NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODE (N. M.)
Komitetu pravnika za ljudska prava obratio se N.M koji je bio priveden 4. septembra 2009. godine, zbog sumnje da je izvršio krivično delo međunarodnog terorizma, koje je prekvalifikovano u krivično delo Izazivanje opšte opasnosti, u saizvršilaštvu. Pritvor mu je određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu 04.09.2009. i produžavan je sve do 17.02.2010. godine, kada je ukinut rešenjem Višeg Suda u Beogradu. N.M je proveo u pritvoru ukupno 136 dana. Krivični postupak protiv N.M je obustavljen 26.01.2016. godine usled odustanka javnog tužioca od gonjenja i od tada se smatra licem koje je neosnovano lišeno slobode.
Pravni tim Komiteta pravnika za ljudska prava, u ime N.M podneo je tužbu 2018. godine, za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode protiv Republike Srbije, navodeći da je N.M pretrpeo stres visokog intenziteta, strah i duševne bolove, povredu ugleda i časti kao i materijalnu štetu zbog izgubljenih prihoda.
Pravni tim Yucom-a naglasio je da su informacije o lišenju slobode objavljivane, zajedno sa njegovom fotografijom i navodima koji krše prezumpciju nevinosti, u raznim medijima te je zbog toga trpeo povredu časti i ugleda. Takođe, u tužbi se objašnjava da je tokom boravka u pritvoru N.M. osećao strah, s obzirom da nikada ranije nije učestvovao u sudskom postupku i da je delo za koje se tereti izuzetno ozbiljno krivično delo. Osećao je strah zbog neizsvesnosti za svoju budućnost koji se ispoljavao u jakim glavoboljama, osećaju gušenja, bolovima u grudima i nesanice. Takođe, N.M je zbog boravka u pritvoru izgubio primanja na televiziji na kojoj je radio. N.M je ponuđen posao od strane Američke kompanije, koji on nije mogao da prihvati tokom boravka u pritvoru, te je i trpeo i štetu u vidu izgubljenih zarada.
Prvi osnovni sud u Beogradu u prvostepenoj odluci delimično je usvojio tužbeni zahtev tako što je dodelio tužiocu 1.088.000 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i povrede ugleda i časti. Sud je odbio druga dva zahteva u smislu dodatne naknade za nematerijalnu štetu i naknade na ime materijalne štete zbog izgubljenih zarada. Troškove parničnog postupka, Sud je dosudio tuženoj strani.
Protiv ove odluke uložena je žalba od strane advokata Komiteta pravnika za ljudska prava i Državnog pravobranioca za Republiku Srbiju. Drugostepenom presudom Apelacioni sud utvrdio je delimičnu osnovanost žalbe tužioca, dok je žalba tužene Republike Srbije odbio kao neosnovanu.
Apelacioni Sud je preinačio prvostepenu presudu i dodelio tužiocu iznos od 1.500.000 dinara na ime pravične naknade pretrpljene nematerijalne štete. Apelacioni Sud je takođe obavezao Republiku Srbiju da na ime naknade materijalne štete zbog izgubljenih zarada isplati iznos od 210.000 dinara tužiocu.
Kako RS nije doborovoljno isplatila po pravnosnažnosti , advokati su pokrenuli izvršni postupak, nakon čega je nakanda isplaćena tužiocu 2022. godine
Protiv pravosnažne odluke Apelacionog suda, Državno pravobranilaštvo u ime tužene Republike Srbije, izjavilo je reviziju u maju 2022. godine koja je i dalje u toku. Prvostepeni postupak, zajedno sa postupkom po redovnim pravnim lekovima trajao je sveukupno četiri godine.