Svetlana (58) i Nikola Škerović (62) sumnjaju da im je pre 17 godina dete uzeto iz porodilišta – od tada protestuju, bune se, ali ih, kažu, niko ne čuje.

„Sad nam poturaju ovaj zakon koji nas neće dovesti do naše dece. Oni će nam, ako ne bude moglo da se utvrdi da su naša deca oteta, isplatiti nematerijalnu štetu od 10.000 evra.

„Ali nas novac ne interesuje, nama treba istina o našoj deci“, navodi Svetlana za BBC na srpskom.

Sa grupom roditelja koji dele taj problem Svetlana i Nikola protestovali su ispred zgrade Skupštine Srbije.

• Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj
• Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete
• Majke koje će se poroditi u pogrešno vreme

Svi oni od poslanika traže da ne usvoje Zakon o utvrđivanju činjenica o nestalim bebama, a koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.

„Predlogom zakona uređuje se postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta na osnovu dokaza koji se u prikupe u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih“, navode iz ministarstva pravde, koje je predlagač zakona, za BBC na srpskom.

Roditelji, međutim, veruju da im zakon neće omogućiti da saznaju šta se dogodilo sa njihovom decom.

Obaveza države

Savet Evrope (SE) već godinama traži od vlasti u Srbiji da usvoji mere kojim će biti obezbeđeno da će svaki pojedinačni slučaj biti ispitan i da će roditelji dobiti verodostojne odgovore o tome šta se dogodilo sa njihovom decom, kao i obeštećenja.

U ministarstvu pravde, koje je predlagač zakona, tvrde da će usvajanjem njihovog predloga Srbija izvršiti obaveze iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije.

Šta piše u predlogu zakona?

• Pravična novčana naknada dosuđuje se i ako je sud doneo rešenje kojim konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta
• Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi
• Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra

Slučaj Škerović

Škerovići veruju da im je dete uzeto jer u Svetlaninom kartonu postoje dve otpusne liste.

„U jednoj piše da sam izašla iz bolnice sa zdravim detetom, a u drugoj da je dete bolesno i da ostaje u bolnici zbog daljih ispitivanja. Moj potpis nekako stoji i na jednoj i na drugoj, što znači da je sa prvom otpusnom listom iz bolnice izašla neka druga žena, a meni su dali bolesno dete koje je preminulo u bolnici“, navodi ona.

Kod nje je ta otpusna lista u kojoj piše da majka izlazi kući, a da dete ostaje na lečenju.

„To nije sve, ima još puno nelogičnosti… To nam je bilo treće dete“, kaže Svetlana.

„Majka sa iskustvom“, ubacuje se njen muž.

Gotovo dve decenije, ne napušta ih osećaj da niko ne želi da im pomogne, niti da se bavi pitanjem nestale dece.

„Postojao je sudski spor, istražne radnje su trajale šest, sedam godina i sve je bilo jako sporo…

„I to je sudbina svih roditelja koji su ovde, svi smo to prošli. To je mukotrpan i trnovit put, a ništa nismo rešili“, dodaje Svetlana.

Oni ne veruju da će novi zakon dovesti do rešenja.

„Osećamo se vrlo bespomoćno. Svi“, kaže Svetlana.

„Mislimo da će nas ponovo izigrati, da neće rešiti ništa, već da samo žele da se bebi-afera završi i da jednostavno ne dođemo do istine šta je bilo sa našom decom“, dodaje ona.

Šta kažu roditelji?

Na protestu povodom donošenja zakona Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba rekla je država ne želi da reši problem roditelja nestalih beba, kao i da je tako bilo i sa svim prethodnim vlastima.

„Ovaj zakon ne valja zato što samo formalno ispunjava presudu Evropskog suda. I zato što nije imao javnu raspravu. I zato što u njemu ne postoji istraga sa posebnim ovlašćenjima, na osnovu koje bi se saznala istina šta se dogodilo sa svakim detetom pojedinačno.

„Ovaj zakon nije dobar i za nas je neprihvatljiv… Ovako nikada nećemo doći do istine“, istakla je Novokmet.

Roditelji su zatražili istragu sa posebnim ovlašćenjima i paralelne DNK analize.

„Tražimo da deca koja sumnjaju u biološko poreklo imaju pravo da dođu do svojih roditelja i da ne žive u lažima“, rekla je Novokmet.

Savet Evrope je u preporukama od juna tražio da se dodaju dva amandmana – jedan od njih detaljno reguliše upotrebu DNK analize tokom sudskog postupka, a u drugom se predviđa obaveznost sudske presude iz ovog postupka u odnosu na druge sudske postupke, ipak to se nije našlo u predlogu zakona.

Roditelji predlažu formiranje tima psihologa, pedijatara i pedagoga koji će pomoći i roditeljima i deci kada saznaju ko su im biološki roditelji.

„Takođe, u ovom zakonu ne postoji stavka koja objašnjava šta će se desiti ako neko nađe živo dete – šta onda? Tražimo da se to pravno reguliše“.

Ipak, najspornija im je odredba o „pravičnoj naknadi“.

„Pa koji bi roditelj pristao da mu ne nađu dete, a da za to dobije 10.000 evra? Sramota Srbijo! Sramota šta radiš sa ovim majkama i očevima! Sram vas bilo!“, istakla je Novokmet.

Obratila se i narodnim poslanicima.

„Da li će dignuti ruku za ovaj sraman zakon? Zar treba tri generacije jedne porodice da se bore da bi se saznala istina? Je li ovo danak u krvi ponovo u Srbiji?“, upitala je ona.

Šta kaže država?

Da je poslednja verzija zakonskog predloga dodatno usaglašena sa predlozima roditelja i nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom).

„U izradi teksta zakona učestvovali su predstavnici svih relevantnih institucija. Prilikom osnivanja Radne grupe, njeni članovi bili su i predstavnici Beogradske grupe roditelja i Udruženja Roditelji nestalih beba Srbije“, navode iz Ministarstva pravde.

Roditelji, međutim, tvrde da nisu konsultovani, dok su iz Jukoma već kritikovali nacrt zakona.

„Oni oko verzije zakona apsolutno nisu nas konsultovali. Ne znam šta podrazumevaju kada kažu da su uvažili naše sugestije“, kaže advokatica Milena Vasić iz Jukoma.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, koji je jedan od pisaca zakona, u novembru je poručio porodicama da ne očekuju čuda.

Tada je, gostujući na RTS-u, rekao da veruje da će srpsko pravosuđe pružiti odgovore na mnoga pitanja koja su decenijama mučila roditelje.

„Zakon u oblasti kriminaliteta imaju ograničen domet“, rekao je Backović, napominjući da zakoni teško mogu da „izravnaju situaciju“ osobama koje se nađu u takvoj situaciji.

Šta je sporno u predlogu zakona?

Vasić kaže da postojeći tekst predloga zakona predviđa da sud, ukoliko ne može da utvrdi šta se dogodilo sa nestalim detetom, ovo samo konstatuje rešenjem, a roditeljima može da pripadne naknada štete – u visini do 10.000 evra.

Zakon mora da se povuče iz procedure i da se napiše novi, ističe ona.

„U vanparničnom postupku kakav je predviđena za utvrđivanje statusa nestale dece ne može da se izvrši adekvatna istraga. To je suština.“

„Istina, u ponedeljak su izglasali neke amandmane na odboru za pravosuđe. Mi ne znamo šta piše u tim amandmanima jer nisu objavljeni. Ali tvrdimo da je ovo nepopravljivo amandmanima.“

Jukom prati izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Srbiji.

„U suštini, ovakav tekst zakona ne odgovara nikome osim državi, jer zakon ne uspostavlja jasan mehanizam koji daje mogućnost da se u svakom pojedinačnom slučaju istraži sudbina deteta za koje se sumnja da je nestalo, već u svom tekstu krije nameru države da ovakve slučajeve zatvori prostom naknadom štete“, rekla je Vasić za Vojs.

Priča Nade Mahalko (68) za BBC

Porodila sam se 1981. godine, rodila sam muško dete, teško 4.300. Rečeno mi je da se napio plodove vode i da je zato umro.

U otpusnoj listi piše patološka trudnoća, što piše i u mom zdravstvenom kartonu… Ali moja trudnoća nije bila ni P od patološke – bila je sasvim uredna. Taj karton sam uzela, kod mene je.

Onda sam 1999. dobila poziv za vojsku za to isto dete. Ako je umro, zašto ga zovu u vojsku?

Od prvog dana sam u ovoj grupi, tražim prava i istinu. Samo tražim istinu – ako je dete umrlo, gde je? Ako je živo, gde je?

Naša deca nemaju cenu. Da li bi ijedan poslanik pristao da proda dete za 10.000 evra?

Samo ću ih to pitati, ništa više. Naša deca nemaju cenu…

Tražimo da se izmeni zakon, taj član 21. u kojem piše da će nas isplatiti sumom do 10.000 evra i da nam zatvore slučajeve. Mi to ne želimo. Želimo samo istragu i istinu.

Slučaj nestalih beba – šta do sad znamo

• Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi
• Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih
• Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za svoju decu. Navodili su i da im nisu dozvoljavali da vide decu, da ih identifikuju ili preuzmu telo kako bi ih sahranili, kao i da u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za ostalu novorođenčad postoji zapis
• Među dokazima su i nepotpuna medicinska dokumentacija u bolnicama i matičnim službama o njihovoj deci
• Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se ovo zapravo i dogodilo
• Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život“. Zato su dobili – 10.000 evra
• Evropski sud za ljudska prava je zapravo vratio loptu u Srbiju – utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana
• Ovaj rok je istekao 2014. godine

Šta dalje, ako zakon bude usvojen?

Roditelji ne odustaju od borbe i traganja za odgovorima.

„Tražimo naša prava. Imam kući još dece, ali to mi je bilo prvo dete… Želim istinu da znam“, uporna je Nada Mahalko.

Sličnog stava je i bračni par Škerović.

„Borićemo se i dalje. Ako bude usvojen tražićemo da se ispravi. Borićemo se dokle god ne dođemo do istine“, zaključuju oni.

Izvor