Građani Kosova, posebno srpske ali i drugih manjinskih zajednica na Kosovu žive u pravnoj nesigurnosti, jedan je od zaključaka izveštaja „Integracija pravosuđa na Kosovu – primena i efekti“ koji je u Medija centru u Beogradu predstavio Jukom (YUCOM).
U oktobru se navršava pet godina od kada je faktički počela integracija pravosuđa na Kosovu predviđena Sporazumom iz 2013. godine. Taj proces je podrazumevao integraciju srpskih sudija i tužioca, koji su do tada radili u sudovima Republike Srbije, u pravosudni sistem Kosova.
YUCOM je predstavio treći po redu izveštaj u kojem su predstavljeni rezultati monitoringa primene Sporazuma o pravosuđu.
U izveštaju se navodi da se posle pet godina primene Sporazuma o pravosuđu u dijalogu Beograda i Prištine može reći da nema velikih razlika u funkcionisanju integrisanog u odnosu na pravosuđe na Kosovu uopšte. Problemi poput onih sa verifikacijom diploma, polaganjem pravosudnog ispita i obavljanjem stručne prakse bi trebalo da budu otklonjeni posebno ako se uzme u obzir prosečna starost srpskih sudija i tužilaca koji trenutno rade u pravosudju na Kosovu.
Pet godina kasnije u pitanje se dovodi i sama primena Sporazuma o pravosuđu. Kako je u izveštaju YUCOM-a navedeno to se, pre svega, odnosi na članove 6 i 7 koji se tiču dodeljivanja predmeta sudijama, odnosno tužiocima, po jezičkim ili kriterijumu poznavanja sredine. Član 10 Briselskog sporazuma koji se odnosi na nadležnost Odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici, ukoliko se tumači da je nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo, takodje se ne primenjuje adekvatno, što se vidi kroz nekoliko predmeta koje je vodilo vodilo veće iz Prištine, ističe se u izveštaju.
Jedan od problema je i nedovoljan broj prevodilaca, nisu sve odluke prevedene na srpski jezik. Dešava se da bude propisana potpuno različita pravna norma na srpskom, odnosno albanskom jeziku, pojašnjava Jovana Spremo, koja je predstavila izveštaj.
Neke od preporuka za unapređenje dijaloga koje YUCOM u izveštaju navodi su:
Ustanoviti mehanizme u okviru kancelarije Specijalnog predsednika EU za dijalog Beograda i Prištine zarad uvodjenja transparentnosti, mapirati aktere odgovorne za primenu Sporazuma, omogućiti postizanje i primenu ostalih povezanih sporazuma, poput onih o katastru, matičnim knjigama, univerzitetskim diplomama, postaviti pitanje pristupa pravdi kao temu na nekom od sledećih sastanaka pregovarača.
Izvor
