Devet godina trebalo je pravosudnim institucijama da donesu konačnu presudu koja potvrđuje da je penzionisani inspektor policije Predrag Simonović trpeo mobing i da su za to odgovorni njegovi nadređeni u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
Sama presuda vraća veru u pravdu, kaže Simonović, ali takođe smatra da će retko ko da se usudi na isti put nakon svega što desilo u postupku koji je on pokrenuo protiv pojedinaca u MUP-u.
Ceo slučaj ima posebnu težinu ako se zna da je u periodu kada je trpeo različite oblike mobinga, Simonović bio član radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara.
Od trenutka kada je 2011. u okviru MUPa formirana radna grupa za ubistvo novinara jer je reč o slučajevima važnim za državu, pa sve do 2015. kada je podneo tužbu, Predrag Simonović je bio žrtva mobinga – presudio je Apelacioni sud tako što je ukinuo presudu Višeg suda i usvojio Sinomovićevu žalbu.
Višegodišnja borba i postupci zbog dešavanja unutar mupa koštali su ga zdravlja i odveli u prevremenu penziju.
“MUP je na potezu jer sam ja presudu dostavio Sektoru unutrašnje kontrole i da oni sprovode mere i radnje iz svoje nadležnosti, oodnosno da utvrde da li ima elementa nekih dela za koje se gone po službenoj dužnosti. Prvenstveno mislim na zlostavljanje i mučenje”, kaže Simonović za Insajder televiziju.
Kreiranje neprijateljskog okruženja, ocenjivanje godišnjeg rada protivno propisima, ometanje u vršenju službenih dužnosti tako što mu je otežavana komunikacija sa tužiocem zaduženim za istrage, u tri navrata odbijanje nadležnih da prime Simonovićeve službene beleške, odbijanje razgovora, nepreduzimanje mera zaštite bezbednosti Simonovića, onemogućavanje prava na branioca, pa i prava na dalje edukovanje i usavršavanje-ovako je po stavkama opisano višegodišnje onemogućavanje Simonoviću da radi svoj posao. Ono što je zastrašujuće, što je alarmantno, je to što su svi bili upoznati, uključujući i starešine SBPOK-a.
Tokom devet godina suđenja desio se ceo niz neobičnih situacija. Prvo je propao pokušaj da se problem reši medijacijom, u predmetu pred Višim sudom promenilo se troje sudija što je dovelo do odugovlačenja postupka. Prva presuda doneta je 2021. i njome je delimično uvažena Simonovićeva žalba. Samo dve godine kasnije isti sudija donosi dijametralno suprotnu presudu i odbacuje tužbu za mobing, iako je u međuvremenu čak prikupljeno više dokaza nego što je bilo prilikom donošenja prve presude, pa je čak i sudski veštak potvrdio da je Simonović pretpreo duševnu bol. Apelacioni sud na kraju sam otvara raspravu što se retko kada dešava.
“Sve je to krenulo 2015. i sad da sam opet na početku evo stvarno ne znam da li bih ponovo išao tim putem jer process je trebalo da traje godinu dana a trajao je evet godina. Zastrašujuće zvuči kad neko kaže devet godina”, kaže Simonović.
Dodaje da je izazov bio i za njega i za njegove advokate, Komitet pravnika za ljudska prava koji je slučaj vodio “pro bono”, odnosno besplatno.
“To posle devet godina više i nije neki odnos advokat-klijent, nego oni misle da se stvarno ljudski shvataju tu moju situaciju u kojoj sam se nalazio. Tako da ogromnu zahvalnost dugujem Nataliji Šolić, Katarini Golubović, Katarini Toškić, i u to vreme je direktor bio Milan Antonijević koji je, i prepoznao se je to”, dodaje Simonović.
Kao odgovorni u presudi se navode njegovi nadređeni SBPOK-u – Dragan Timotijević, sada u penziji i Nevenko Marić koji je u u međuvremenu napredovao u službi.
Marić je nasledio Gorana Papića, danas pravnosnažno osuđenog za trgovinu uticajem i to zbog vraćanja automobila Marku Miljkoviću, saradniku Veljka Belivuka.
Protiv njega je vođen je i postupak zbog sumnje da je prenosio nezakonita naređenja Papića, ali na kraju nije optužen i pored svedočenja kolega da im je on rekao da uspore sa rešenjem o zadržavanju jednog dilera i da mu vrate novac, sat, telefon i vozilo.
Danas je zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije. Na pitanje novinara Insajdera šta će MUP preduzeti nakon presude Apelacionog suda da je odgovoran za mobing, odgovor nismo dobili.