„Ako treba, ići ću do Strazbura.“

Rečenica za kojom građani Srbije posežu onda kada pred domaćim institucijama ne uspeju da ostvare svoja prava.

Traženje pravde pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECHR) sa sedištem u Strazburu u Francuskoj, proističe iz članstva Srbije u Savetu Evrope (SE).

Ipak, „put do Strazbura“ građanima Srbije mogao bi da bude blokiran, ukoliko bi se ispunile pretnje koje se ovih dana čuju od zvaničnika, a to je da će Srbija napustiti Savet Evrope ukoliko Kosovo postane njegov punopravan član.

Za više od dvadeset godina članstva Srbije u SE, desetine hiljade građana tražilo je svoja prava upravo kroz ovu instituciju. Na to za Radio Slobodna Evropa ukazuje Katarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, koji je pred Evropskim sudom zastupao oštećene građane.

„Građani koji su vodili sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava bi izgubili ceo set zaštite pred domaćim sudovima, koji su sada u obavezi da se vode konvencijama usvojenim pod okriljem Saveta Evrope, i da primenjuju standarde koje ustanovljava Evropski sud za ljudska prava“, ukazuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Katarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

I ne samo to.

Građani bi izgubili čitav niz mehanizama za ostvarivanje socijalne i zdravstvene zaštite, kao i značajne fondove za projekte u oblasti kulture i obrazovanja, ističe za RSE Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove.

„Mi bismo zaista direktno srljali iz ove autokratije u kojoj živimo u jednu ozbiljnu diktaturu“, kaže Beširi.

Zgrada Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) u Strazburu u Francuskoj, septembar 2023. Taj sud je u 2023. doneo devet presuda po predstavkama građana Srbije i u svakoj od njih utvrdio najmanje jedno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ideju da bi Srbija u slučaju prijema Kosova u Savet Evropa mogla da istupi iz te organizacije prvi je 22. marta izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Srbija bi u tom slučaju bila u društvu kao što je Belorusija i Rusija, jedna zemlja koja je sankcionisana, druga koja je napustila Savet Evrope zbog toga što je znala da će biti isterana iz Saveta Evrope zbog agresije nad Ukrajinom“, ukazuje Beširi.

Vučića je u ideji o izlasku Savetu Evrope podržala bivša premijerka, sada predsednica Skupštine Ana Brnabić.

Na najavu srpskih zvaničnika reagovala je na društvenoj mreži X izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon (von Cramon) ocenivši da Srbija „blefira“ kada preti da će istupiti iz Saveta Evrope. Brnabić je na to u postu na mreži X navela: „Što se tiče Srbije – mi ne blefiramo“.

Vlada Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorila na upit RSE da li razmatra izlazak Srbije iz Saveta Evrope i ukoliko razmatra, šta su argumenti za takav stav.

Građanin vs. Srbija

Srbija se nalazi na osmom mestu po broju tužbi podnetih pred Evropskim sudom za ljudska prava, pokazuju podaci Saveta Evrope. Ispred nje nalaze se Turska, Rumunija, Ukrajina, Mađarska, Italija, Poljska i Rusija.

Iako je broj tužbi opao u odnosu na prethodnu godinu, sudska praksa je pokazala da je Evropski sud u 2023. doneo devet presuda po tužbama građana protiv Srbije i u svakoj od njih utvrdio najmanje jedno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Katarina Golubović iz YUCOM-a ukazuje da bi izlazak Srbije iz Saveta Evrope ugrozio ne samo sistem zaštite koju Evropski sud omogućava, već i izvršenje već donetih presuda.

„Mehanizam praćenja izvršenja presuda koji je sada ključan za veliki broj građana koji su se obraćali Evropskom sudu ili očekuju zaštitu bi bio onemogućen“, kaže Golubović.

Ona ukazuje da je pred Evropskim sudom ustanovljena potreba uvođenja i poštovanje mnogih prava, kao što je pravo na suđenje u razumnom roku koje, kako kaže, „sada koriste svi koji se nađu u bilo kom sporu pred sudom“.

„Ovaj sud je svojevremeno utvrdio defekte u našem sistemu povodom vršenja roditeljskog prava u slučajevima razvoda brakova, prava na utvrđivanje očinstva, ali i ustanovio obavezu države da isplati neisplaćene zarade zaposlenima u nekadašnjim društvenim preduzećima u brojnim slučajevima“, kaže Golubović.

Urušavanje vladavine prava i demokratije

Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove ukazuje da je Venecijanska komisija takođe jedno od važnih tela Saveta Evrope.

Venecijansku komisiju čine eksperti za ustavni sistem, koji pružaju pravne savete zemljama članicama u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.

„Venecijanska komisija nama kaže gotovo svaki put kada usvajamo nove zakone ili kad smo usvajali novi Ustav da li je to u skladu sa demokratskim principima Evrope, odnosno Saveta Evrope“, objašnjava Beširi za RSE.

Podseća da je taj kontrolni mehanizam bio ključan u reformi pravosuđa u Srbiji.

„Ukoliko nema više tog kontrolonog mehanizma, mi bismo bili u mnogo goroj poziciji, iako ni trenutna pozicija nije idealna“, navodi Beširi.

Šta kažu građani?

Građani Beograda sa kojima je RSE razgovarao, ne podržavaju inicijativu zvaničnika.

„Mislim da građani nisu za to zbog svega onoga što ta institucija pruža nama građanima“, smatra Bojana.

Dodaje da bi, po njenom mišljenju, to loše uticalo na stanje demokratije u zemlji i na poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom o članstvu, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.

Njena sugrađanka Mirjana Petrović kaže da se nada da do izlaska iz Srbije neće doći.

„Mislim da je blef, kod nas je sve polublef. Sve morate da stavite pod šest lupa da biste videli o čemu se radi“, kaže ona.

Radmila smatra da bi izlazak iz Saveta Evrope bio loš potez po Srbiju.

„Treba svuda da budemo, a ne da se izolujemo i da očekujemo pomoć. Moramo da budemo tu da bismo nešto uradili“, obrazlaže svoj stav Radmila.

Projekti u oblasti obrazovanja i kulture i podrška civilnom sektoru

Beširi ističe da Savet Evrope preko svojih fondova podržava projekte u oblasti obrazovanja i kulture, kao i one usmerene na jačanje institucija i demokratije, uključujući i podršku civilnom sektoru.

„Od nastavnika, univerzitetskih profesora, umetnika, kulturnih radnika, učitelja, gotovo svi benefitiraju u našem obrazovnom sistemu, koji se uključe u neki od projekata Saveta Evrope, koji promovišu obrazovanje, ljudska prava, demokratsko društvo“, ilustruje Beširi.

Prema njegovim rečima, značajna je i Evropska socijalna povelja, kojom se, između ostalog, građanima Srbije garantuju socijalna prava, kao što su pravo na fer radne uslove, socijalno osiguranje i zdravstvenu zaštitu.

I šta još?

Zaštita manjina i kulturni dijalog jedna je od oblasti u nadležnosti Saveta Evrope.

„Izlaskom iz Saveta Evrope bi prava 20 odsto građana Srbije koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama potencijalno mogla biti dalje ugrožena, od Roma koji su najveća nacionalna manjina, zatim Bošnjaka, Mađara, sve do po brojnosti manjih nacionalnih manjina, Rusina, Goranaca i drugih“, navodi Beširi.

Sa druge strane, ukazuje da bi i za Srbe na Kosovu ulazak Kosova u Savet Evrope značio bolja prava.

„Mi bismo tu mogli da očekujemo postepeno poboljšanje zaštite ljudskih prava i pristup Evropskom sudu za ljudska prava, kao i socijalne i zdravstvene zaštite“, kaže Beširi.

Politička poruka

Beširi kaže da bi izlaskom iz Saveta Evrope zvaničnici u Srbiji poslali političku i ekonomsku poruku i da bi to dugoročno dovelo do negativnih posledica.

„Vi kad niste članica Saveta Evrope međunarodni investitori će postaviti pitanje da li žele da investiraju u Srbiju i da zapošljavaju ljude ovde“, ocenjuje Beširi.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, koje je nadležno za primenu međunarodnih konvencija nije odgovorilo da li je do njega stigla inicijativa oko izlaska Srbije iz Saveta Evrope i kakav je stav ministarstva po tom pitanju.

Početkom aprila biće 21 godina otkako je Srbija članica Saveta Evrope.

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova navodi se da je prilikom prijema, Srbija „prihvatila niz obaveza koje se odnose na usklađivanje unutrašnjeg pravnog poretka sa standardima Saveta Evrope u domenu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava“.

Takođe se navodi da je saradnja Srbije sa Savetom Evrope „posebno značajna“ u kontekstu evropskih integracija.

Srbija je od 2001. država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, što zvanični Beograd ističe kao strateško opredeljenje zemlje.

Izvor