Protest „Vidimo se na Vidovdan“, održan 28. juna 2025. godine, organizovan je od strane neformalne grupe Studenti u blokadi na Trgu Slavija u Beogradu, kao deo šire studentsko-građanske mobilizacije. Istovremeno, u Pionirskom parku, u blizini Narodne skupštine, održan je kontraskup uz snažnu institucionalnu podršku i prisustvo policije, na kojem su se okupili predstavnici grupe koja se javno identifikuje kao Studenti koji žele da uče i pristalice vladajuće partije. Okupljanje je organizovano, kao odgovor na najavljen skup i imalo je podršku državnog vrha.
Protest je tekao mirno i bez incidenata sve do kraja skupa oko 21 čas i 40 minuta. Redari su bili aktivno angažovani u obezbeđivanju prostora, omogućavanju prolaska kola hitne pomoći i sprečavanju kontakta sa kontraskupom. Međutim, oko 22 časa dolazi do direktnog sukoba policije i okupljenih građana, nakon čega je usledilo naglo i neselektivno policijsko potiskivanje demonstranata uz korišćenje pendereka, štitova i hemijskih sredstava, bez prethodnog upozorenja. Više osoba je povređeno, među njima demonstranti koji su ležali na zemlji i nekoliko novinara. Policija nije pravila razliku između nasilnih i mirnih učesnika.
Zabeležena je i neproporcionalna upotreba sile nad licima koja nisu pružala otpor, uključujući privođenja u civilu i uskraćivanje prava na advokata po sopstvenom izvoru i obaveštavanje porodica. Među privedenima su i srednjoškolci i studenti, a zabeležen je i izostanak informacija o zadržanim licima. Prethodno su uhapšene osobe pod optužbama za pripremu napada na ustavni poredak, na osnovu spornih snimaka emitovanih u provladinim medijima.
Postupanje policije nakon završetka protesta, predstavlja ozbiljno odstupanje od domaćeg zakonodavnog okvira, kao i međunarodnih standarda, naročito članova 3, 5, 6 i 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Upotreba sile nije bila proporcionalna, demonstranti nisu bili adekvatno upozoreni svaki put, a ograničenja prava nisu bila nužna ni opravdana. Nedostatak vidljivih identifikacionih oznaka kod službenika, dodatno onemogućava odgovornost.
Protest je medijski bio marginalizovan na javnom servisu, dok su privatni mediji bliski vlasti vodili kampanju kriminalizacije učesnika. Sa druge strane, N1 je pružio kontinuirano izveštavanje, ali nije dostupan široj javnosti zbog ograničenja u distribuciji.
Zaključno, protest „Vidimo se na Vidovdan“ pokazao je visok nivo organizovanosti i pretežno mirnog otpora građana, ali i zabrinjavajuće institucionalne obrasce državne sile i političkog pritiska, što zahteva hitnu i nezavisnu pravnu i institucionalnu reviziju i adekvatnu reakciju institucija.