Predlog dekriminalizacije „manjih“ zloupotreba u javnim nabavkama Srbije, jedinstven u regionu

„U zemljama kao što su naše u regionu, dakle cijelom regionu, gdje imamo još situaciju sa zarobljenim pravosuđem koje je pod velikim uticajem politika koje često djeluje na osnovu različitih instrukcija, to je još dodatno posebno opasno  jer ionako nemamo spremnost da se procesuiraju zloupotrebe u javnim nabavkama,  čak i one najočiglednije, osim kada za to postoji nekakav politički interes i slično“, kaže za Insajder Ivana Korajlić iz Transparentnosti BiH.

Javne nabavke su oblast podložna korupciji. U njih su najčešće upleteni upravo javni funkcioneri, dakle, oni koji raspolažu novcem iz državne kase, podsećaju sagovornici Insajdera.

„Svi ti političari su na ovim prostorima, govorimo ne samo o Srbiji i Crnoj Gori, nego i generalno o zemljama okruženja, odavno pokazali da ne mare puno za taj javni interes i da ih ne zanimaju puno ni te stručne kritike, niti ocjena stručne javnosti. Negdje nije prihvatljivo, donekle možda i komično, da za tako veliki iznos ne ostavite mogućnost da neko krvično odgovara“, poručuje advokat iz Podgorice Veselin Radulović.

Ministarstvo pravde nije obrazložilo svoj predlog da se krivične odgovornosti oslobode svi koji nameštaju tendere vrednosti manje od 42 i po hiljade evra.

„Ovde imamo situaciju da dolazi do jedne svojevrsne dekriminalizacije  i verovatno postoji određeni razlog, međutim, mi ga nismo videli. Negde se čulo da se zapravo želi pojačati fokus javnog tužilastva na krivično gonjenje težih oblika zloopotrebe kada su u pitanju javne nabavke. Međutim, nije opravdano menjati određeno krivično delo zato što smo do sada  imali neefikasnost krivičnog gonjenja“, objašnjava Katarina Golubović iz YUKOM-a.

Umesto dekriminalizacije korupcije kod poslova manje vrednosti i čestih izmena zakona, trebalo bi ojačati mehanizme koji su u tim postupcima dati na raspolaganje tužilaštvima.

„Krivično delo o javnim nabavkama, ja mislim da je četvrti ili peti put menjano upravo za taj period važenja od 18 godina, i kostantno imamo efekat slučajeva na kojima je tužilaštvo radilo  i koji negde propadaju. Međutim, nigde se ne vidi analiza efekata konstantnih izmena krivičnih dela“, kaže predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić.

Javna rasprava o Nacrtu izmena Krivičnog zakonika traje još desetak dana i u tom periodu je moguće podneti zamerke, predloge i sugestije koje se odnose i na izmenu dela zakona koji bi legalizovao nameštanje tendera koje predlagač smatra manje vrednim.

Novinarka Insajdera Radoslavka Žigić

Izvor