Tenzije u srpskom pravosuđu se ne smiruju, sa jedne strane se u Skupštini vodi rasprava o pravosudnim zakonima, a sa druge – ponavljaju se izbori na četiri biračka mesta za Visoki savet tužilaštva. Ponovo je u fokusu i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Poslanica vladajuće koalicije podnela je amandman, kojim bi, ako bude usvojen, svi tužioci koji su upućeni na rad u druga tužilaštva, pa i TOK, biti vraćeni. To bi moglo da uspori, ako ne i zaustavi trenutno najvažnije istrage i postupke koji se vode pred tim tužilaštvom.
Činilo se da je Tužilaštvo za organizovani kriminal, ipak uspelo da se spase kada se nije našlo u predlogu izmena zakona poslanika Uglješe Mrdića. Iako je najavljivao da je neophodno da se upravo to tužilaštvo stavi pod kontrolu Višeg tužioca, takvu izmenu nije predložio. Kako zameniti tužioce, a ne gasiti TOK, dosetila se njegova koleginica Olja Petrović. Ona je podnela amandman na Mrdićev predlog koji definiše da svi tužioci koji su upućeni u druga tužilaštva da rade na predmetima, u roku od 30 dana budu vraćeni u svoja sedišta. To bi se odnosilo i na TOK koji u ovom trenutku vodi neke od najosetljivijih slučajeva. Oko polovine tužilaca koji rade u TOK-u su iz drugih tužilaštava i upravo oni vode neke od najvažnijih predmeta, među kojima i finansijsku istragu u slučaju “Nadstrešnica”. Ukoliko bi amandman poslanice Petrović bio usvojen, ne mali broj istraga i postupaka bio bi usporen, ako ne i zaustavljen. Iako će trpeti pravosuđe i pravda i ovaj potez poslanika vladajuće koalicije, čita se kao novi udar na aktuelnu vrhovnu tužiteljku.
“Mi smo 14. i 15. januara zapravo imali i nove amandmane, gde se predlaže da svi upućeni javni tužioci, zapravo stupanjem na snagu zakona, u roku 30 dana završavaju rad na svojim predmetima. Samo da napomenem da je sve te javne tužioce zapravo izabrala vrhovna javna tužiteljka, Zagorka Dolovac, čime se zapravo i ona razvlašćuje na jedan određeni način”, izjavila je za Insajder Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).
Uprkos brojnim kritikama stručne javnosti na predloženi set pravosudnih zakona predstavnici vlasti koji imaju skupštinsku većinu insistiraju na njihovom usvajanju. Glavna zamerka je izostanak javne rasprave i mišljenja Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva, zato što je predlog potekao od jednog poslanika, a ne Ministarstva pravde.
“Ovaj set pravosudnih zakona neće pomoći samo građanima, pomoći će i ljudima u pravosuđu. Evo recimo imamo preopterećenost predmetima u Trećem osnovnom sudu. Ja sam predložio da se od Trećeg, naprave Treći i Četvrti osnovni sud. Treći da bude za Novi Beograd, Četvrti da bude za Surčin i Zemun i to im smeta! Ovim setom pravosudnih zakona pomažem i sudijama i tužiocima da budu rasterećeniji, da bude bolje organizovan rad i to im smeta”, izjavio je u jutarnjem programu RTV Pink narodni poslanik SNS Uglješa Mrdić.
U Trećem tužilaštvu osporavaju da su radili neefikasno, naveli su u odgovoru za Insajder, a smatraju da bi i osnivanje novog tužilaštva imalo višestruko negativne posledice po građane. Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić dolaze u trenutku kada sve više predstavnika pravosuđa podiže glas protiv poteza izvršne vlasti i ukazuje na pritisak kojem su izloženi delovi srpskog pravosuđa
“Upravo su ovi zakoni odgovor na taj otpor, gde zapravo želi da se utiče na samostalnost javnih tužilaca, ali i na konkretne postupke koje su javni tužioci pokrenuli protiv funkcionera Srpske napredne stranke”, smatra Golubović iz Jukoma.
Da stvar u srpskom pravosuđu bude još komplikovanija, zbog, kako je u hitnom postupku utvrdio Ustavni sud, povrede izbornog prava sledeće nedelje biće ponovljeni izbori i na četiri biračka mesta za članove Visokog saveta tužilaštva – tela koje jemči samostalnost tužilaca. Rezultati ponovljenih izbora mogli bi da promene, odnos snaga u savetu.