BEOGRAD — Da bi se vrednovao doprinos organizacija civilnog društva na putu evropskih integracija Srbije, nije dovoljno samo održavati konsultacije i dijalog, već i usvojiti konkretne preporuke koje one iznose, što bi pomoglo u prevazilaženju nepoverenja koje postoji prema institucijama, zaključak je sa plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU).
Sednica je okupila predstavnike civilnog društva, diplomatskog kora, skupštine i vlade, koji su razmenili mišljenja o trenutnim izazovima na evropskom putu Srbije i izneli preporuke za poboljšanje saradnje civilnog društva sa državnim institucijama u procesu pristupanja EU.
“Plenarna sednica je prilika da vidimo dokle je Srbija stigla na evropskom putu,” poručila je Bojana Selaković, koordinatorka NKEU, i dodala da je planirano održavanje još 4 uže sednice za različite klastere
Selaković je naglasila da je Konvent “postao prepoznatljiv model za učešće civilnog društva u procesu pristupanja EU” koji su preuzele i druge države u regionu. Ona se osvrnula i na promenu okolnosti nastalu nakon početka rata u Ukrajini koja je uticala na politiku proširenja, kao i na prilike u Srbiji.
“Bez obzira na sve izazove, mi u Nacionalnom konventu ovu fazu u evropskom putu vidimo kao krucijalnu za njegovo ubrzanje. Jedini izbor Srbije koji je u interesu njenih građana jeste postati deo evropske porodice. Bez obzira na rezultate iz ankete, države EU su i dalje jedina poželjna destinacija za život i rad ljudi iz Srbije,” poručila je Selaković.
Narodna poslanica i predsednica Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač, podsetila je da proces pristupanja “nije samo ispunjavanje klastera,” već da je njegov cilj da unapredi život građana. Ona je pohvalila činjenicu da je NKEU “pronašao put do svih relevantnih činilaca u društvu, pre svega do građana” i dodala da Odbor dobro sarađuje sa civilnim društvom kada je reč o odlukama koje se tiču evropskih integracija.
Kovač je istakla da prioritet imaju osnovna poglavlja koja se tiču vladavine prava, jer se ona “prva otvaraju, a poslednja zatvaraju” i od njih zavisi dalji napredak u ostalim oblastima.
Ambasador Emanuele Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji, poručio je da je civilno društvo u Srbiji veoma aktivno u podršci demokratskim vrednostima, koje su u osnovi Evropske unije, kao i da je za proces pristupanja važna široka društvena koalicija koju pored civilnog društva čine i državne institucije, političke partije i privrednici.
“Trenutni podsticaj procesu pridruživanja EU je prilika i vreme za ubrzanje reformi. Uz doprinos civilnog društva, možemo da napredujemo,” rekao je Žiofre.
On je istakao da su ključni stubovi u pregovorima vladavina prava i osnovna prava, i pohvalio napredak u reformi pravosuđa, ali je podsetio na zaključke iz izveštaja o napretku Evropske komisije koji ukazuju na jasne korake koje Srbija treba da preduzme. Ti koraci, između ostalog, uključuju implementaciju medijske strategije i usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 — Pravosuđe i osnovna prava, ukazala je na veliki broj zakona za koji javna rasprava trenutno traje i obuhvata period praznika, protiv čega su organizacije civilnog društva više puta govorile jer tada nisu u mogućnosti da se “detaljno posvete i daju konkretne komentare za unapređenje,” što je posebno važno kada su u pitanju krucijalni zakoni koji se tiču Klastera 1.
Kada je reč o setu pravosudnih zakona koje treba usvojiti do kraja februara, Spremo je istakla da je Radna grupa pokušala da što više učestvuje u izradi ovih zakona i da je dobar korak to što je Ministarstvo organizovalo sastanak sa Konventom po ovom pitanju.
Poručila je da postoji “dosta dobrih pomaka u nacrtima zakona, koji su posledica uključivanja profesionalnih organizacija i organizacija civilnog društva,” ali i istakla konkretne preporuke za dalje unapređenje, kao što su promena pravne kulture unutar sudstva i tužilaštva i obrazloženje određenih članova koji su podložni interpretaciji.
“Koliko se komentari organizacija civilnog društva budu uvažavali, tako ćemo da merimo saradnju sa Ministarstvom,” poručila je Spremo, dodajući da Ministarstvo sve komentare razmotri i kroz izveštaj obrazloži da li su prihvaćeni.
Nemanja Nenadić, koordinator Radne grupe za poglavlje 5 — Javne nabavke, poručio je da bi institucije trebalo da prihvataju predloge civilnog društva bez čekanja da one postanu preporuke međunarodnih institucija.
“Ako bismo pošli od knjige preporuka, možemo da kažemo da nam je s jedne strane zadovoljstvo jer su mnoge stvari koje smo pomenuli naišle na odjek, ali i nezadovoljstvo jer su naišle na odjek Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija, a ne naših državnih organa. Nadamo se da će to da se promeni,” poručio je Nenadić.
On je istakao i konkretne preporuke za borbu protiv korupcije, kao što je donošenje strategije koja će postaviti “ambicioznije ciljeve” nego prethodna, te adekvatnije praćenje sprovođenja te strategije. Nenadić je dodao da bi trebalo ispoštovati preporuke OEBS-a i Venecijanske komisije da proces izmene izbornog zakonodavstva krene odmah, a ne pre raspisivanja sledećih izbora.
Kada je reč o javim nabavkama, ukazao je da građani Srbije nemaju mogućnost da učestvuju u odlukama za projekte od nacionalnog značaja, što je “apsurdna situacija sa stanovišta javnog interesa,” te da bi Srbija trebalo da uvede “jedinstven i transparentan sistem za upravljanje kapitalnim ulaganjima.”
Koordinator Radne grupe za poglavlje 30 — Ekonomski odnosi sa inostranstvom i poglavlje 31 — Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, Igor Novaković, govorio je o značaju usklađivanja sa spoljnom politikom EU u kontekstu rata u Ukrajini, ali i o drugim aspektima koje poglavlje 31 pokriva, a koji ne ulaze u statistiku, kao što je učešće u vojnim misijama EU.
On je poručio da, iako Srbija nije otvorila ovo poglavlje niti dobila izveštaj sa skrininga, to ne znači da ne treba da se postupno usaglašava sa ZSBP. Istakao je da je tokom 2021. Vlada uvažila preporuku Konventa o usaglašavanju sa deklaracijama EU koje se ne tiču Rusije i Kine, ali i da postoji još prostora za napredak čime bi Srbija “poslala jasan signal EU” povodom krize u Ukrajini. Novaković je poručio da bi EU trebalo da otvori poglavlje 31 “jer će to približiti dijalog o ovoj temi javnosti.”
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je Vlada pokazala da želi da sarađuje sa civilnim društvom u procesu pristupanja kroz izradu strategije i održavanje redovnih mesečnih sastanaka, ali da nije dobro što postoji “stalni narativ nepoverenja.”
“Trudili smo se da na otvoren način komuniciramo o svim stvarima, mislim da je to prvi korak koji pokazuje da li vlada želi ili ne želi da bude partner civilnog društva,” poručila je premijerka i dodala da su osnovni fokusi ove saradnje na oblastima poput vladavine prava, energetike i slobode medija.
Ona je objasnila da je Vlada mogla da usvoji ustvane amandmane još 2018. godine, ali da je htela da sačeka podršku profesionalnih organizacija i organizacija civilnog društva, mada je druga na kraju izostala. “Prvi put imamo vlast u srbiji koja je htela da smanji svoj uticaj na pravosuđe,” izjavila je Brnabić.