliko zakonski da se iskomplikuje”, komentariše Katarina suočena sa pravnim preprekama.

Novorođenče bez prava

Njeno novorođenče ni dva meseca od rođenja nije upisano u Matičnu knjigu rođenih i kako kaže, ne ostvaruje nikakva prava.

Iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost ipak tvrde da bi dete trebalo po rođenju da ostvari svoja prava, bez obzira na okolnosti.

„Čak i ukoliko bi se radilo o pravno nevidljivom detetu, što u konkretnom slučaju ne bi trebalo da bude slučaj, postoji mogućnost vođenja pravnog postupka za utvrđivanje prava pravno nevidljivog deteta shodno Zakonu o parničnom postupku. Dakle, najbolji interes deteta je u srpskom zakonodavstvu uvek na prvom mestu”, piše u saopštenju Koordinacionog tela.

Slično objašnjenje dolazi i od Pravnog tima Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom). Katarina Toskić iz te organizacije kaže za VOICE da je čim se dete rodi u porodilištu, obaveza zdravstvene ustanove da ga prijavi nadležnoj matičnoj službi, radi upisa u matičnu knjigu rođenih, ali dodaje da postoji pravna zavrzlama oko upisa očevog imena.

„U situaciji kada je muž majke ujedno i biološki otac deteta, otac već u porodilištu daje izjavu o očinstvu, izjašnjava se o imenu deteta i adresi prebivališta. Ukoliko iz bilo kog razloga to nije moguće odmah nakon rođenja detata, rok za prijavu deteta matičnoj službi pri jedinici lokalne samouprave je 15 dana od dana rođenja deteta. U situaciji u kojoj se našla Katarina Filipović, u kojoj muž majke nije biološki otac deteta, nije moguće upisati ime biloškog oca, bez obzira na to da li njegova saglasnost postoji ili ne postoji, jer bi to bilo suprotno važećim zakonskim propisima, odnosno zakonskoj pretpostavci koja važi u situaciji kada je dete rođeno u braku.“, objašnjava Katarina Kostić, pravnica Jukoma, ističući da pitanje saradnje majčinog supruga samo ubrzava postupak upisa deteta u matičnu knjigu rođenih, dok eventualna nesaglasnost po nekom pitanju, može usporiti ovaj proces, ali nikako ga onemogućiti.

„Najefikasniji način postupanja u ovom momentu, odnosno put ka ostvarenju svih prava deteta, jeste da muž majke deteta, kao lice koje zakon prepoznaje kao oca deteta, overi izjavu kod javnog beležnika u državi u kojoj se nalazi i pošalje je našim nadležnim službama. U overenoj izjavi potrebno je navesti, pored same izjave o priznavanju očinstva, i da je saglasan oko svih bitnih pitanja o kojima odlučuju roditelji u pogledu najvažnijih odluka o pravima deteta, a u najboljem interesa deteta. To su pitanja u pogledu imena deteta, mesta prebivališta, upisa u jaslice ili vrtić, a posebno odluke koje se tiču hitnih medicinskih zahvata ili intervencija, saglasnost za izdavanje putne isprave, kao i saglasnost u vezi sa putovanjima.“, smatra pravnica, što majka deteta i razmatra kako bi što pre okončala pravne prepreke za dete.

Kako do imena i prezimena?

„Ja sam razgovarala sa svojim bivšim mužem i on je za to da se dete upiše na njegovo ime pa da posle rešavamo problem jer dete nema nikakva prava, nema matični broj, nema zdravstveno osiguranje. Ja ne mogu da dobijem nikakav novac, niti onaj od države niti roditeljski dodatak, a nemam prihode zato što imam takvog poslodavca, vodim se kao zaposlena a nisam primila ni jednog dinara od te firme”, govori zabrinuto majka Katarina Filipović.

Iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost objašnjavaju da je, s obzirom na to da je pravno gledano Katarina Filipović još uvek u braku, pitanje imena i prezimena deteta trebalo bi da bude rešeno od strane roditelja nezavisno od razvoda braka.

“Postoji takođe zakonska obaveza zdravstvene ustanove, tj. porodilišta da po rođenju deteta bez odlaganja prijavi činjenicu rođenja matičaru radi upisa rođenja deteta u matične knjige rođenih, te samim upisom, dete stiče sva prava na zdravstvenu i drugu pravnu zaštitu. Dete je rođenjem steklo državljanstvo Srbije tako da je i ta činjenica, kao potrebna za ostvarivanje upisa, poznata. Nejasno je zašto činjenica rođenja nije upisana u matične knjige u roku od 30 dana od rođenja deteta, jer je nakon toga, u skladu sa zakonom, za to potrebno rešenje nadležnog organa.

Iako su neki pregledi upriličeni, ono što Katarinu Filipović, majku dvomesečne bebe, i dalje brine je kako da što pre u potpunosti ostvari zdravstvenu zaštitu bebe jer je rođena sa manjom težinom, pa su posete pedijatru do sada obavljane bez bez zdravstvene kartice i bez upisivanja u sistem.

“Problem je sa vakcinacijom. Krste se u Domu zdravlja jer ne mogu da upišu dete u sistem da bi mu dali vakcinu. Treba da ide na kontrole u druge institucije, ali ja ne mogu da dobijem uput. Sad to sve tako stoji. Treba da se pitam da li će se nešto pogoršati jer mi tako čekamo, da li će mu ostati kriva stopala jer ja ne mogu da odem kod fizijatra u određenom vremenskom roku”, kaže zabrinuta majka.

Od Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor kako u ovakvim slučajevima obaviti vakcinaciju deteta, iako je to po zakonu obavezno.

Predrasude i osude

Katarina Filipović u ovom kratkom roku susrela se ne samo na nelogičnostima već i sa predrasudama i osudama u institucijama koje bi trebalo da budu senzibilisane, kao što su porodilište i Centar za socijalni rad.

„Već u porodilištu idem sa gomilom kesa u spavaćici, ja porodilja, najružnija stvar na svetu u tom trenutku. Matičarka me pogleda i kaže: šta vi tražite ovde? Da upišem dete, da porazgovaramo”, odgovaram.

“A da, vi nemate partnera!”, prodere se na hodniku.

“Ja ulazim sa svim onim kesama, a svi me gledaju i kao da govore: kako si mogla da rodiš dete sa drugim, a još si u braku. Kao da smo u srednjem veku, kao da sam uradila nešto ilegalno,” komentariše Katarina.

Iako je nakon porođaja svaka žena najranjivija, Katarina je shvatila da joj muke tek počinju. Posle porođaja otišla je u Matičnu službu pri bolnici i pokušala da objasni situaciju, međutim tamo su je, umesto reči utehe i razumevanja, dočekala osuđujuća pitanja: „Imala si devet meseci da se razvedeš, zašto to nisi uradila?”

Kako objašnjava, brakorazvodna parnica traje sve vreme, ali u Holandiji zbog pandemije sudovi nisu radili pa se ceo process neočekivano odužio.

Nakon bolnice, i u beogradskoj opštini kojoj pripada dočekao ju je sličan stav: “To je sad tako komplikovano, to ste sami sebi napravili, to će preuzeti socijalna služba”.

“Socijalna služba preuzima slučaj, javila mi se jedna njihova pravnica: sami ste sebi napravili taj problem, nije vam niko kriv“, razočarano i povređeno konstatuje Katarina Filipović.

Sveprisutna mizoginija

Profesorka Dubravka Valić Nedeljković koja se kroz svoja istraživanje bavi pitanjem roda i ženskih prava, kaže da je mizoginija, koliko god nam pregrubo zvučalo, u realnom životu sveprisutna i ispoljava se na najrazličitije načine.

“Ona se na različitim nivoima svakodnevice očituje, u javnoj sferi kada su žene lošije tretirane na svom radnom mestu od muškaraca, kada su lošije plaćene, što imamo i dalje u našem društvu, Takođe, kada imaju lošiji tretman u nekim sferama usluga, kao što su zdravstvene. Kada, samim tim što su žene, bivaju u lošijem položaju”, objašnjava profesorka.

Iz Jukoma i institucije Zaštitnika građana podsećaju da ukoliko je u bilo kom od mnogobrojnih obraćanja nadležnim institucijama majka bila diskriminisana ili etiketirana po bilo kom osnovu, to predstavlja razlog za obraćanje Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, s obzirom na ustavnu garanciju zabrane diskriminacije.

Iako se mnogim institucijama već obraćala, Katarini najteže pada komunikacija sa Centrom za socijalni rad Rakovica koji su nadležni za slučaj, a od kojih ni ona a ni mi nedeljama nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje.

„Trebalo je da stigne pre nekoliko nedelja odluka za pokretanje rešavanja te situacije, ali se ispostavilo da je ta socijalna radnica na godišnjem odmoru. Kao da ne može niko drugi da zameni nekog i da se rešava situacija nego ona na odmoru pa dete ne može da primi vakcinu”, iščuđava se majka Katarina Filipović.

U pisanim odgovorima, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost kojim predsedava Zorana Mihajlović navodi da je očigledno da je Centar za socijalni rad već kontaktiran i uključen, a odsustvo, zbog odmora, pojedinačne zaposlene koja je zadužena za predmet, nikako ne može biti prepreka za blagovremeno i pravilno obavljanje poslova koje obavlja Centar, niti može biti opravadanje za neažurnost.

Pravni tim Komiteta pravnika za ljudska prava podseća da postoje tela koja nadziru rad institucija i da im se treba obratiti, kao što je institucija Zaštitnika građana, “organa koji je ovlašćen da kontroliše rad organa uprave, a koji su, prema dostupnim informacijama, u slučaju Katarine Filipović, višestruko zakazali”, ističu iz Jukoma u saopštenju.

I nama u pisanom odgovoru Zaštitnik građana, potvrđuje da je najbolje da im se majka zvanično obrati “u cilju sprovođenja kontrole zakonitosti I pravilnosti rada Centra za socijalni rad”.

Sve u svemu, pred Katarinom Filipović je mnogo izazova i dalje. Pored najvažnijeg zadatka, da dvomesečna beba dobije zdravstvenu zaštitu, što joj je svakodnevna borba, ostaje i problem imena i prezimena bebe.

„Tu se postavlja problem što bivši i muž i ja nemamo isto prezime. U slučaju da ja želim da se dete preziva kao ja, on treba da dođe i da saglasnost da dete bude Filipović, što je suludo. Uprkos svemu, po zakonu uvek ide očevo prezime”, kaže majka suočena sa pravnom nemoći i činjenicom da muškarac, bio on biološki otac ili ne, ima više prava od nje koja je to dete rodila.

Prema navodima i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Zaštitnika građana, Porodični zakon propisuje da ime i prezime određuju roditelji. U slučaju da ne mogu da postignu sporazum, u roku od 30 dana, ime određuje Centar za socijalni rad, a sve se čini da će i u Katarininom slučaju to da se dogodi, što nju uznemirava. Preostalo joj je manje od četiri meseca da reši sve pravne zavrzlame kako bi ostvarila pravo na novčanu pomoć od države koja sleduje svima za rođenje deteta, a to će biti još teže izvodljivo ako slučaj preuzme Ministarstvo spoljnih poslova, s obzirom na to da je i dalje zakonski muž državljanin Holandije.

Izvor