Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović napominje da će set pravosudnih zakona, u narodu poznat kao “Mrdićevi zakoni”, da smanji samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva
Uz to, predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zakone je 30. januara potpisao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, što je komesarka EU-a za proširenje Marta Kos nazvala “ozbiljnim korakom unazad” na putu Srbije ka EU-u.
Vučić, naravno, nije video ništa sporno u njima. Naprotiv. Šta je sve sporno u ovim zakonima? Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović napominje da će ovi zakoni da smanje samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva. Kao problem navodi činjenicu da su doneti u “atipičnoj proceduri za pravosudne zakone”.
– Nije se pitala ni javnost, ni struka, između ostalog i dva važna tela – Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST), koji su trebali da daju mišljenje o ovim zakonima. Međutim, to je izostalo – ukazuje ona i dodaje da su zakoni predloženi u vreme kad su sudije birale predstavnike u svom organu te da su zakoni izglasani usprkos protivljenju struke i nadležnih tela.
Tu “atipičnu proceduru” predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov nazvao je propustom, jer Mrdić nije tražio mišljenje VST-a i VSS-a, Venecijanske komisije ili evropskih partnera, ali je istakao i da taj propust nema težinu povrede Ustava. Sam Petrov je inače poznat u javnosti i kao potpisnik podrške Aleksandru Vučiću iz 2017. godine.
Takozvanim “Proglasom za bolju Srbiju” podržavao je Pokret za narod i državu, koji već godinama osniva isti taj predsednik, a podržao je i izbornu listu koja je nosila predsednikovo ime na beogradskim izborima. Za predsednika Ustavnog suda izabran je tek koji dan pre nego su u Skupštinu stigli predloženi zakoni.
Priupitan zašto je donesen ovaj set zakona, sam Uglješa Mrdić je gostujući na jednoj od režimskih televizija odgovorio: “Zato što su krenuli s hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojenu revoluciju do kraja, da sruše državu.”
To su reči koje Aleksandar Vučić izgovara otkako je pokrenuta istraga oko zgrada Generalštaba u Beogradu. U njoj se, kako smo više puta pisali, visoke funkcionare sumnjiči da su falsifikovanjem dokumenata omogućili skidanje statusa kulturnog dobra s tog kompleksa.
Ovih dana krenulo je suđenje za taj slučaj, a jedan od osumnjičenih je i ministar kulture Nikola Selaković. Taj predmet, kao i onaj o padu nadstrešnice u Novom Sadu, vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje ovim zakonima gotovo prestaje postojati.
– Svi predmeti koje vodi TOK sada su pod veliki znakom pitanja, pre svega što se tiče brzine i efikasnosti gonjenja. Ovim zakonom se predviđa da upućeni javni tužioci prestaju da rade trideset dana nakon stupanja na snagu zakona – objašnjava Katarina Golubović.
Naime, njihove predmete preuzet će tužioci Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Usvojeni zakoni udaraju i na samostalnost Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, pa je tako glavni javni tužilac, Nenad Stefanović, koji je u više navrata dokazivao svoju privrženost izvršnoj vlasti, direktno nadređen tužiocima. Golubović napominje da je to opasno, jer može doći do učestalijeg gonjenja onih koji na internetu pišu protiv vlasti. Ona sama očekuje da će samim tim i sloboda izražavanja biti ograničena.