Brojne su prepreke koje čekaju Kosovo u nameri da podnese tužbu za genocid protiv Srbije, smatraju stručnjaci iz Beograda, nagoveštavajući da će ta inicijativa biti neuspešna. Zvanični Beograd kaže da se radi o političkom potezu.
I dok se gotovo svakodnevno čuju najave da će Kosovo raditi na podnošenju tužbe za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), pravni stručnjaci iz Beograda objašnjavaju da postoje brojne prvenstveno proceduralne prepreke za podizanje tužbe.
Jovana Spremo, iz Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže za RTK2 da se postavlja pitanje da li uopšte Kosovo može da tuži Srbiju za bilo koju stvar pred MSP. Ona dodaje da pravno gledano to ne bi bilo moguće pošto Kosovo nije član UN.
“Međutim, postoje određeni delovi statuta MSP gde pojedine države koje nisu deo sistema UN načelno daju izjavu da prihvataju Statut i nadležnost Suda i za to moraju posebni kriterijumi da se ispune, da li ta pojedinačna država koja nije deo sistema UN uopšte može da pristupi Statutu i na taj način pokrene spor”, kaže Spremo.
Sledeće pitanje je, kaže ona, da li Kosovo uopšte može da pokrene tužbu za genocid protiv Srbije prema Konvenciji za sprečavanje i kažnjavanje genocida. Kako ističe i po ovoj osnovi, Kosovo ne može da tuži Srbiju.
“Zato što, prema ovoj Konvenciji da bi se tužila neka država obe strane moraju da budu potpisnice ove Konvencije i to u vreme kada govorimo počinjenim zločinima”, izjavila je Spremo, dodajući da sa druge strane postoji osnov da umesto Kosova tužbu podnese neka treća zemlja.
Spremo objašnjava da član 9 Konvencije navodi da bilo koja država potpisnica (Konvencije) može da pokrene spor po pitanju tumačenja Konvencije i njenih delova.
“Za genocid bi Srbiju potencijalno mogla da tuži neka treća država. Međutim, Srbija kad je potpisivala Konvenciju 2001. godine nakon raspada bivše države ona je stavila rezervu na taj član 9, koji daje mogućnost da bilo koja država tuži a da pritom ne moraju obe strane da prihvate nadležnost Suda, već da zato što je genocid važno pitanje za čovečanstvo, onda bi ta država mogla da pokrene takav postupak”, objašnjava Spremo.
Kada se govori o tome da li je zločin na Kosovu imao razmere genocida odnosno da li je postojala namera, podseća se da do sada nije zabeležena ni presuda a ni optužnica koje bi pokazale odgovornost neke strukture Srbije za počinjen genocid na Kosovu.
Spremo ističe da je do sada bilo optužnica za više ratnih zločina, za proterivanje stanovništva, za udružene zločinačke poduhvate, ali nijedan tužilac nije pokretao ideju o tome da su razmere zločina na Kosovu dosegle razmere genocida.
“To bi zapravo podrazumevalo pregršt novih dokaza i pregršt novih informacija da bi uopšte mogla da se dokaže ta namera i izvesno je da je taj spor već predodređen da ne bude uspešan”, smatra ona.
Zvanični Beograd je više puta isticao da Priština nema ni osnov a ni formalno-pravnu mogućnost da tuži Srbiju za genocid, i da to ne doprinosi političkoj klimi u periodu priprema za nastavak dijaloga. Takođe Beograd smatra da se najavom tužbe za genocid produbljuje međuetniči jaz na Kosovu.