Moguće velike zloupotrebe, posebno u delovima koji mogu da se odnose na novinare

Predsednica Centra za pravosudna istraživanjai nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je juče na okruglom stolu „Konsultacije o izmenama Krivičnog zakonika“, da taj zakonik ne treba menjati, jer se boji velike zloupotrebe, posebno u delovima koji mogu da se odnose na novinare i medijske radnike.

„Imajući u vidu šta se dešava i koji su konkretni problemi u našem društvu, da stalno imamo sve veći broj tabloidnih, režimskih novina i medija koji se formiraju i finansiraju od strane države, čitaj vlasti, onda smatram da u ovom trenutku Krivični zakonik i Krivični zakon ne treba promeniti. Bojim se velike zloupotrebe, jer mi nemamo tako loše norme, ali imamo lošu primenu.“ Rekla je Škero.

Ona je rekla da sada imamo Tužilaštvo i obavezno uputstvo u kome je precizirano za koja dela moraju da se primene određene odredbe. „To ne funkcioniše sjajno, ali vodi poboljšanju i dobro funkcioniše, jer se za svakood gomile pobrojanih dela i svih glava koje se mogu odnositi na novinare uvek kaže ako utvrdimo da su oni, mora biti odgovarajući način postupanja“, rekla je Škero.

Programska direktorka Komiteta pravnika JUKOM Milena Vasić rekla je da zakon ne treba da se menja i ocenila da je tužilaštvo za visokotehnološki kriminal na neki način „podmetnulo ideju izmene Krivičnog zakonika da bi se ogradilo od sopstvenog nepostupanja“.

„U praksi za stvari za koje odbacuju krivične prijave novinara, za maltene iste rečenice osuđuju ljude koji su pretili javnim funkcionerima, pre svega predsedniku republike“, rekla je Vasić.

Ona je kao primer navela različito postupanje istog Tužilaštva, iako je identično stanje, kada se odbacuje krivična prijava podneta protiv osobe „koja preti novinarki i psuje joj majku, dok je osoba koja je psovala ćerku predsednika republike dobila osam meseci bezuslovnog zatvora“.

Vasić je ocenila da novnari nisu bezbedni, da trpe višestruke pritiske i da su u izuzetnom lošem položaju po više osnova, počev od radno pravnog položaja, do slobode da kažu šta žele i šta misle da je potrebno.

Ona je rekla da je bilo primera da redakcija objavi intervju sa sopstvenom novinarkom na Tviteru i da se ispod tvita sa intervjuom niže na stotine uvreda upuženih toj novinarki, a da redakcija u kojoj je ona zaposlena uopšte ne reaguje.

„Posle ta ista redakcija trpi pretnje kao redakcija i onda se oglašavaju i reaguju. Novinari su nezaštićeni i u sopstvenim redakcijama“, istakla je ona.

FONET