Građani će o ustavnim amandmanima glasati 16. Januara od 7 do 20 sati

Suština ustavnih promena je način izbora sudija i tužilaca, koje Narodna skupština više neće birati. Ipak, posredni uticaj i dalje ostaje preko „istaknutih pravnika“, koji će biti birani u parlamentu. Oni će ući u sastave Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, tela koja biraju sudije i tužioce

Građani Srbije će 16. Januara na referendumu glasati o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, a suština ovih izmena trebalo bi da bude oslobađanje od uticaja vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Pravni stručnjaci , za „Novu“ navode da je predloženim rešenjima napravljen pomak u odnosu na važeći Ustav, ali i ističu i da nema garancija da će ovim amandmanima biti postignuta nezavisnost pravosuđa. Ovo će, inače, biti prvi referendum sa ukinutim cenzusom, što znači da će odluku o promeni Ustava doneti većina izašlih birača.

Poslanici u Skupštini Srbije juče su po hitnom postupku razmatrali Akt o promeni Ustava, a na dnevnom redu bila je i Odluka o raspisivanju referenduma. Sada je već izvesno da će se građani o ustavnim amandmanima izjašnjavati 16.januara, a toga dana će na birališta moći da izađu u periodu od sedam do 20 časova.

Kako se navodi u predloženim rešenjima, koja su objavljena na sajtu parlamenta, referendumsko pitanje će glasiti: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije“, na koje će birači moći da odgovore sa „DA“ ili „NE“.

Na konačnom tekstu ustavnih amandmana, koji će se naći pred građanima, predstavnici vlasti su dugo radili. Prvo ih je pripremilo nenadležno Ministarstvo pravde, čija su rešenja pretrpela niz kritika i struke i Venecijanske komisije. Poslednja verzija je donekle umirila javnost, ali struka i dalje ima zamerki.

Suština ustavnih promena je način izbora sudija i tužilaca, koje Narodna skupština više neće birati. Ipak, posredni uticaj i dalje ostaje preko „istaknutih pravnika“, koji će biti birani u parlamentu. Oni će ući u sastave Visokog saveta sudstva i Visokog veća tužilaca, tela koja biraju sudije i tužioce.

Katarina Golubović, direktorka JUKOM-a, navodi za „Novu“ da se ovim rešenjima postavljaju osnove za smanjenje uticaja politike na pravosuđe, ali i da to ne znači da će biti tako. Ona kaže da je najproblematičnije rešenje što u tužilačkom savetu sede politički izabrane ličnosti.

• Reč je o vrhovnom javnom tužiocu koji je politička figura i koji svojim autoritetom utiče na donošenje odluka. U tom savetu i dalje će ostati ministar pravde, koga bira Narodna skupština i koje je par ekselans politička figura. Članovi tog tela biće i „istaknuti pravnici“, koje takođe bira parlament. Oni će imati većinu pri odlučivanju u odnosu na izabrane tužioce – ističe Golubovićeva.

Ona navodi da je situacija znatno drugačija kad je reč o sudstvu. Za razliku od vrhovnog javnog tužioca, predsednika Vrhovnog suda neće birati Narodna skupština

• U Vrhovnom savetu sudstva biće šestoro sudija i četvoro „istaknutih pravnika“, a u njemu neće sedeti ministar pravde. Ova rešenja su unapređena u odnosu na dosadašnja i ovde su poštovane preporuke Venecijanske komisije – objašnjava Golubovićeva.

Da su određeni pomaci u odnosu na važeći Ustav napravljeni, smatra i Marijana Pajvančić, profesorka ustavnog prava. Ona, međutim, navodi da još nema čvrstih garancija koje bi pravosuđu obezbedile nezavisnost.

• Postoji neki napredak. Za sudije više neće biti tri godine probnog rada, što je bio način da vi možete i politički da vrednujete njihov rad. Sudska funkcija je stalna i taj princip stalnosti je sada uveden – kaže za naš list Pajvančićeva.

ona ističe da je usvajanje Akta o promeni Ustava po hitnom postupku ozbiljan hendikep.

• Ustav se ne donosi po hitnom postupku. To je dokument koji se ne menja lako. Ozbiljne države ustavne promene brižljivo pripremaju – zaključuje Pajvančićeva.