… ili pak zatvorila staro, dovoljno je ozbiljno upozorenje evropskih institucija da nisu zadovoljne napretkom pregovora, odnosno da Srbija nazaduje u većini zahteva koji se pred nju postavljaju te da se sve ubedljivije udaljava sa evropskog puta, ukazuju sagovornici Danasa iz nevladinog sektora.

Predstavnici sedam organizacija civilnog društva nedavno su uputili otvoreno pismo EU u kome upozoravaju na ozbiljnost situacije u Srbiji, u svetlu aktuelnih dešavanja, a od evropskih institucija traže da insistiraju na konkretnim rezultatima vlasti u Beogradu u primeni vladavine prava i osnovnih demokratskih principa.

Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, jednog od potpisnika pisma, smatra da su pregovori već posustali, s obzirom da prvi put od decembra 2014. nije otvoreno ni jedno novo poglavlje, što je dovoljno jasno upozorenje Brisela o nezadovoljstvu stanjem u Srbiji.

– Mislim da nismo stigli do tačke prekida pregovora, ali i odluka o tome je mač sa dve oštrice, koju nije ni lako doneti. Tako bi EU izgubila jedan deo mogućnosti da utiče na ovdašnju situaciju. Ipak, čim postoje glasovi o tome, to znači da neko o tome negde razmišlja vrlo ozbiljno. I pre godinu dana bilo je glasova da bi moglo Srbiji da se pošalje upozorenje tako što ne bi bilo otvarano ni jedno poglavlje i evo, godinu dana kasnije, to se dešava. To je već moralo da bude finalno upozorenje za vlast u Beogradu, jasan je Savković.

On dodaje da u ovom trenutku ne vidi prostor za konkretniju reakciju evropskih institucija.

– Lično smatram da će sada proces nastavljanja dijaloga Beograda i Prištine u narednih nekoliko meseci biti u fokusu, pa ukoliko bi se desilo da nema kooperativnost ni po pitanju oko Kosova, onda bi se na zimu mogli očekivati i dalji koraci, pa i ispitivanje mogućnosti da se prekinu pregovori. Mislim da još uvek postoji mali manevarski prostor da Beograd to izbegne, dodaje Savković.

Ozbiljan, strmoglavi pad Srbije po pitanjima demokratije, vladavine prava slobode medija i izražavanja, smatra Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, neizbežno će dovesti do zaustavljanja pregovora u nekom trenutku. To bi, smatra Međak, bio jasan pokazatelj da vlast ne uživa podršku kakvu želi da prikaže građanima.

– To je pre ili kasnije neminovno, jer je nemoguće nastaviti privid da stvari ovde idu u pravom smeru a samo se kreću sporije. To nije tačno, mi idemo u pogrešnom smeru i to vrlo brzo, kada je vladavina prava u pitanju. I to je isključiva odgovornost vlasti, dodaje Međak.

On smatra da je Srbija propustila idealne okolnosti za neophodne unutrašnje reforme i pristupanje EU, od 2016.

– Vidi se jasan trend pada u određenim segmentima. Za godinu, od prosečne ocene 2,97 dostigli smo svega 3,03, u povoljnim uslovima vlast ne uspe da pomeri zemlju ni mrvicu ka članstvu u EU, i ne ispuni ni polovinu zahteva. Međutim, iako to stoji u godišnjim izveštajima, izveštaji ne stižu do građana, a prava situacija se ne vidi i ne čuje se iz usta onih kojih bi trebalo. Građani to ne čuju u domaćim medijima, ne vide na RTS-u, zaključuje Međak, Oni dodaje da status Kosova, iako jedno od ključnih pitanja, nije „uslov svih uslova“, „kako to vlast u Srbiji često predstavlja građanima“, a pored toliko drugih problema, od korupcije do nezavisnosti medija, smatra da „mi kao država ne bismo mogli da funkcionišemo u EU, kad bi nas ovog trenutka primili“.

Jasnijoj slici, napominje Međak, doprineće nova metodologija ocenjivanja napretka, usvojena u martu, pa će u izveštajima biti manje „diplomatskih nota“, a „stvari će biti nazvane pravim imenom“.

– Godišnji izveštaj će biti otvoreniji, manje diplomatski, direktniji, da bi građani mogli da shvate. Jer sa ovim uvijenim porukama, građani to ne čitaju. Onda dolazi do situacije da EP pošalje jednu poruku vlastima, a vlast to prevedu i kroz kontrolisane medije građanima šalje drugu poruku, objašnjava Međak.

Oštrija metodologija i novi sistem levelizacije daće veća ovlašćenja i zemljama članicama, koje će moći pojedinačno da se izjasne, ocene napredak i zatraže neku vrstu reakcije, ukoliko nema napretka, nadovezuje se savetnica za pitanja procesa EU integracija u Jukomu (Komitet pravnika za ljudska prava) Jovana Spremo.

– Srbija ima dve stvarnosti, dok se vlast na jedan način predstavlja međunarodnoj javnosti, drugačije prezentuje situaciju građanima. U obraćanju Evropljanima ni jednog momenta nije stigla poruka od vrha u Srbiji da oni skreću sa evropskog puta. Sa druge strane, imali smo različite izjave kako predsednika tako i premijerke i ministarke za evropske integracije, u smislu da nam Evropljani nisu toliki prijatelji kao neke druge zemlje i solidarnost sa njihove strane nije onakva kakvu smo očekivali. Pored toga šta se dešavalo za vreme vanrednog stanja, trenutno se dešava opšte nezadovoljstvo ljudi pre svega time što nemaju dovoljno informacija na koje imaju pravo, posebno u pogledu zdravstvene situacije u zemlji. Drugo, informacije se plasiraju isključivo od jedne osobe, izvršne vlasti i to predsednika, koji nema ovlašćenja da donosi bilo kakve odluke, a i samo saopštavanje jako bitnih mera koje se odnose na živote ljudi, samo po sebi je kršenje nekih procedura i ustavnog okvira, kaže Spremo i dodaje da bi i to trebalo da bude tema razgovora EU sa predstavnicima vlasti.

Da su sve češći glasovi koji govore o nezadovoljavajućem stanju demokratije u Srbiji kao i da pregovori moraju da se zaustave, potvrđuje i Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, i navodi da „nije moguće nastaviti uobičajenom politikom uzimajući u obzir do koje mere su ovde došli problemi i u kom se pravcu ide u periodu pre a i posle izbora“.

– Međutim, za građane Srbije, pa čak i za perspektivu Srbije u EU dobro je da postoje kritički glasovi u Briselu, i dobra je poruka da Srbija uz ovakvo stanje demokratije nema evropsku perspektivu. Uz činjenicu da jedna država ukoliko ne sprovede reforme i ako ne ispuni ključne kriterijume postojanja i funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, onda i nema nikakvu šansu u EU, bolje je tu poruku jasno poslati i time onemogućiti vlasti u Srbiji da se i dalje pretvara da se država kreće ka članstvu, dok se politika vodi na način koji se vodi. To dugoročno može poboljšati put Srbije ka integraciji u EU, zaključuje Burazer.

Pismo EU

Otvoreno pismo institucijama EU u kojem upozoravaju na stanje demokratije i vladavine prava zajedno su uputili Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar savremene politike, Evropski pokret u Srbiji, Centar za evropske politike, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom).

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Izvor