Ministarka pravde Maja Popović izjavila je „kako bi se izbegle sve priče o promeni preambule“, da su predložene izmene Ustava Srbije samo u oblasti pravosuđa, jer je to uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajniji uslov za dalje unapređenje vladavine prava.
Popović je, na javnom slušanju o promenama Ustava, koje je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao za organizacije civilnog društva, rekla da su promene neophodne u cilju boljeg sistema izbora, predlaganja i premeštaja sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika, a sve u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23.
Kako je objasnila, revidirani Akcioni plan za poglavlje 23 unapređuje kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa.
Popović je ukazala i na neophodnost da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca budu ojačani i preuzmu veću odgovornost za odluke koje donose.
Presednik Skupštine Ivica Dačić naglasio je da je namera parlamenta bila da se u postupak promena Ustava uključe svi relevantni društveni faktori, da se čuju njihovi stavovi i predlozi i da se na taj način obezbedi što je moguće veća saglasnost oko budućeg ustavnog teksta.
Dačić: Ono što budemo uradili sada ostaće u temelju našeg pravnog poretka
Mi ovde menjamo najviši pravni akt naše zemlje, posle 15 godina i ono što budemo uradili sada, ostaće u temelju našeg pravnog poretka u decenijama koje slede. Zato promenama Ustava prilazimo sa posebnom pažnjom, rekao je Dačić.
Prema njegovom mišljenju, civilni sektor ima važnu ulogu u pripremama promene Ustava, a u toku su završne procedure, tako da sve može da se završi brzo i efikasno.
Dačić je za 8. jun sazvao sednicu Skupštine, na čijem dnevnom redu će biti predlog promena Ustava u oblasti pravosuđa.
Predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović istakla je da su organizacije civilnog društva još od 2006. godine ukazivale na mnoge nedostatke tada usvojenog Ustava, u gotovo svim delovima teksta, i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati.
Ona je upozorila da je jedan od ključnih nedostataka Ustava, koji koči uspostavljanje kamena temeljca za nezavisnost pravosuđa, nedostatak njegove finanijske nezavisnosti.
Zbog toga se predlaže da finaniranje pravosuđa sa resornog ministartsva pređe na Visoki savet sudstva.
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović rekla je da je 2016. godine, kada je Srbija trebalo da otvoriti pregovaračko poglavlje 23, to naišlo na protivljenje jednog dela država članica, pa su predstavnici civilnog sektora odlazili u Brisel i zagovarali da se ono otvori.
Naš glas se od tada čuje u Briselu, uvaženi su naši staviovi i to poglavlje je otvoreno, podsetila je Dragojlović.
Ta organizacija, kako je naglasila, insistira da promene ustava dovedu do podele vlasti i da princip vladavine prava zaživi.
Dragojlović je napomenula da, kada se promene usvoje, svaki građanin mora da bude siguran da se za dve godine neće ponovo menjati Ustav i da zato treba da se tekst dobro usaglasi, da „jednom za svagda u Srbiju kao evropsku državu uvedemo vladavinu prava“.
Smatramo da je mera patriotizma odnos prema Ustavu ove zemlje, zaključila je ona.