Skupština Srbije danas će raspravljati o Predlogu za promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa. Predlog za promenu Ustava u parlamentu će obrazlagati premijerka Ana Brnabić, a za prihvatanje tog predloga je neophodna dvotrećinska podrška poslanika.

Raspravljaće se samo o onom delu promene Ustava koji se tiče funkcionisanja sudske vlasti, postavljanja sudija i tužioca, te se u Ustavu, prema aktulenoj odluci, neće se menjati bilo koji drugi član, niti preambula.

Vlada Srbije će u svom obrazloženju za promenu Ustava traži da poslanici menjaju taj naviši pravni akt kako bi se smanjio i onemogućio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku vlast, a u skladu sa obavezama Srbije u procesu intergracija u EU i u vezi sa Poglavljem 23 – Pravosuđe i osnovna prava, koje je jedno od ključnih na tom putu.

Danas će se u Skupštini govoriti samo o predlogu promena Ustava, a poslanici će se zapravo izjašnjavati da li je vreme da se krene u ustavne promene u vezi sa pravosuđem. Neće, dakle, biti razgovora o sadržini samih izmena.

Odluka poslanika o pokretanju ovog procesa je bitna i zbog održavanja eventualnih parlamentarnih izbora. Naime, čitava procedura u vezi sa promenom Ustava mora da se završi u jednom skupštinskom sazivu, pa od toga zavisi kada će moći da se raspišu novi parlamentarni izbori.

Danas se neće, dakle, neće raspravljati o tome koji amandmani ili članovi zakona treba da se menjaju, a tekst izmena tek treba da bude utvrđen.  Za sada, postoji predlog Ministarstva pravde iz 2018. godine, odnosno nacrt ustavnih amandmana, o kome se stručna javnost negativno izjasnila.

Spremo: Šta je problematično

Kooridanatorka radne grupe nacionalnog konventa za poglavlje 23 Jovana Spremo kaže za Euronews da Srbija da je predlog civilnog društva i stručne javnosti da se, za sastavljanje teksta izmena Ustava, formira posebna ekspertska grupa koja će taj tekst sačiniti.

„Kad smo napravili prvi akcioni plan za Poglavlje 23 u komunikaciji sa EU, dobili smo inicijalno merilo koje podrazumeva da, kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđu, mora da postoji minimum garanta da će biti bar 50 odsto izbornih članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Ova rešenja koja su predstavljena do sada u suštini za Visoki savet sudstva daju taj čisti minimum, što znači da nismo pokušali da odemo dalje od toga da obezbedimo veći garant nezavisnosti“, kazala je ona.

Kako je precizirala, kad je u pitanju DVT, u poslednjoj verziji amandama koje je videla, izbornih članova će biti čak manje od 50 odsto.

„To znači da u startu ne ispunjavamo taj osnovni uslov. Sa druge strane, što se tiče izbora ostalih članova i tu su problematična neka rešenja, po pitanju njihovog izbora. Međutim, ovo sve nije deo predloga o kome se raspravljadanas u Skupštini. To je samo jedan primer šta je problematično“, kaže Spremo.

Inače, za sutra je zakazana sednica Odbora za Ustavna pitanja koja bi trebalo da pokrene kompletnu proceduru. U međuvremenu će se održavati javne rasprave, odnosno konsultacije kako bi trebalo da izgleda pisanje novog Ustava.

Novi Ustav potom dolazi pred poslanike, nakon čega se građani na referendumu izjašnavaju, a Skupština sve to treba da potvrdi.

Popović: Potrebno jačanje vladavine prava

Ministarka pravde Maja Popović rekla je ranije da su promene neophodan korak u daljem jačanju vladavine prava. Ona je na nekoliko javnih rasprava podsetila na primedbe venecijanske komisije na ono što se tiče izbora članova Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva, a deo javnosti kaže da se to reflektuje na to ko će imati najveći uticaj u izboru samih tužilaca i sudija.

Tako predstavnici Yukoma kažu da predstojeće promene Ustava predstavljau važnu priliku da napravimo prvi korak koji će da obezbedi poštovanje principa podele vlasti, vrati vladavinu prava u institucije i građanima obezbedi pristup pravdi.

Predstavnici Društva sudija poručuju da se ponavljaju greške iz 2006. godine kada je struka bila isključena iz procesa promene Ustava. I predlog Ministarstva pravde iz 2018. godine napisan je, kako su naveli, bez stvarnog uvažavanja stavova ljudi iz pravosuđa i stručnjaka.

Šta se dešavalo do sada

Pred poslanicima će se naći će predlog promene Ustava u delu pravosuđa. Venecijanska komisija dala je odobrenje za predložene amandmane Vlade Srbije još u decembru.

Na osnovu toga Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo 16. aprila odlučuje da pokrene proces promene Ustava u delu koji se odnosi na oblast pravosuđa.

Ministarka pravde Maja Popović objasnila je na sednici skupštinskog odbora kako bi, prema nacrtu, ubuduće trebalo da se biraju članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca:

• Umesto dosadašnjih 11 članova u VSS, koje bira Parlament, predlog je da bude 10 članova od kojih će pet birati Skupština, a pet će birati sudije.
• DVT trebalo bi da postane Visoki savet tužilaca i da umesto dosadašnjih 11 članova, ima 10 od kojih će četiri birati Skupština, iz redova istaknutih profesionalaca pravnika, a četvoro će birati tužioci i zamenici tužilaca.

Aktuelni Ustav RS donet 2006. godine nakon godinu dana mišljenje je dala Venecijenska komisija koja je zabrinuta zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu.

U maju 2017. godine došlo je do Inicijative za promenu Ustava, od strane Ministarstva pravde. Međutim godinu dana kasnije, u januaru 2018. godine, Ministarstvo pravde je objavilo radni tekst Amadmana na Ustav, koji je opet bio na udaru kritika zato što je navedeno da se njime ne garantuje samostalnost sudova i sudstva

Izvor