Referendum o promeni Ustava Srbije održaće se 16. januara.
Građani će glasati o promenama u oblasti pravosuđa, o kojima se govorilo godinama unazad, a koje su neophodne i sa aspekta evropskih integracija zemlje.
Pre raspisivanja referenduma, biće izmenjen i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Vlada Srbije je 9. novembra usvojila Predlog zakona o referendumu, a o njemu će raspravljati Narodna skupština 25. novembra.
Izmenama će se zakon uskladiti sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, a osim izmene koja se tiče cenzusa izlaznosti, izmene bi trebalo da omoguće veću participaciju građana u odlukama na državnom nivou.
Zamerke
Manje od dva meseca pre održavanja referenduma, u Skupštini Srbije će poslanici raspravljati o izmenama Zakona o referendumu. Venecijanska komisija zamerila je ovaj postupak i izrazila žaljenje što je revizija Zakona o referendumu počela tek kada je referendum o Ustavu postao neizbežan, navodi Euronews Srbija.
Izmenama se ovaj zakon, budući da nije menjan od 1994. godine, usklađuje sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, a promena o kojoj se najviše govori je ukidanje cenzusa izlaznosti za uspešnost referenduma. Tako za uspeh referenduma neće biti potrebno 50 odsto izašlih od upisanih birača, što je, prema navodima predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića, potpisano još 2006. godine.
Takođe, izmene bi trebalo da omoguće i da građani efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma, ranije je saopštila Vlada Srbije.
Rešenja predviđena Predlogom zakona zasnivaju se na preporukama Saveta Evrope iz Revidiranog kodeksa dobre prakse u oblasti referenduma iz oktobra 2020. godine.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović rekla je za Euronews Srbija da se na predlozima izmena ovog zakona radilo dugo, i da je i ranije predlog išao pred Venecijansku komisiju. Ona je istakla da se ovim izmenama omogućava učešće građana u donošenju odluka na različitim državnim nivoima.
„Kroz ovaj zakon se ostvaruje volja građana i on treba da bude instrument da se građani samoorganizuju i odlučuju o nekim pitanjima. Zakon je bitan za sve građane jer oni ostvaruju suverenost, odlučuju o lokalnim pitanjima, državnim pitanjima„, navela je Golubović.
S druge strane, Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerzitetu Union, skrenuo je pažnju i na probleme na koje je ukazala Venecijanska komisija.
„Iako je Venecijanska komisija dala neku vrstu hitnog mišljenja, i pozdravila izmene Zakona o referendumu, istovremeno je ukazala na nekoliko problema. Jedan je u troškovima za overu potpisa kada se podnosi narodna inicijativa. To su dosta visoki troškovi, kada ih snose građani, odnosno grupe građana koje žele da svojom inicijativom ishoduju neku promenu zakona ili eventualno ukidanje nekog zakona, ili rešavanje nekog pitanja„, objašnjava Milosavljević i dodaje da se, kada se tih 40 dinara pomnoži sa potrebnim brojem overa potpisa, dolazi se do dosta visokih iznosa.
On je rekao da Komisija ukazuje i na to da je sporan sastav Republičke izborne komisije, kao organa za sprovođenje referenduma.
„To bi bila ista komisija koja je političko telo, sastavljana od političkih stranaka, te tako nije baš najbolji organ koji bi trebalo da obezbedi da recimo građani izdejstvuju referendum. Takođe ima odredbi koje nisu pažljivo stilizovane, moguća su različita tumačenja, kao što je pitanje kada bi Narodna skupština trebalo da završi razmatranje o narodnoj inicijativi, za šta do sada nije postojao rok, pa nisu ni stizale do Skupštine„, zaključio je profesor Milosavljević.
Šta se tačno menja u Ustavu?
Izmene se odnose na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva, a Državno veće tužilaca menja naziv. Predloženim amanmanima se ukida trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, a predviđene su i promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanja u Skupštini.
Tekst ustavnog zakona, koji će pratiti ustavne promene, predviđa da članovi sudskog i tužilačkog saveta iz reda sudija i tužilaca ostaju do kraja mandata na koji su izabrani, kao i Republički javni tužilac i Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mada se obema funkcijama menjaju nazivi, prenosi Tanjug novine u odnosu na prethodni Nacrt, u koje je redakcija imala uvid. Predviđa se reforma javnog tužilaštva na čijem će čelu biti Vrhovni javni tužilac umesto Republičkog javnog tužioca. Javnim tužilaštvom će rukovoditi jedan javni tužilac, a sadašnji zamenici tužioca će imati funkcije javnih tužilaca.
Takođe, izmenama je predviđeno i da je javno tužilaštvo „jedinstven i samostalan organ“ koji goni izvršioce krivičnih dela. Vrhovni javni tužilac odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini, ali ne i za postupanje u nekom konkretnom predmetu. Iz novih rešenja izbačena je i Pravosudna akademija za obuku sudija i tužilaca, a izmenjen je delimično i sastav sudskog i tužilačkog saveta u odnosu na Nacrt iz 2018. godine.
U sastav Visokog saveta sudstva od 11 članova, prema predloženim rešenjima, ulazi šest sudija koje biraju njihove kolege, i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština i koji ne mogu biti članovi političke partije, stoji u predloženim rešenjima ustavnih amandmana.
Predviđeno je da se ukine trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, koje više neće birati Narodna skupština. Skupština bi trebalo da ubuduće bira samo Vrhovnog javnog tužioca, koji će zameniti Republičkog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegovog mandata.
Državno veće tužilaca menja naziv u Visoki savet tužilaca i činiće ga 11 članova, pet tužilaca koje biraju njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde. Način izbora istaknutih pravnika nije menjan u odnosu na Nacrt iz 2018. godine, kao ni rešenja koja se tiču Vrhovnog suda koji će zameniti Vrhovni kasacioni sud.
Amandmani izričito navode da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na njegov rad i odlučivanje u pojedinom predmetu, dok Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu.
Šta je cilj promena?
Kada je reč o cilju izmena Ustava Srbije, profesor Milosavljević rekao je ranije za Euronews Srbija da bi promene pre svega trebalo da doprinesu nezavisnosti sudstva.
„Smatra se da rešenja Ustava, prema kojima Narodna skupština bira sudije na prvi mandatni period od tri godine i prema kojima u sastav Vrhovnog saveta sudstva ulaze ministar nadležan za poslove pravosuđa i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, omogućuju uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudove koji nije poželjan„, rekao je Milosavljević.
Kako je istakao, takve promene su u interesu svih građana.
„Razume se, takve promene koje bi išle u pravcu nezavisnosti sudova, jesu u interesu svih građana, uz stvaranje drugih pretpostavki za efikasan rad sudstva i posvećenost vladavini prava i ljudskim pravima„, navodi Milosavljević.
Ipak, on dodaje da ovakve promene nisu dovoljne da se postigne potpuna nezavisnost sudova i bolja pravda za građane.